HPV i rak grlića materice? Odmah da vam kažem, srećom, nisu svi tipovi HPV virusa onkogeni. Prema zvaničnoj statistici, prevalencija HPV-a je prilično visoka – do 70%. Iako se lekari sreću sa njim u 90% slučajeva u svojoj praksi.
Humani papiloma virus (HPV) živi u krvi, manifestuje se na koži i sluzokoži. Prenosi se sa ovih područja direktnim kontaktom – to jest, nije seksualno prenosiva infekcija. Štaviše, HPV može živeti u telu dugo vremena, čak i od rođenja, i prvi put se manifestuje u srednjim godinama zbog pada imuniteta. Ne možete povezati prvu manifestaciju virusa sa nedavnom infekcijom. To se moglo dogoditi davno, iako to niste znali.
Kako se HPV manifestuje?
- Šiljati kondilomi su višestruki papilarni izrasli na sluzokoži genitalija. Mnogi ljudi ih ignorišu jer su ove nepravilnosti prisutne od detinjstva i smatraju ih anatomski normalnim. U stvari, sluzokoža genitalija treba da bude savršeno glatka.
- Papilomi (bradavice) na koži. Virusni papilomi mogu sami nestati i ponovo se pojaviti, jer je to manifestacija virusne infekcije;
- Slivene genitalne bradavice. One imaju izgled sličan karfiolu zbog spajanja genitalnih bradavica u jednu masu. Mogu se razlikovati od drugih kožnih lezija pomoću posebnog uređaja (kolposkopa) i testa sa sirćetom.
I konačno, najopasnija manifestacija HPV-a:
- Ravni kondilomi grlića materice. Dok su svi ostali oblici manifestacije akutnog procesa ili pogoršanja hroničnog, ravni kondilomi su manifestacija dugotrajnog procesa koji je izazvao promene u epitelnim ćelijama grlića materice. Ravni kondilomi grlića materice mogu na kraju dovesti do raka grlića materice. Međutim, čak i sa promenama ćelija, ravni kondilomi su virusna bolest i mogu reagovati na konzervativni antivirusni tretman.
HPV i rak grlića materice
Humani papiloma virus igra značajnu ulogu u razvoju raka grlića materice. Dugotrajnim opstankom u ćelijama grlića materice, virus izaziva mutacije, koje su zauzvrat osnova za razvoj ćelija raka.
Rak grlića materice je najčešći maligni tumor ženskog reproduktivnog sistema posle raka dojke. Prosečna starost pojave je 37-47 godina, sa pomeranjem ka ranijoj starosti. Nažalost, tumor se često otkriva u kasnim fazama zbog neredovnih ginekoloških pregleda. Isto, i nepromišljenog oklevanja da se podvrgne skriningu. Prevencija ove patologije često se sastoji u jednostavnoj kauterizaciji jednostavne erozije u ranim reproduktivnim godinama, bez daljih ispitivanja. U međuvremenu, dijagnostikovanje malignih promena je prilično jednostavno i ne zahteva nikakve posebne procedure.
Kako otkriti maligne promene?
Nije teško otkriti promene na grliću materice, ali one nisu vidljive golim okom. Grlić materice može izgledati potpuno nepromenjen tokom rutinskog pregleda. Zato je kolposkopija (pregled grlića materice pod mikroskopom) sa testom sa sirćetom i Lugolovim rastvorom neophodan deo početnog pregleda žene, kao i bris grlića materice. Ove preglede treba ponavljati godišnje (neki autori preporučuju posetu ginekologu svakih šest meseci), posebno nakon spontano zarastajućih erozija. I to, nakon tretmana medicinskim tamponima i nakon tretmana tečnim azotom, bez obzira na prisustvo ili odsustvo tegoba. Upravo u ovim slučajevima može doći do degeneracije ćelija, posebno ako je prisutna virusna infekcija. Samo prisustvo HPV-a je značajan faktor rizika.
