Važno je znati, kako rehidrirati decu koja povraćaju i imaju proliv. Proliv i povraćanje kod dece, naročito kada se javljaju istovremeno, najveći su rizik ne zbog same infekcije, već zbog dehidracije.
Kako rehidrirati decu
Deca gube tečnost i elektrolite mnogo brže nego odrasli, a što je dete mlađe, rizik je veći. Zato je najvažniji zadatak roditelja da obezbede pravilan unos tečnosti, i to na način prilagođen uzrastu i mogućnostima deteta.
Zašto je važno davati tečnost u malim količinama
Kada dete povraća, veliki gutljaji vode ili soka mogu samo pogoršati mučninu i izazvati novo povraćanje. Zbog toga se preporučuje da se tečnost daje u malim i čestim porcijama. Kašičica ili gutljaj na svakih nekoliko minuta. Na taj način organizam ima priliku da apsorbuje tečnost pre nego što dođe do novog povraćanja.
Rehidracija odojčadi (do 12 meseci)
Dojenje se nastavlja uobičajeno, ali češće i u kraćim podojima. Majčino mleko je najbolje i sadrži idealan odnos tečnosti, elektrolita i hranljivih materija.
Ako je beba na formuli, obično se nastavlja sa istom formulom, osim ako lekar ne posumnja na prolaznu netoleranciju laktoze. Tada se može privremeno koristiti formula bez laktoze.
Oralni rehidratacioni rastvori (ORS) preporučuju se kod svih beba koje imaju znake dehidracije ili kada povraćanje i proliv traju duže. Daju se po kašičica rastvora svakih 5 minuta. Ako beba povrati, pravi se pauza od 5–10 minuta, a zatim se nastavlja istim ritmom.
Rehidracija male dece (1–3 godine)
Kod male dece osnovno pravilo je da se daje mala količina na nekoliko minuta. I to, po 5–10 ml (kašičica do dva gutljaja) ORS-a na svakih 5–10 minuta. Ako dete povrati, pauza od 10 minuta je dovoljna da se stomak smiri, a zatim se nastavlja davanje.
Voćni sokovi, gazirani napici i obična voda u velikim količinama nisu preporučeni jer ne nadoknađuju izgubljene elektrolite. Najbolje je koristiti gotove oralne rehidratacione rastvore iz apoteke.
Ishrana dece sa dijarejom – 6 osnovnih principa i recepti PROČITAJTE OVDE
Rehidracija dece predškolskog uzrasta
Kod starije dece cilj je isti – češće i manje količine. Deca ovog uzrasta već mogu popiti malo više odjednom, ali i dalje se preporučuje davanje po pola čaše rastvora na svakih 15 minuta, dok simptomi traju.
Nakon svake tečne stolice ili epizode povraćanja, treba ponuditi dodatnih 50–100 ml ORS-a.
Ako dete odbija rastvor zbog ukusa, može se rashladiti u frižideru ili davati na kašičicu ili slamčicu. Postoje i rastvori sa blagim voćnim aromama koji su deci prihvatljiviji, ali je važno da budu medicinski registrovani ORS proizvodi.
Koliko tečnosti je potrebno
Prema preporukama WHO i AAP, približne količine ORS-a koje dete treba dobiti posle svake tečne stolice su:
- odojče: oko 50 ml (10 kašičica),
- malo dete: 50–100 ml,
- starije dete: 100–200 ml.
Ove količine se dodaju redovnom unosu tečnosti i hrane. Cilj je da dete normalno mokri. I to, najmanje 3–4 mokre pelene dnevno kod beba, odnosno bar jednom u 6–8 sati kod starije dece.
Šta treba izbegavati u rehidraciji
Gazirani napici, zaslađeni sokovi, čajevi sa puno šećera i energetski napici nisu pogodni. Oni sadrže previše šećera, što može pogoršati proliv. Samo obična voda takođe nije dovoljna, jer ne sadrži elektrolite koji se gube stolicom i povraćanjem. Zato su oralni rehidratacioni rastvori zlatni standard. Njihova formula sadrži tačan odnos soli i glukoze koji omogućava optimalnu apsorpciju u crevima.
Kada potražiti lekarsku pomoć
Ako dete i pored pravilne rehidracije ne može da zadrži tečnost, ako nema mokre pelene duže od 6–8 sati, ima suva usta, upale oči ili pospanost, potrebno je odmah se javiti lekaru. Bebe mlađe od 3 meseca sa prolivom i povraćanjem uvek zahtevaju pregled, kao i svako dete koje ima krv u stolici, visoku temperaturu ili naglu malaksalost.
Zaključak
Pravilna rehidracija je najvažniji korak u lečenju proliva i povraćanja kod dece. Davanje tečnosti u malim, čestim porcijama, korišćenje oralnih rehidratacionih rastvora i prilagođavanje načina unošenja uzrastu deteta omogućavaju bezbedan oporavak kod kuće
u većini slučajeva. Uz pažljivo praćenje znakova dehidracije i pravovremenu posetu lekaru kada je potrebno, roditelji mogu biti sigurni da čine najbolje za svoje dete.
