Stomačni virus kod dece i beba je čest zdravstveni problem. Stomačni virusi izazivaju proliv, povrćanje, gubitak apetita, bolove u trbuhu.
Stomačni virus kod dece
Akutni gastroenteritis je među najčešćim bolestima male dece. Podaci govore da će dete mlađa od 3 godine u Evropi imati jednu do dve epizode proliva godišnje.
Bolji ekonomski i higijenski uslovi života smanjile su učestalost bakterijskih proliva kod dece. U zemljama zadovoljavajućeg životnog standarda najčešći uzročnici su virusi. Kada dete ima akutne stomačne tegobe kažemo „sigurno je neki stomačni virus“ i najčešće tako i jeste.
U našem podneblju kod dece je tokom zimskog perioda (između decembra i aprila) najčešći krivac Rota virus, čak u 65%. I drugi virusi takođe mogu uzrokovati crevne infekcije (adenovirusi, kalicivirusi, norovirusi), posebno kod odraslih. Od bakterijskih uzročnika najčešći su kampilobakter i salmonela.
Kada kažemo da dete ima akutni proliv?
Po definiciji, kada su stolice tečne, najčešće i učestale. Mogu biti praćene i povraćanjem, kao i povišenom temperaturom i bolovima u trbuhu. Konzistencija stolice je osnovni kriterijum za dijagnozu proliva, naročito kod male dece. Akutni proliv obično traje kraće od 7 dana. Ne bi trebalo da traje duže od 14 dana.
Kako nastaje infekcija
Virusi koji izazivaju crevne infekcije najčešće se prenose direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili preko hrane, vode ili predmeta sa kojima dete dolazi u dodir. Feko-oralni način prenosa je najčešći, kada dete unese virus rukama ili predmetima zaraženim stolicom obolelog. Virusi mogu dugo opstati na predmetima i igračkama koji nisu oprani i dezinfikovani.
Deca se mogu inficirati i kapljičnim putem – preko sitnih kapljica pljuvačke. Zaražena osoba prilikom govora, kijanja i kašljanja širi kapljice po okolnom vazuhu. Infekcija je česta u dečjim kolektivima i na bolničkim odeljenjima. Često je bolesno i više članova porodice. Zaraženo dete je izvor infekcije neposredno pre pojave simptoma, za vreme trajanja bolesti i još 7 dana nakon prestanka simptoma.
Kako se infekcija stomačni virus kod dece i beba može sprečiti?
Opšte preventivne mere teško je sprovesti u jaslicama, vrtićima i na dečjim odeljenjima jer se virus širi i kapljičnom putem. To objašnjava učestalost manjih epidemija među decom mlađeg doba.
Najvažnija mera u sprečavanju širenja infekcije je dobra higijena ruku – pranje ruku vodom i sapunom. Naročito nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelena detetu. Pranje ruku je neophodno i pre hranjenja deteta i pripreme hrane, kao i pažljivo pranje voća i povrća. Neophodno je da bolesno dete izostane iz kolektiva.
Kada je u pitanju Rota virus najbolja mera prevencije je vakcinacija. Prirodna infekcija ne pruža detetu potpuno zaštitu od ponovne infekcije. Deca koja nisu vakcinisana imaju teže simptome tokom prve infekcije Rota virusom. Kao i veću verovatnoću da će im biti potrebno bolničko lečenje.
Simptomi stomačnog virusa kod dece
Prvi simptomi stomačnog virusa obično počinju nekoliko dana od izlaganja virusu.Počinju pojavom mučnine i povraćanja. Mogu biti praćeni povišenom temperaturom i groznicom. Nakon toga sledi vodeni proliv u trajanju od 3 do 7 dana. Često je praćen bolovima u trbuhu i gubitkom apetita. Kako će dete „proći“ sa svojim stomačnim virusom zavisi od brojnih faktora. Težina bolesti zavisi od uzrasta, opšteg zdravstvenog stanja, uhranjenosti, da li je dete nedavno bilo bolesno. I u okviru iste male epidemije u kolektivu ili porodici neko dete će imati samo blagu mučninu i gubitak apetita, a neko ozbiljan proliv. Kod zdravih odraslih osoba simptomi mogu biti veoma blagi ili potpuno izostati. Najozbiljniji simptom, zapravo komplikacija, kod dece je gubitak tečnosti i dehidratacija.
