Miris kao čulni vodič, od mirisa hrane i šampona do mirisa prirode – olfaktorni sistem ima važnu ulogu u tome kako dete doživljava, pamti i emocionalno reaguje na svoje okruženje.
Miris kao čulni vodič
Kada govorimo o senzornoj integraciji kod dece, najčešće pomislimo na dodir, pokret, zvuk ili vid. Međutim, postoji još jedno čulo koje često ostaje u drugom planu – čulo mirisa. Iako ga ponekad ne primećujemo, miris je veoma moćan izvor informacija i može značajno uticati na detetovo ponašanje, raspoloženje, pažnju i doživljaj okruženja.
Olfaktorni sistem omogućava nam da registrujemo i razlikujemo mirise. Receptori za miris nalaze se u nosu i prikupljaju informacije iz vazduha koji udišemo. Te informacije putuju do mozga, gde se miris prepoznaje i povezuje sa drugim čulnim i emocionalnim iskustvima.
Upravo zbog toga neki mirisi kod dece mogu izazvati veoma snažne reakcije. Miris određene hrane može probuditi apetit, miris omiljenog šampona može pružiti osećaj sigurnosti, dok intenzivan parfem, sredstvo za čišćenje ili miris određene hrane kod drugog deteta može izazvati nelagodu i potrebu da se udalji.
Kada miris postane previše
Deca ne obrađuju senzorne informacije na isti način. Neka su posebno osetljiva na mirise. Njima i veoma blag miris može delovati intenzivno. Takvo dete može pokriti nos, okrenuti glavu, odbijati određenu hranu ili izbegavati prostorije u kojima oseća neprijatan miris.
Kod druge dece može se uočiti suprotna potreba – dete aktivno traži različite mirise, približava predmete nosu, njuši igračke, odeću ili predmete iz okruženja. Ovakvo ponašanje može predstavljati pokušaj deteta da dobije više senzorne informacije.
Važno je razumeti da ove reakcije nisu nužno „izvoljevanje“. One mogu biti način na koji dete pokazuje da mu je određeni čulni nadražaj prejak, preslab ili jednostavno drugačiji nego što očekujemo.
Miris kroz igru
U okviru senzorne integracije miris se može istraživati kroz jednostavne, svakodnevne aktivnosti. Za dete do 10 godina najbolji pristup je najčešće igra, istraživanje i slobodan izbor.
Roditelj može napraviti malu „mirisnu igru“ koristeći bezbedne namirnice i predmete poznate detetu: limun, pomorandžu, jabuku, vanilu, cimet, nanu ili različite biljke. Dete može pokušati da prepozna miris, uporedi dva mirisa ili pronađe predmet koji odgovara određenom mirisu.
Još je korisnije povezati miris sa drugim čulima. Na primer, dete može pomirisati limun, dodirnuti njegovu koru, pogledati njegovu boju i kasnije probati njegov ukus. Na taj način mozak dobija informacije iz više čulnih sistema i povezuje ih u celovito iskustvo.
Miris i svakodnevne rutine
Mirisna stimulacija ne mora izgledati kao posebna terapijska aktivnost. Ona se može prirodno uključiti u svakodnevni život.
Prilikom kuvanja dete može pomirisati različite namirnice. Tokom boravka u prirodi može istraživati miris trave, lišća ili cveća. U kupatilu može razlikovati miris sapuna i šampona. Takve aktivnosti predstavljaju prirodne prilike za razvoj senzorne diskriminacije – sposobnosti da dete uoči i razlikuje različite senzorne informacije.
Kod neke dece prijatni, poznati mirisi mogu biti deo rutine koja doprinosi osećaju predvidljivosti. Ipak, ne treba pretpostavljati da je određeni miris umirujući za svako dete. Ono što je jednom detetu prijatno, drugom može biti potpuno neprihvatljivo.
Najvažnije pravilo je bez prisile
Kada govorimo o mirisnoj stimulaciji, najvažnije je poštovati detetovu reakciju. Dete ne treba prisiljavati da pomiriše nešto što mu je neprijatno. Cilj nije da „istrpi“ miris, već da kroz bezbedno iskustvo postepeno upoznaje različite senzorne informacije.
Roditelji mogu pratiti šta dete privlači, šta izbegava i kako se ponaša nakon određenog mirisnog iskustva. Takva zapažanja mogu biti korisna i u razgovoru sa radnim terapeutom ili drugim stručnjakom koji se bavi senzornom obradom.
Miris je mali, ali veoma moćan deo detetovog senzornog sveta. Kroz njega dete ne samo da prepoznaje šta se nalazi oko njega već gradi veze između čula, emocija, sećanja i iskustava. Kada se miris istražuje kroz igru, bezbednost i poštovanje detetovih potreba, on može postati još jedan zanimljiv put kojim dete upoznaje – i bolje razume – svet oko sebe.
5 mirisnih igara koje možete probati kod kuće
- Pogodi miris. U nekoliko neprovidnih posudica stavite različite, detetu poznate mirise – na primer koru pomorandže, limun, vanilu, cimet ili nanu. Dete prvo pomiriše jednu posudicu, a zatim pokušava da pogodi šta se u njoj nalazi. Za mlađu decu dovoljno je ponuditi dve ili tri mogućnosti između kojih mogu da biraju.
- Mirisna potraga. Sakrijte nekoliko predmeta ili namirnica sa različitim mirisima u prostoriji. Dete treba da ih pronađe i pomiriše. Igra može biti još zanimljivija ako dete dobije zadatak da pronađe „nešto što miriše slatko“, „nešto sveže“ ili „nešto što ga podseća na kuhinju“.
- Isti ili različit miris? Pripremite po dva ista mirisa i pomešajte posudice. Dete treba da pronađe parove. Kasnije možete povećavati broj mirisa ili ponuditi slične mirise i pitati dete da li su „isti“ ili „različiti“. Ova igra podstiče razvoj sposobnosti razlikovanja mirisnih nadražaja.
- Miris i sećanje. Ponudite detetu miris koji mu je poznat i razgovarajte o tome na šta ga podseća. „Da li te ovaj miris podseća na nešto?“ „Gde si ga ranije osetio?“ „Da li ti je prijatan?“ Na ovaj način miris postaje podsticaj za razgovor, prisećanje i povezivanje senzornog iskustva sa svakodnevnim događajima.
- Mali mirisni istraživač. Tokom šetnje pustite dete da istražuje mirise iz okruženja. Može pomirisati travu, lišće, koru drveta ili biljke koje su bezbedne za dodir i mirisanje. Važno je da dete ne stavlja nepoznate biljke u usta i da odrasla osoba nadgleda istraživanje. Posle toga razgovarajte o tome koji su mu mirisi bili prijatni, a koji nisu.
Mali savet za roditelje
Ne postoji „ispravan“ odgovor na miris. Ako dete ne želi da pomiriše određeni predmet, to treba poštovati. Senzorna igra treba da bude prijatna i dobrovoljna. Cilj nije da dete „istrpi“ neprijatan miris, već da kroz bezbedno iskustvo istražuje, razlikuje i upoznaje senzorne informacije koje dolaze iz njegovog okruženja.
Članak je realizovan u saradnji sa instagram nalogom @centarliberi
