Senzorna integracija predstavlja sposobost svakog deteta da informacije koje dobija putem čula, a koje se obrađuju u mozgu upotrebi za vršenje svrsishodne, ka cilju usmerene aktivnosti.
Senzorna integracija
Svi imamo senzornu integraciju, koja nije savršena ni kod jedne osobe, ali postoje osobe koje imaju poteškoća u obradi i integraciji tih informacija. Vrlo često se javljaju problemi u obradi kod osoba sa autizmom, ADHD-om, cerebralnom paralizom, ali i kod osoba sa problemima sluha, vida koje se ogledaju kako u percepciji pa samim tim i obradi informacija koja se dobijaju putem čula vida i sluha i dr.
Šta je poremećaj senzorne integracije?
Poremećaj senzorne integracije je senzorno integrativna disfunkcija. Možemo videti osobe sa problemima sluha kako pokrivaju uši jer im smeta neki zvuk koji nama neće smetati. Ili suprotno da čak uzimaju predmete koje proizvode glasan zvuk da bi stimulisali čulo sluha, da se zagledaju u stimulišuće jako svetlo i suprotno da izbegavaju jako svetlo pokrivajući oči. Problemi u pokretu se mogu ogledati u previše kretanja i vrtenja u krug (hiperktivna deca recimo). Ili da sede mirno ne pomerajući se kada imaju gravitacionu nesigurnost i izbegavaju pokret. Mogu izbegavati ili previše tražiti taktilne stimulacije, predmete mekane ili grube, da im smeta etiketa od odeće i sl. Mogu previše da mirišu ili čak da izbegavaju određene mirise i ukuse, da stavljaju predmete u usta i sl.
Senzorna soba – Tretman senzorne integracije
Tretman senzorne integracije se sprovodi u senzornoj sobi koja je opremljena raznim spravama i opremom za stimulaciju svih 7 čula koja su bitna u senzorno integrativnom pristupu. To su čulo sluha, vida, mirisa i ukusa, propriocepcije (proprioreceptori se nalaze u našim zglobovima i oni nam govore gde se nalaze naši delovi tela u prostoru, kada mi o tome ne razmišljamo), dodira i vestibularnog sistema, smeštenog u unutrašnjem uhu-čulo ravnoteže.
Metod rada je veoma kompleksan i veoma je bitno da tretman sprovodi osoba obučena za rad u senzornoj sobi. Soba je opremljena pokretnim i nepokretnim spravama (ljuljaškama, strunjačama, trampolinom, taktilnim materijalima, vizuelnim i auditivnim…).
Kako pomaže tretman senzorne integracije?
Tretmani senzorne integracije pomažu poboljšanju senzornog procesiranja, samoregulacije, samopouzdanja. Što sve zajedno utiče na razvoj veština kod dece potrebnih za funkcionisanje u svakodnevnom životu. U terapiji senzorne integracije terapeut i dete kroz igru, tj.igrovne aktivnosti, dete izlaže vestibularnim stimulacijama, što je zapravo ljuljanje, vrtenje, vožnja skejtom…
Neka deca uživaju u igrama sa svojim roditeljima, često sa očevima, kada ih snažno ljuljaju ili bacaju u vis. Tako se postiže pozitivan emocionalni doživnjaj, pojačan mišićni tonus i visok nivo pobuđenosti kod dece.
Nekada deca sa senzornim problemima, štipaju druge ne shvatajući da im time nanose bol. Mogu pokazati samostimulišuće ponašanje čestim stavljanjem predmeta u usta, tražeći senzacije u šakama /rukama, hiperaktivno jureći kroz prostor. Ponekad udaraju sami sebe i druge. Neki se mogu sakrivati u otvorenom prostoru, izbegavajući kontakt sa drugima. Mogu imati problem u prihvatanju različitih jela, preferirajući mekanu hranu. Ne vole da im se pere kosa, umiva lice niti seku nokti, tako da je za njih stomatološki pregled veoma komplikovan.
Kada preosetljiva deca mogu imati problem kod posete stomatologu?
-Taktilno hiperreagibilno-previše osetljivo dete će imati problem prilikom dodirivanja usta, zuba, lica. Dodirivanja i ubacivanja stomatoloških instrumenata u usnu duplju.
-Vestibularno hiperreagibilno-previše osetljivo dete će imati problem u sedenju u stomatološkoj stolici i pri njenom spuštanju.
-Gustativno (ukus) i olfaktorno (miris) hiperreabilno (previše osetljivo) dete će imati problem prilikom unošenja stomatoloških supstanci. Posebno koje su jakog ukusa i mirisa.
-Auditivno (slušno) hiperreagibilno (previše osetljivo) dete će odreagovati na zvuke stomatoloških aparata.
-Vizuelno (vidno) hipereagibilno (previše osetljivo) dete će odreagovati na svetlost u stomatološkoj stolici.
-Problemi u proprioceptivnom (proprioreceptori koji se nalaze u zglobovima) sistemu će detetu možda izazvati potrebu da uštine stomatologa ili ugrize.
Ulazak u stomatološku ordinaciju za dete predškolskog uzrasta, kao i mlađeg uzratsa iz autističnog spektra predstavlja problem. Kako za boravak , tako i izvođenje i zbrinjavanje stomatoloških intervencija.
Zato odlazak kod stomatologa treba, aktivirati u što ranijem uzrastu, radi pripreme dece na senzorne podražaje, koji ih očekuju u stomatološkoj ordinaciji.