Lečenje stomačnog virusa kod beba i dece
Akutni proliv kod male dece u našoj sredini je najčešće blaga ili srednje teška bolest. Tegobe najčešće prolaze za tri do sedam dana.
Ako se preporučene mere lečenja odmah preduzmu, najčešće se može sprečiti pogoršanje bolesti i potreba za bolničkim lečenjem. Dehidracija je glavni neprijatelj deteta sa akutnim prolivom i odražava težinu bolesti. Važno je da roditelji na vreme prepoznaju znake dehidracije. Rehidracija deteta je ključna i treba je započeti što je moguće pre.
Bolesno odojče (beba) često zahteva bolničko lečenje.Težak proliv i povraćanje, praćeni povišenom temperaturom, brzo dovode do gubitka tečnosti i minerala i dehidracije. Ovo se naročito odnosi na infekcije izazvane Rota virusom.
Odvedite dete kod lekara ako:
- Proliv traje duže od 24 sata.
- Dete često povraća.
- Ima crnu stolicu ili primese krvi u stolici.
- Deluje umorno, razdražljivo ili kao da ga nešto boli.
- Ima znake dehidracije: suva usta, plač bez suza, oskudno mokrenje, upalu fontanelu, pospano je.
Ne postoji specifični lekovi kada je infekcija već nastala. Antibiotici ne samo da ne leče infekciju, već mogu imati i negativan efekat. Oni uništavaju korisne crevne bakterije (fiziološka flora) koje takođe imaju pozitivan učinak na odbranu organizma, tako da ih kod virusnih infekcija ne treba davati.
Probiotici u lečenju stomačnog virusa
Probiotici su uveliko odomaćeni u lečenju proliva kod dece. Zvanične preporuke su da deci treba dati probiotik kod akutnih proliva. Očekivani efekat je kraće trajanje simptoma i dužine bolničkog lečenja (za jedan dan). Probiotici se koriste kao dodatak rehidratacije i treba ih primeniti rano u toku lečenja. Efekat probiotika vezan je za specifičan soj i dozu. Visok nivo preporuke imaju preparati koji sadrže Lactobacillus rhamnosus i Saccharomyces boulardi. Preporučena dužina lečenja je 5 do 7 dana. Lekovi za sprečavanje proliva se ne preporučuju. Ako se dete ne oseća dobro ohrabrite ga da se odmara.
Ishrana deteta sa prolivom
Dugo se verovalo i preporučivalo da dete tokom proliva treba da bude na posebnoj dijeti. Danas znamo da takva ishrana ne obezbeđuje detetu potrebnu energije ni hranljive sastojke. Dokazano je da stroga dijeta ne samo da ne leči proliv, nego zapravo produžave trajanje bolesti i vreme oporavka deteta.
Ishranu deteta ne treba prekidati ni praviti duže pauze. Posle 4-6 sati početne rehidracije, treba nastaviti sa hranjenjem deteta. Izuzetak su samo deca koja uporno povraćaju. Detetu koje ne prestane da povraća nakon početne rehidracije neophodna je konsultacija lekara!
Dete kome nije potrebna oralna rehidracije treba da nastavi sa odgovarajućom ishranom za uzrast.
- Ako vaša beba sisa, nastavite sa dojenjem;
- Ako se vaša beba hrani mlečnom formulom, nudite joj češće male količine tečnosti za rehidraciju i mlečnu formulu koju inače dobija. Nemojte razblaživati mlečnu formulu!
- Starijem detetu nudite blagu hranu koja ne sadrži dodatni šećer. Preporučuju se integralni hleb i krekeri, posno meso, jogurt, voće i povrće;
- Vodite računa da dete unosi dosta tečnosti; izbegavajte sok od jabuke, mlečne proizvode osim jogurta i zaslađene napitke.
ISHRANA DECE SA DIJAREJOM – 6 OSNOVNIH PRINCIPA I RECEPTI, PROČITAJTE OVDE
Bolesno dete „ima pravo“ na smanjeni apetit i probirljivost. Posle epizode proliva, naročito ako je duže trajao (duže od 7 dana) potreban je još jedan period povećane brige o ishrani. Naredne dve nedelje vodite računa da dete jede dovoljno raznovrsne hrane. Ako je apetit smanjen nudite češće užine i dodatni obrok kvalitetne hrane.
