Kako motivisati dečiju kreativnost koja je tu u njima, da se ispolji, na najbolji način? U likovnom stvaralaštvu dece emocije i motivacija čine simbiozu. Tokom crtanja treba omogućiti detetu originalno, nekonvencionalno i stvaralačko mišljenje. Zašto je važno i grupno crtanje?
Koliko je važna motivacija za kreativnost?
Motivacija je izvor energije za aktivnosti dece i odraslih. ,, Šta god možeš da uradiš, ili sanjaš da možeš, započni. U smelosti ima genijalnosti, moći i magije. Počni sada.“ Gete Da li su deca lenja ili nemotivisana? Da li neko želi da bude pasivan ili ne zna šta želi, ne zna kako da se pokrene? Motivacija je neophodna deci za aktivnosti: igre, crtanje, pevanje, sport…
Unutrašnja i spoljašnja motivacija
Kada obavljamo nešto iz hobija, zato što je u skladu sa nama i našim vrednostima, posedujemo unutrašnju motivaciju. Volimo te aktivnosti, niko nas na njih ne primorava i ne podseća. Ukoliko nešto radimo da bi se dokazali pred nekim, ostavili utisak, ostvarili korist, zaradili novac, podstaknuti smo spoljašnjim faktorima, spoljašnjom motivacijom.
Kako motivisati decu na kreativne aktivnosti poput crtanja?
U dečjem likovnom izražavanju motivacija se odlikuje spontanim i radosnim pristupom crtanju, slušanju vlastitih zahteva. Likovno stvaralaštvo kod mališana možemo aktivirati u korelaciji sa drugim aktivnostima i sadržajima koje deca vole, žele, koji su fokus njihovog interesa. Muzika, ritmička igra, igračke mogu postati sadržaj dečjeg likovnog izraza. Na primer, motivacija za crtanje zida može biti posmatranje nekog zida u blizini ili time što će se mališani igrati zidara od ugradnih elemenata prikladnih za njihov uzrast. Uživanje sa lišćem koje pleše na vetru, dečji ples, motivisaće decu da crtaju lišće.
U likovnom stvaralaštvu dece emocije i motivacija čine simbiozu
Motivaciju možemo postići aktiviranjem pozitivnih emocija. Emocija, na latinskom emovere, znači uzbuditi, voditi napred… Prilikom crtanja prisutno je dečje uzbuđenje, osećajnost, ganuće, ljubav… Odsutnost pozitivnih emocija rezultira opadanje intenzivnosti rada, pa i ritma krvotoka, disanja i endokrinog sistema. Roditelji mogu emocionalno aktivirati dete, pružajući mu sadržaj za koji znaju da su emotivno povezani. Što su deca mlađa emocije se više nameću kao esencija uspešnog likovnog izražavanja. Na žalost, posle šeste godine i kroz školovanje zapostavljaju se emocije, što često dovodi do emocionalne deficitarnosti u vaspitanju.
Nekada previše opterećujemo dete kvantitetom sadržaja u vrtićima i školama, a manje se zadržavamo na aktiviranju i razvijanju pozitivnih osećanja kod dece.
Tokom crtanja treba omogućiti detetu originalno, nekonvencionalno i stvaralačko mišljenje.
Do pete godine, mišljenje kao polazište u likovnom izražavanju dece je sinkretičko. Dečje misli su u globalnim šemama, izostaje analiziranje, tj,analitičko mišljenje.
Njihovi sudovi zasnivaju se na subjektivnim vezama u pamćenju i opažanju, a ne na objektivno utvrđenim međusobnim odnosima. Mališan kreće od subjektivnog egocentričnog gledišta, ne vodi brigu o objektivnim okolnostima ili gledištu drugih. Ta pojava reflektuje se i u govoru mališana. Najpre, dete govori sa samim sobom, kasnije se uklapa u dijalog sa drugima. Počinje da vodi računa o onome šta drugi govore i usklađuje mišljenje i svoj govor sa sagovornikom. Tako dolazi do uspostavljanja svesnog kontakta sa drugim osobama, pojavama, predmetima. Socijalizacija detetu pruža usklađivanje svojih želja i aktivnosti sa željama i aktivnostima drugih.
Da li je važno je grupno crtanje?
Važno je pomenuti da stalna prisutnost individualnog dečjeg crtanja, u nedostatku grupnog crtanja, zadržava egocentričnost deteta. Zato je poželjno uz individualno likovno izražavanje uporedo negovati i grupno crtanje. To će omogućiti deci da jedni sa drugima dolaze u kontakt, da sarađuju i da se međusobno pomažu. Odsutnost grupnih igara i grupnog izražavanja stvara ,,stenovitu“ egocentričnost deteta.
Kada izbor crteže nije osnovan na samostalnoj orijentaciji deteta o čemu treba da vodimo računa pri izboru motiva?
- Motivi treba da budu primereni uzrastu, interesu i polu dece. Treba polaziti od jednostavnijeg ka složenijem, kao i od onog za šta je dete zainteresovano. Nekada je intersovanje podeljeno prema polu: dečaci mogu biti više zainteresovani za crtanje automobila, a devojčice za kolica za svoje lutke…
- Motiv treba biti jasan, pregledan, a ne preopširan za mališane. Na primer, malo dete ne može crtati proleće, ali vesnike proleća može. Širi sadržaj se može ostvariti u grupnom likovnom sadržaju sa bratom, sestrom, drugarima sličnog uzrasta. Tako će svako dete nacrtati neku pojedinost i uneti je u celinu.
- Selekcija motiva zavisi i od okruženja u kojem dete živi. Deca bolje pamte osobe, predmete i pojave iz životne blizine. Ono što snažno doživimo može se i bogatije izraziti. Mališani iz primorskih krajeva teže će naslikati suncokret nego drvo masline. Deca iz mesta kroz koje ne prolazi lokomotiva, teže će je nacrtati od dece koja svakodnevno viđaju voz.
- Motivi treba da izražavaju događaje iz života deteta: proslave rođendana, Nove Godine i drugih praznika, putovanja…
Dakle, motiv za dečji crtež ne možemo hitro improvizovati i on nije samo diktat- zapovest, nego zavisi od više faktora.
Sigurni smo da ćete potražiti svoje načine i motive, specifična i avangardna likovna rešenja, što je najvažnije u ranom likovnom izražavanju dece.
