Šta je apsces Bartolinijeve žlezde, koji su uzroci, faktori rizika i simptomi ovog zdravstvenog problema. Takođe, kako se sprovode dijagnoza i lečenje?
Apsces bartolinijeve žlezde
Bartolinijeve žlezde su parne žlezde veličine zrna graška smeštene sa obe strane vaginalnog otvora (u malim usnama). Njihova primarna funkcija je proizvodnja prirodnog lubrikanta (mukoznog sekreta) koji vlaži vaginalni otvor tokom seksualnog uzbuđenja i štiti od patogena.
Kada se otvori ovih žlezda blokiraju, tečnost ne može da otiče već se vraća u žlezdu, što dovodi do formiranja bezbolne Bartolinijeve ciste. Ako se tečnost unutar te ciste inficira, dolazi do nakupljanja gnoja okruženog upalnim tkivom i razvija se apsces.
Apsces Bartolinijeve žlezde predstavlja akutno infektivno i zapaljensko stanje. Obično se razvija kao treća faza bartolinitisa i najčešće je rezultat neadekvatnog lečenja ili njegovog potpunog izostanka. Upala se gotovo uvek javlja samo na jednoj strani (jednostrano), dok je obostrana (bilateralna) upala izuzetno retka.
Zaštitni mehanizam tela: Apsces u tkivu žlezde uvek je okružen kapsulom. Ova kapsula odvaja upaljeno područje od zdravog tkiva, što je odbrambeni odgovor organizma koji sprečava dalje širenje infekcije.
Vrste apscesa
U medicinskoj praksi razlikuju se dva osnovna oblika ovog stanja:
- Pravi apsces: Upala zahvata kompletno tkivo žlezde. Unutar nje se stvara gnojna lezija okružena zaštitnom kapsulom, a upalni proces se širi i na okolno masno tkivo. Ovo stanje je praćeno veoma izraženim i burnim simptomima.
- Lažni apsces (pseudoapsces ili empiema): Predstavlja gnojnu upalu ili nakupljanje sekreta u samom lumenu glavnog kanala žlezde, a ne u njenom dubokom žlezdanom tkivu. Može postojati dugo bez očiglednih simptoma (izazivajući nelagodnost uglavnom tokom seksualnog odnosa). Međutim, tokom pogoršanja ili blokade, lažni oblik se može razviti u pravi apsces.
Uzroci i faktori rizika
Glavni pokretač apscesa jeste infekcija tkiva patogenim mikroorganizmima. Najčešće se izoluje prisustvo više različitih patogena istovremeno (mešovita infekcija). Među njima su:
- Seksualno prenosivi patogeni (npr. hlamidija, gonokoke, trihomonade).
- Nespecifični patogeni: E. coli, stafilokoke, streptokoke i gljivice (Candida).
Putevi infekcije
Mikroorganizmi dospevaju do žlezde na dva glavna načina:
- Direktno (ushodna infekcija): Iz vagine kod kolpitisa ili iz uretre kod uretritisa.
- Putem krvi (hematogeno): Iz drugih žarišta u telu, kao što je npr. nelečeni karijes u usnoj duplji.
Faktori koji povećavaju rizik od apscesa
Razvoj patologije i prelazak obične upale (bartolinitisa) u teži, apscesni oblik mogu ubrzati sledeći faktori:
- Loša higijena genitalija.
- Nošenje uskog i sintetičkog donjeg rublja (ometa protok sekreta i stvara idealne uslove za razvoj bakterija).
- Lokalna mikrotrauma sluzokože (zbog odnosa sa nedovoljnom lubrikacijom, češanja ili ogrebotina).
- Seksualni odnosi tokom menstruacije ili nezaštićeni, promiskuitetni odnosi.
- Pad imuniteta, opšta slabost tela, nedostatak vitamina (hipovitaminoza) i čest stres.
- Prisustvo hroničnih infekcija, upalne bolesti genitourinarnog sistema ili bolesti endokrinog sistema.
- Prethodne operacije na genitalijama, naročito ako se pacijentkinja ne pridržava saveta lekara tokom oporavka , kao i povrede tokom drugih medicinskih procedura.
