Kakve su potrebe za vodom kod beba i dece? Fiziološke uloge vode su brojne i veoma važne. Kao univenalni rastvarač organskih i neorganskih materija, voda omogućava odvijanje različitih biohemijskih reakcija, transport i razmenu materija humoralnu regulaciiu, održavanje izoosmolalnosti ćelijskog i vanćelijskog prostora, jonizaciju različitih jedinjenja i druge procese. Sem toga, voda je od nezamenljvog značaja u termoregulaciii, kao i obezbedjenju adekvatne čvrstine, gipkosti i elastiinosti tkiva.
Kakve su potrebe za vodom kod odojčeta, bebe i malog deteta?
Dnevne potrebe deteta u vodi, posebno u prvim godinama života, su znatno veće u odnosu na odrasle.
Telesna težina Dnevne potrebe u vodi
Do 10 kg. 100 ml-kg tt
Od 10 do 20 kg 1000 ml + 50 ml za svaki kg tt > 10
Veća od 20 kg 1500ml + 20 ml za svaki kg tt > 20
_____________________________________________________
tt – telesna težina
Voda se uglavnom unosi u obliku vode za piće i različitih napitaka, a manjim delom kao sastojak hrane. U razičitim okolnostima, kao što su pojačana fizička aktivnost, povišena spoljna temperatura, niska vlažnost vazduha, febrilnost i druge, potrebe u vodi se znatno povećavaju. Tako na primer porast telesne temperature za svaki l’C iznad normale zahteva dodatni unos vode za 12-13% u odnosu na osnovne potrebe.
Kako se eliminiše voda iz tela?
Eliminacija vode iz organizma se obavlja bubregom, kožom, plućima i digestivnim traktom. U normalnim okolnostima zdrava osoba najveći deo vode gubi preko bubrega (50%), kože (30%) i pluća (15%), a najmanje stolicom (do 5%). Fizioloski gubici vode se nadoknadjuju odgovarajućim unosom, te ukupan bilans vode ostaje uravnotežen.
Žeđ reguliše promet vode u organizmu?
Složenim mehanizmom preko centra za žedj reguliše se promet vode u organizmu. Neadekvatan bilans vode dovodi do deficita ili suficita tečnosti u organizmu. Deficit telesne tečnosti (dehidracija) je čest oblik vodenog dizbalansa i javlja se u sklopu povraćanja, proliva, febrilnosti, hiperventilacije, poliurije, povećanog znojenjia i drugih stanja.
Kakva može biti dehidracija?
Prema stepenu gubitka tečnosti iz organizma, dehidracija moze biti laka, srednje teška i teška, a prema osmolalnosti unutrašnje sredine organizma izotona, hipertona i hipotona. U lakoj dehidraciji gubitak tečnosti iznosi do 5% telesne težine, u srednjoj dehidraciji 5-10% a u teškoj preko l0%. Dehidracija kod deteta, posebno teška dehidracija, predstavlja ozbiljno kliničko stanje i zahteva brzu korekciju. Nadoknada teškog gubitka tečnosti se obavlja intravenski, a srednje teškog i lakog gubitka, oralnim putem.
Suprotno stanje dehidraciji je hiperhidracija?
Ovaj poremećaj se ne javlja kod zdravog deteta. Jer, bubreg lako eliminiše višak tečnosti iz organizma. Suficit telesne tečnosti srećemo samo u sklopu različitih oboljenja.
Optimalan unos tečnosti
Optimalan unos tečnosti spada u osnovne preduslove zdravlja, kao i adekvatnog odgoja deteta. Dete uzima vodu u skladu sa osećajem žedji, te mu je, ni u kom slučaju, ne treba uskraćivati. Povećan zahtev za vodom je posebno izražen kod fizički aktivnijeg deteta i u toplijem delu godine.
