Kada malo dete govori ružne reči? Svako dete u određenoj fazi razvoja eksperimentiše izgovarajući “ne lepe” reči. Dete ne zna težinu i značenje igovorenih reči. Kada se roditelji susretnu sa ovim problemom često se nerviraju, sramota ih je i pocrvene, kada dete izgovori ružne reči i to baš pred svima, kada baš nije trebalo… ne znaju kako da reaguju i često reaguju neadekvatno.
Malo dete ne zna težinu i značenje izgovorenih reči
Najpre treba reći da to nisu one najgore psovke koje koriste odrasli, već su to, najčešće, one koje se tiču delova tela i fizioloških potreba. Međutim, i one ružnije reči i psovke, dete može čuti i “pokupiti” ne samo u svojoj kući, nego i u okruženju (često i “usput” u šetnji i igranu a najčešće kada odrasli misle da ih dete ne čuje…). Psovke i ružne reči koje sluša na televiziji, u radnji, u parku, vrtiću dovode do toga da ih usvaja kao prihvatljive, nerazumevajući koliko su nepristojne i ružne. Dovoljno je da neku reč čuje samo jednom i da je svakodnevno ponavlja.
Treba razumeti da su deci takve reči prosto smešne, upravo jer roditelji na njih imaju burnu reakciju. Mame znaju da kažu: „Ali kod nas niko to ne govori, ne znam gde je dete to čulo“. A da li je zaista tako?
Psovke!
Psovke su često sastavni deo rečnika odraslih, deca ih čuju oko sebe na svakom koraku. Pitanje je šta raditi kada dete krene da izgovara ružne reči?
Nemojte imati burne reakcije na takav sadržaj, jer vaša reakcija potkrepljuje ponašanje deteta. Deca su takva, ukoliko im nešto branite ili burno reagujete na to što ona rade, deci vaša reakcija postaje zanimljiva, isto je i ako se na takav sadržaj smejete (što je još najneadekvatnija reakcija), dete će jedva čekati sledeću priliku da opet vidi takvu vašu reakciju.
Skrenuti pažnju – ili ignosrisati kada malo dete govori ružne reči?
Jednostavno, skrećite pažnju da to nije lepo, u tome budite odlučni i uporni, jer deca ne znaju značenje tih reči, objasnite im da je to zapravo nešto ružno i da to nije lepo govoriti. Povremeno možete ignorisati, kao “da niste čuli” i preći na neku zanimljivu temu jer dete će shvatiti na taj način – da ta reč I nije tako zanimljiva I ne privlači vašu pažnju.
Lepo vaspitanje!
Stavite detetu do znanja koliko vam znači njegovo lepo vaspitanje, kada se obraća sa poštovanjem prema drugima i lepim rečima, i povremeno ga nagradite uz to obrazloženje. To je i prilika da dete nauči da se u široj socijalnoj sredini , mnogo više pazi nego u kućnoj opuštenijoj sredini. U kućnoj sredini mogu se pokazati i neke emocije koje nisu za javnost (što će biti korisno u kasnijem razvoju deteta, koje u svom domu može naprimer, slobodno da se isplače i pokaže sve svoje emocije…). Ako je dete uporno u izgovaranju ružnih reči, odredite neki oblik kazne – nešto mu uskratite, baš namenski – zbog toga što govori ružne reči. Tako će ozbiljno shvatiti da čini prekršaj.
Dete imitira ponašanje roditelja, baka, deka i ostalih ljudi iz svog okruženja. Pazite na svoj rečnik. Koliko god je to moguće čak i u “nezgodnim i iznenadnim situacijama”, da ne psujete.
Da li je to samo faza u razvoju?
Imajte na umu da je to faza u razvoju i da će proći. A kada se ona javlja? Do pojave ružnih reči najčešće dolazi kod male dece između druge i četvrte godine, to je period kada su deca prosto kao sunđeri, radoznala i upijaju sve oko sebe, a još uvek su mala i ne znaju težinu i značenje svega što vide ili čuju. Dete uči imitirajući ponašanje i govor ljudi oko sebe, zato se nemoje ljutiti kada zapravo radi nešto što je videlo od starijih, već se trudite da tu naviku menjate kod sebe i svoje okoline, kako ne biste takav primer za oponašanje davali detetu. Vremenom će početi ono vas da opominje kada izgovorite psovku.
Budite istrajni i na kraju će dete samo prestati da govori ružne reči. Nova faza očekuje vas oko šeste godine…