- Urođene anomalije žlezdanog kanala.
Simptomi apscesa
Glavni znak prepoznavanja jeste pojava bolne kvržice (mase) na jednoj strani vaginalnog otvora (obično u donjoj ili srednjoj trećini usana), koja može narasti i do nekoliko centimetara u prečniku.
Simptomi se dele na lokalne i opšte:
Lokalni simptomi:
- Intenzivan, jak bol i osetljivost u području apscesa.
- Značajno pojačavanje bola pri hodanju, sedenju, seksualnom odnosu ili dodiru (palpaciji).
- Crvenilo (hiperemija), otok tkiva i lokalni osećaj toplote iznad samog apscesa.
- Osećaj stranog tela u perineumu i pojačana nelagodnost pri mokrenju.
- Uvećani ingvinalni (preponski) limfni čvorovi.
- Pojava beličastog, žućkastog ili praškasto-belog vaginalnog iscedka sa neprijatnim, gnojnim mirisom (ukoliko je upalom zahvaćena i sluzokoža vagine).
- U fazi napredovanja, na koži se može formirati „bubuljica“, što može dovesti do pucanja kože i spontanog otvaranja (rupture) apscesa.
Opšti simptomi (simptomi intoksikacije):
- Opšta slabost, malaksalost i loše opšte zdravstveno stanje.
- Gubitak apetita i glavobolja.
- Povećanje telesne temperature (groznica) i do 39 °C, praćeno tahikardijom (ubrzanim radom srca).
Karakterističan položaj tela: U slučaju veoma jake upale i nepodnošljivog bola, žena je često primorana da leži na leđima sa raširenim nogama kako bi smanjila pritisak i ublažila bol.
Kako se postavlja dijagnoza?
Ginekolog ili hirurg postavlja dijagnozu na osnovu anamneze simptoma i fizičkog (ginekološkog) pregleda. Tokom pregleda lekar proverava:
- Prisustvo, veličinu i elastičnost otoka/pečata u vaginalnom području.
- Znakove fluktuacije (prisustva tečnosti), crvenila i lokalne osetljivosti na dodir.
Laboratorijska i dodatna dijagnostika:
- Bris grlića materice i vaginalni bris: Za testiranje na polno prenosive bolesti (SPB) i identifikaciju specifičnih uzročnika.
- Bakterijska kultura: Kako bi se utvrdila tačna osetljivost izolovanog patogena na određene antibiotike (antibiogram).
- Kompletna krvna slika (KKS) i analiza urina: Za procenu stepena upalnog procesa u organizmu.
- Biopsija tkiva: Iako se maligne neoplazme (rak) Bartolinijeve žlezde retko javljaju, one mogu imitirati ciste. Zbog toga se kod pacijentkinja starijih od 40 godina preporučuje uzimanje malog uzorka tkiva za mikroskopski pregled kako bi se u potpunosti isključio rak.
Mogućnosti lečenja
Dok jednostavne i bezbolne ciste često ne zahtevaju nikakav tretman, pojava apscesa (infekcije) i jakog bola zahteva kombinovanu i brzu terapiju.
Hirurško lečenje
Hirurška intervencija je ključna komponenta lečenja pravog apscesa.
- Hirurška drenaža (incizija): Izvodi se pod lokalnom ili opštom anestezijom (uz odgovarajuću preoperativnu pripremu). Lekar pravi mali rez na apscesu kako bi se omogućilo potpuno evakuisanje gnoja. Zatim se u rez ubacuje mali gumeni kateter ili zaptivka koji poboljšavaju dalju drenažu i obično se uklanjaju nakon jednog dana. Nakon zahvata, kratkotrajna stacionarna nega je potrebna radi praćenja stanja i redovnog menjanja zavoja.
- Marsupijalizacija: Primenjuje se kod pacijentkinja kod kojih se ciste i apscesi stalno vraćaju (recidiviraju). Tokom ovog postupka, ivice rane se zašivaju sa svake strane reza kako bi se formirao trajni, mali otvor (manji od 6 mm) koji omogućava nesmetano oticanje sekreta i sprečava ponovno zatvaranje kanala.
