Muzičke radionice su zasnovane na prirodnoj dečijoj potrebi da istražuju zvuk, ritam i pokret. Muzičke radionice i pasivno slušanje muzike kod kuće ne mogu biti ista stvar. U prvoj situaciji dete je aktivno uključeno u određenu aktivnost dok je u drugoj samo prateći slušalac. Muzičke radionice kao takve zato mogu predstavljati vredan dodatak svakodnevnim dečijim aktivnostima. Njihov zadatak je da stvore okolinu u kojoj dete može da istražuje, eksperimentiše i uči svojim tempom.
Deca vole muziku
Muzika je jedan od prvih oblika komunikacije sa kojim se dete susreće. Pre izgovora prve reči dete reaguje na melodiju i ritam glasova koji ga okružuju. Kroz imitaciju tih zvukova dete pokušava da komunicira sa njemu najbližima.
Sigurna sam da ste bar jednom na društvenim mrežama naišli na viralni video bebe, koja čim čuje muziku počne da pleše kao da izvodi svoj prvi scenski nastup. Neke bebe pomeraju glavicu, neke ramena i ruke, dok neke poskakuju i tapšu. Deca potpuno prirodno i spontano reaguju na muziku koja im privlači pažnju i podstiče ih da slušaju, imitiraju i pokreću svoje telo iako još uvek nemaju kontrolu nad njim. Dok se mi zabavljamo gledajući njihove male plesne performanse, u pozadini se dešava nešto mnogo važnije – detetov razvoj.
Muzičke radionice
Kroz različite muzičke aktivnosti dete dobija priliku da razvija pažnju, kordinaciju, slušnu percepciju, govor i komunikaciju, motoriku, kao i socijalne i emocionalne veštine. Muzika i sve njene komponente kao takve su zanimljive s obzirom da istovremeno angažuju različite sisteme u mozgu. Dok dete sluša pesmu njegov mozak ne obrađuje samo zvuk, već istovremeno pokušava da prepozna ritam i melodiju, predvidi šta sledi, poveže zvuk sa pokretom i reaguje na ono što čuje.
Zamislimo jednostavnu igru „ Kad čuješ bubanj – skoči!“ Dete tada mora istovremeno da čuje zvuk, prepozna ga, seti se dogovorenog pravila i pokrene telo. To je sve mali lanac aktivnosti u kojem učestvuju različiti procesi u mozgu. Jednostavno rečeno, dok dete čuje muziku njegov mali mozak radi „punom parom“ kroz njemu zabavne i zanimljive aktivnosti.
Muzika i razvoj govora i komunikacije
Jedna od najvažnijih oblasti u kojoj muzika može imati značajnu ulogu jeste razvoj govora i komunikacije. Dečije pesmice su često kratke, ritmične i pune ponavljanja, što deci značajno olakšava da zapamte određene reči, glasove i fraze. Kada dete zajedno sa odraslima ponavlja stih, dopunjava poslednju reč pesmice ili imitira određeni zvuk, ono vežba važne preduslove za razvoj govora.
Muzika je takođe jako bitna u stimulaciji i razvoju slušne pažnje koja je direktno povezana sa razvojem govora i komunikacije. Dete uči da sluša, razlikuje zvukove, prepoznaje promene u ritmu i reaguje na određeni signal.
Muzičke aktivnosti često podrazumevaju praćenje određenih pravila i instrukcija u okviru zadate aktivnosti. Dete ima zadatak da zapamti šta se od njega očekuje, da sačeka svoj red i odreaguje u odgovarajućem trenutku. Pesmice praćene pokretima dodatno povezuju slušni i vizuelni podsticaj sa samim pokretom. Kroz nekoliko ponavljanja dete postepeno razvija sposobnost da zadrži pažnju, zapamti redosled aktivnosti i poveže određeni zvuk sa određenom reakcijom.
Razvoj kordinacije i kontrole pokreta kroz muzičku zabavu
S obzirom da muzika prirodno poziva na pokret, tapšanje, skakanje, hodanje u ritmu, udaranje štapićima, omogućava da dete kroz zabavu razvija kordinaciju i kontrolu pokreta. Prilikom pevanja uz ples dete povezuje ono što čuje sa onim što radi sa svojim telom. Kroz takvu vrstu aktivnosti dete uporedo razvija grubu i finu motoriku, kordinaciju oko – ruka i osećaj za ritam.
Grupne muzičke radionice i povezivanje sa vršnjacima
Ukoliko se muzičke radionice odvijaju u grupi ostavljamo prostora i za povezivanje sa vršnjacima. Grupne muzičke radionice su strukturisane tako da podržavaju zajednički rad i saradnju među drugarima. Spontano razvijaju sposobnosti deljenja zajedničkih materijala, čekanja svog reda, poštovanja prema različitostima. Muzika takođe gradi pozitivnu atmosferu u kojoj se slavi izražavanje emocija različitih dijapazona. Dete se podstiče da izrazi svoju radost, uzbuđenje, interesovanje ali i nesigurnost kroz pokret, glas i ritam.
Muzika u radu sa decom sa razvojnim teškoćama
Muzika ima posebno mesto u radu sa decom sa razvojnim teškoćama i potrebom za različitom vrstom podrške. Pored toga što muzika može biti opuštajuća za decu koja su preplavljena različitim senzornim dražima ona ostavlja prostor za drugačiju vrstu komunikacije između deteta i okoline. Neka deca možda i dalje nemaju mogućnost verbalne komunikacije ali će rado ponoviti neki pokret, proizvesti najrazličitije zvukove, imitirati ritam i pokazati želju da se neka pesma ponovi. Neka deca će možda lakše održati pažnju na razvojnoj aktivnosti ako ona ne podrazumeva mirno sedenje i slušanje. S obzirom da su same muzičke radionice blago strukturisane, ostavljaju prostora da se prilagode različitim individualnim potrebama i mogućnostima. Cilj nije da sva deca rade potpuno isto, već da učestvuju u obliku koji je njima najprirodniji dok muzika služi kao sredstvo za postizanje tog cilja.
Važno je naglasti
Muzičke radionice ne predstavljaju zamenu za logopedski, defektološki, psihološki ili drugi stručni tretman kada je on potreban. Ona može biti dodatni opuštajući i zabavni način za podsticanje veština koje su važne za svakodnevni razvoj i komunikaciju.
Članak je realizovan u saradnji sa Ordinacija Dr Selaković
