Ishrana i nizak pritisak je manje popularna tema, jer se je uglavnom fokus lečenja, pa samim tim i dijeto terapije na probleme visokog pritiska i oboljenja koje to prati. Međutim dugoročno nizak pritisak (hipotenzija) može ometati svakodnevne aktivnosti. Osobe koje imaju hipotenziju često pate od posturalne vrtoglavice (kada naglo ustanu), konstantan osećaj umora i slabosti, koji se povećava tokom dana i koji dovodi do ograničenja u ispunjavaju uobičajenih zadataka.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je sila krvi unutar arterija. Krvni pritisak ne ostaje stalno isti. On se menja kako bi zadovoljio potrebe tela i normalno je da krvni pritisak raste i pada tokom dana. Na njega utiču različiti faktori, uključujući položaj tela, disanje, emocionalno stanje, vežbanje i san. Krvni pritisak se beleži kao dva broja. Veći broj je pritisak u arterijama dok srce ispumpava krv tokom svakog otkucaja. Ovo se zove sistolni krvni pritisak. Donji broj je pritisak dok se srce opušta pre sledećeg otkucaja. Ovo se zove dijastolni krvni pritisak. Oba se mere u jedinicama koje se zovu milimetri žive (mmHg). Nizak krvni pritiska se smatra kada su vrednosti ispod 90/60 mm/Hg.
Simptomi niskog pritiska
Simptomi niskog krvnog pritiska mogu uključivati:
- Zamagljen vid
- Konfuziju
- Vrtoglavicu
- Nesvesticu
- Mučninu i/ili povraćanje
- Pospanost
- Slabost
- Malaksalost
Uzroci niskog krvnog pritiska
Hipotenzija može imati različite uzroke, uključujući:
Dehidracija: Nedovoljan unos tečnosti može dovesti do smanjenja volumena krvi i sniženja krvnog pritiska. Zato je uzimanje vode prvi izbor kod niskog krvnog pritiska
Postrprandijalna hipotenzija, pad pritiska koji nastaje nakon jela. Obično je nastaje kada preskačete obroke i u jednom obroku uzimate previše hrane. Zato je rešenje manji, ali češći obroci.
Posturalna hipotenzija (krvni pritisak pada kada se ustane iz sedećeg ili ležećeg položaja) treba polako da ustajete iz sedećeg ili ležećeg položaja. Jutro započeti sa velikom čašom vode i nakon 30 minuta pojesti manji obrok bogat vlaknima.
Gubitak krvi i anemija. Pre svega nadoknada tečnosti tj volumena krvi i konzumacija hrane bogate gvožđem, folatima i vitaminom B12
Hronične bolesti, gde je glavni cilj lečenje uzroka i medikametoznom, ali i dijeto terapijom. To su srčani problemi: poput aritmija, srčane insuficijencije ili srčanog udara. Endokrini poremećaji: hipotireoze ili adrenalne insuficijencije. Neurološki problemi: poput Parkinsonove bolesti ili neuropatije.
Lekovi: Određeni lekovi, poput diuretika, antidepresiva ili lekova za snižavanje krvnog pritiska. Posavetujte sa svojim izabranim lekarom oko promene terapije.
Ishrana i nizak pritisak
Koristite više soli. Ovo ste već čuli da se so savetuje kod niskog pritiska, jer natrijum može da podigne pritisak. So je neophodna za pravilno funkcionisanje tela, balansiranje nivoa tečnosti i sprečavanje hipotenzije. Pogotovu u akutnom stanju. Kada počnete da osećate vrtoglavicu ili mučninu, pijte slanu vodu. Dodajte 1/2 kašičice soli u čašu vode, dobro promešajte i popijte. Ova mešavina će pomoći da stabilizujete krvni pritisak kada je nizak.
Ali previše natrijuma može dovesti do srčane insuficijencije, posebno kod starijih osoba. Zato možete smanjiti unos drugog dela Na+K+ pumpe (koja pomaže u održavanju osmotske ravnoteže) tako što ćete smanjiti unos hrane bogate kalijumom poput banane, paradajza, bundeve, kajsije…
Kalijum ima važnu ulogu u opuštanju krvnih sudova, što pomaže u snižavanju krvnog pritiska. Nizak nivo kalijuma može dovesti do povećanja krvnog pritiska, posebno kod ljudi sa visokim unosom natrijuma ili soli.
Kafa. Pijenje pića sa kofeinom poput čaja ili kafe može povećati broj otkucaja srca i podići nivo krvnog pritiska. Možete da pijete nezaslađena pića koja će vam pomoći kod simptoma niskog krvnog pritiska. Međutim, kafa pomaže u stabilizaciji krvnog pritiska u kratkom vremenskom periodu. Pretereni unos kafe može dovesti do kofeinske tolerancije.
Smanjite unos alkohola. Dok se alkohol obično povezuje sa visokim krvnim pritiskom, on takođe može imati suprotan efekat i izazvati nizak krvni pritisak. Alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem i može usporiti rad srca i krvni pritisak. Alkohol dovodi do dehidratacije što dodatno snižava krvni pritisak.
Članak je realizovan u saradnji sa portalom drolgalicina.rs