- Uklanjanje žlezde (ekstirpacija): Ukoliko ciste i infekcije perzistiraju, a prethodne hirurške metode ne daju dugoročne rezultate, hirurg će preporučiti kompletno operativno uklanjanje same Bartolinijeve žlezde.
Farmakološka terapija
- Antibiotici: Propisuju se obavezno ukoliko je cista inficirana, ako testovi potvrde polno prenosivu bolest ili nakon hirurške intervencije kao zaštita od širenja infekcije. Važno je napomenuti da ukoliko se manji apsces potpuno i uspešno samostalno drenira, antibiotici nekada nisu neophodni.
- Antiinflamatorni lekovi i analgetici: Koriste se za smanjenje upale i ublažavanje bolova, što pacijentkinji olakšava svakodnevne aktivnosti poput sedenja i hodanja.
Kućni lekovi i pomoćne metode
Mogu pomoći kod manjih, tek početnih inficiranih cista ili kao dopuna terapiji:
- Sedeća kupka: Potapanje genitalnog područja u toplu kupku nekoliko puta dnevno tokom 3 do 4 dana može pomoći da se manji apsces samostalno otvori i drenira.
- Prirodni lokalni tretmani: Iako nema čvrstih naučnih dokaza, u narodu je popularna primena mešavine ulja čajevca (koje ima antibakterijska svojstva) i ricinusovog ulja. Smesa se nanosi gazom na zahvaćeno mesto, preko nje se stavlja topli oblog i drži najmanje 15 minuta.
- Nega kod povišene temperature: Kod prateće groznice savetuje se unos dosta tečnosti, stavljanje hladnih obloga na čelo i boravak u prostoriji sa prijatnom, umerenom temperaturom.
Kada je neophodno odmah posetiti lekara?
Pacijentkinje sa sumnjom na apsces ne bi trebalo da odlažu pregled. Hitna medicinska pomoć je neophodna ukoliko primetite:
- Izuzetno visoku temperaturu (groznicu).
- Nagli porast intenziteta bola koji ometa svakodnevne aktivnosti.
- Izraženo crvenilo koje se širi.
- Spontano pucanje (rupturu) apscesa.
Upozorenje na komplikacije: Nelečeni apsces predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Bakterije se mogu proširiti na okolna tkiva i urogenitalne organe. U najtežim, zapuštenim slučajevima, infekcija može dospeti u krvotok i izazvati sepsu, koja može imati fatalan ishod.
Period oporavka i prognoza
Nakon što se obavi hirurška drenaža i gnoj ukloni, olakšanje je gotovo trenutno. Većina žena se oseća znatno bolje već u roku od 24 sata.
Tokom faze oporavka, ključno je:
- Obezbediti telu dovoljno odmora.
- Strogo se pridržavati lekarskih uputstava o higijeni i redovnom previjanju.
- Ispiti propisanu antibiotsku terapiju do kraja.
- Dozvoliti da svi hirurški rezovi u potpunosti zarastu.
Ishod: Nakon što apsces potpuno zaceli, osim mogućeg minimalnog ožiljka na koži na mestu reza, ne bi trebalo da bude nikakvih dugoročnih štetnih posledica po zdravlje ili seksualni život žene.
Prevencija
Iako se pojava apscesa ne može uvek stopostotno predvideti ili sprečiti, rizik se može svesti na minimum sledećim korakama:
- Pravilna i redovna lična higijena genitalne regije.
- Praktikovanje bezbednog seksa i obavezna upotreba kondoma kako bi se sprečio prenos polnih infekcija.
- Pravovremeno testiranje i lečenje svih seksualno prenosivih bolesti.
- Izbegavanje nošenja previše uskog, sintetičkog veša.
- Kod žena koje su sklone čestim, rekurentnim infekcijama ove regije, savetuje se izbegavanje upotrebe brijača za uklanjanje intimnih dlaka kako bi se izbegle mikrotraume i iritacije kože.
Važno! Informacije u ovom članku ne treba koristiti za samodijagnostikovanje ili samolečenje. Za tačnu dijagnozu i lečenje, uvek se konsultujte sa lekarom.