Još jedna neophodna dijagnostička metoda, kao i kod svake virusne infekcije, jeste PCR. Ova metoda identifikuje različite tipove HPV-a. Pokazano je da različiti tipovi imaju različitu onkogenost, što znači da dovode do razvoja raka grlića materice sa različitom verovatnoćom. Na osnovu toga, identifikovani su visoko onkogeni i nisko onkogeni tipovi HPV-a. Međutim, kod dijagnostikovanja humanog papiloma virusa, za razliku od drugih infekcija, PCR dijagnostika ne bi trebalo da bude odlučujuća. Kao što je poznato, rezultati testova ponekad mogu biti netačni.
Lečenje se prvenstveno zasniva na tegobama pacijenta. Dok su kliničke manifestacije polno prenosivih bolesti često nespecifične, a PCR dijagnostika se koristi da pomogne lekaru u identifikaciji tačnog patogena. Takođe i odabiru lečenja na osnovu njegove osetljivosti na određene lekove, a ne nasumično. Kliničke manifestacije humanog papiloma virusa su jasne i specifične, i u slučaju sumnje, definitivna dijagnoza se može postaviti histološkim pregledom. PCR testiranje jednostavno nije potrebno u ovom slučaju. Evo zašto: ako postoje kondilomi, to je humani papiloma virus. Ako ih nema, onda čak i ako je HPV prisutan (i detektovan PCR-om), i dalje ne zahteva lečenje. Virusi žive u telu godinama, integrišu se u ćelije, menjaju svoj genotip i ne mogu se lečiti.
Njihove spoljašnje manifestacije mogu se promeniti i biti lečive, ali sam virus nije. Stoga, ako u vreme pregleda nema kliničkih znakova humanog papiloma virusa, PCR testiranje nije potrebno, jer nema šta da se leči. U slučajevima kada se sumnja na prisustvo HPV-a (ako je PCR pozitivan, ili ako je pacijent ranije imao papilome ili ako ih partner ima), indikovano je posmatranje, ponovljena kolposkopija i citologija, a ako je indikovano, histologija.
Kako ga lečiti i kako živeti sa tim?
Čak i bez ikakvih simptoma HPV-a, nosilac je i dalje zarazan i prenosi virus na druge. Dakle, nema potrebe za brigom zbog ovoga – većina mladih ljudi je zaražena HPV-om. To nije velika stvar. Da ponovimo: virus je opasan samo kada se manifestuje na grliću materice ili glaviću penisa. Tamo pokazuje onkogenu aktivnost i zahteva lečenje.
U drugim slučajevima, to je više kozmetički nego medicinski problem. Ako su prisutne kliničke manifestacije virusa, PCR testiranje je još manje potrebno. Prati se opšti protokol lečenja za pacijente sa humanim papiloma virusom (HPV): kolposkopija, biopsija i lečenje. Kriterijum za izbor lečenja je težina displazije (tj. promene ćelija grlića materice), a ne vrsta virusa.
Teška displazija i HPV niskog onkogenog karaktera zahtevaju lečenje. HPV visokog onkogenog karaktera i odsustvo displazije ne zahtevaju hirurško lečenje. HPV predstavlja onkogeni rizik samo na grliću materice i glaviću penisa.
Papilomatoza kože, vagine i spoljašnjih genitalija nije opasna sa onkološke perspektive. Njeno lečenje zavisi od težine kozmetičkog defekta, želja pacijenta i jačine svraba – čestog simptoma humanog papiloma virusa. Važno je zapamtiti da hirurško uklanjanje nije lek za papilomatozu, već samo uklanjanje zahvaćenog tkiva. Virus ostaje u krvi i ako je imuni sistem oslabljen, genitalne bradavice će se ponovo pojaviti, a osoba će nastaviti da zaražava druge. To ne znači da bradavice ne treba uklanjati. To znači da ako se ponovo pojave, nemojte pretpostavljati da ste bili nedovoljno lečeni ili da ste se ponovo inficirali. Ovo je Vaš virus i morate da živite sa njim doživotno.
Nema razloga za brigu; samo treba da održavate zdrav način života, održavate imuni sistem i pratite područja koja su u riziku od raka (grlić materice ili glavić penisa).
Važno! Informacije u ovom članku ne treba koristiti za samodijagnostikovanje ili samolečenje. Za tačnu dijagnozu i lečenje, uvek se konsultujte sa lekarom.
