Kako kreativnost utiče na odrastanje i život dece? Prilikom bilo koje aktivnosti kreativno dete uvek traži nove načine da nešto uradi ili reši. Ne postoji distinktivno kreativno dete ili odrasla osoba. Određene karakteristike nam mogu ukazati da neka osoba poseduje kreativnost. Kreativnost se javlja kao osobina ličnosti koja podleže promenama situacije ili okoline.
Koja je razlika između kreativnog mišljenja i uobičajenog mišljenja?
Osnovna razlika između mišljenja koje je kreativno i uobičajenog mišljenja je u tome što kreativno mišljenje zahteva kompleksne kognitivne sposobnosti.
Kako podsticati kreativnost kod dece?
Kroz crtanje, muziku, ples i druge aktivnosti, dete u periodu od 18 meseci do 6. godine razvija svoju kreativnost, koju primenjuje tokom daljeg života u nauci, umetnosti, inženjeringu, sportu, u svojoj svakodnevici. Kreativna deca bolje koriste svoje slobodno vreme i nove informacije. Greške ne doživljavaju kao poraz. Bolje razumeju svet oko sebe i spremnija su za nove izazove i prilike.
Kako kreativnost utiče na odrastanje i prednosti koje deca stiču uz kreativnost
Deca kreativnost razvijaju kroz pokušaje i kroz greške. Upravo dok nešto stvaraju, mališani uče da greška nije surova greška nego prilika da se približe svom rešenju. Kreativno dete posle svake greške vidi korisne smernice za dalje, a ne poraz. Na taj način dete shvata da se kroz greške i uči!
Kreativni mališani uspešnije koriste svoje slobodno vreme. Oni nemaju utisak da vreme može biti ,, izgubljeno”. Za razliku od druge dece, kraće provode vreme u dosadi i gledanju televizijskog programa. Sposobni su da sami osmisle ideje kojima će ispuniti svoje slobodno vreme: osmisliće neku novu igru, napraviće ili preoblikovati neku igračku ili predmet, naslikaće nešto… Ne plaše se trenutne samoće ni kao deca, ni kasnije kao odrasli ljudi. Informacije iz okoline kreativna deca bolje upijaju i u njima vide izvor brojnih mogućnosti. Svoja saznanja pretaču u brilijantne ideje.
Imaju li negativni događaji i svojih pozitivnih posledica
Utvrđeno je da neželjeni događaji tj. traume pomažu ljudima da bolje razviju svoju duhovnost, snagu ličnosti, poštovanje prema životu i životnim vrednostima… O pozitivnim posledicama negativnih događaja govori posttraumatski rast. Upravo kreativna deca i kreativni ljudi su emocionalno inteligentniji i zreliji, i bolje i lakše izvlače samo pozitivne strane negativnih dešavanja. Krativno dete će neželjeno iskustvo preusmeriti u svoj lični razvoj i neće nastojati da u očima odraslih bude ,,žrtva” nečeg što nije bilo pod njegovom kontrolom.
Unutrašnja motivacija je pokretač
Kroz kreativnost deca razvijaju motivaciju iz ličnih potreba i aktivnosti, a ne da im motiv bude priznanje ili nagrada iz okoline. Razvijaju svoju unutrašnju motivaciju, ključni pokretač u životu.
Mališani kroz crtanje, vajanje, ples razvijaju koncentraciju, smirenost i strpljenje. Tokom kreativnih aktivnosti postižu ,,flow” stanje i postaju imuna na pritiske i opstrukcije iz spoljašnjosti.
Kreativna deca kroz kreativne aktivnosti pokreću kognitivno i bihejvioralno istraživanje unutrašnjeg i sveta oko sebe. Deca postaju otvorenija za osećanja, bolje odnose sa drugom decom i odraslima, nova saznanja…
Kreativnost deci obezbeđuje vaučer za zabavnije i srećnije detinstvo, ali i ogroman benefit za život. Esencijalno više kreativnosti u odrastanju mališana znači više kreativnih ljudi, više novih ideja i novih otkrića u našoj budućnosti!
