Fiziološke uloge vode su brojne i veoma važne. Kao univenalni rastvarač organskih i neorganskih materija, voda omogućava odvijanje različitih biohemijskih reakcija, transport i razmenu materija humoralnu regulaciiu, održavanje izoosmolalnosti ćelijskog i vanćelijskog prostora, jonizaciju različitih jedinjenja i druge procese. Sem toga, voda je od nezamenljvog značaja u termoregulaciii, kao i obezbedjenju adekvatne čvrstine, gipkosti i elastiinosti tkiva.
Kakve su potrebe za vodom kod odojčeta, bebe i malog deteta?
Dnevne potrebe deteta u vodi, posebno u prvim godinama života, su znatno veće u odnosu na odrasle.
Telesna težina Dnevne potrebe u vodi
Do 10 kg. 100 ml-kg tt
Od 10 do 20 kg 1000 ml + 50 ml za svaki kg tt > 10
Veća od 20 kg 1500ml + 20 ml za svaki kg tt > 20
_____________________________________________________
tt – telesna težina
Voda se uglavnom unosi u obliku vode za piće i različitih napitaka, a manjim delom kao sastojak hrane. U razičitim okolnostima, kao što su pojačana fizička aktivnost, povišena spoljna temperatura, niska vlažnost vazduha, febrilnost i druge, potrebe u vodi se znatno povećavaju. Tako na primer porast telesne temperature za svaki l’C iznad normale zahteva dodatni unos vode za 12-13% u odnosu na osnovne potrebe.
Kako se eliminiše voda iz tela?
Eliminacija vode iz organizma se obavlja bubregom, kožom, plućima i digestivnim traktom. U normalnim okolnostima zdrava osoba najveći deo vode gubi preko bubrega (50%), kože (30%) i pluća (15%), a najmanje stolicom (do 5%). Fizioloski gubici vode se nadoknadjuju odgovarajućim unosom, te ukupan bilans vode ostaje uravnotežen.
Žeđ reguliše promet vode u organizmu?
Složenim mehanizmom preko centra za žedj reguliše se promet vode u organizmu. Neadekvatan bilans vode dovodi do deficita ili suficita tečnosti u organizmu. Deficit telesne tečnosti (dehidracija) je čest oblik vodenog dizbalansa i javlja se u sklopu povraćanja, proliva, febrilnosti, hiperventilacije, poliurije, povećanog znojenjia i drugih stanja.
Kakva može biti dehidracija?
Prema stepenu gubitka tečnosti iz organizma, dehidracija moze biti laka, srednje teška i teška, a prema osmolalnosti unutrašnje sredine organizma izotona, hipertona i hipotona. U lakoj dehidraciji gubitak tečnosti iznosi do 5% telesne težine, u srednjoj dehidraciji 5-10% a u teškoj preko l0%. Dehidracija kod deteta, posebno teška dehidracija, predstavlja ozbiljno kliničko stanje i zahteva brzu korekciju. Nadoknada teškog gubitka tečnosti se obavlja intravenski, a srednje teškog i lakog gubitka, oralnim putem.
Suprotno stanje dehidraciji je hiperhidracija?
Da, ovaj poremećaj se ne javlja kod zdravog deteta, jer bubreg lako eliminiše višak tečnosti iz organizma. Suficit telesne tečnosti srećemo samo u sklopu različitih oboljenja.
Optimalan unos tečnosti spada u osnovne preduslove zdravlja, kao i adekvatnog odgoja deteta.
Voda se nudi detetu od samog rodjenja, iako optimalna ishrana majčinim mlekom ili adaptiranom mlečnom formulom iziskuje relativno malu potrebu za dodatkom tečnosti.
Dete uzima vodu u skladu sa osećajem žedji, te mu je, ni u kom slučaju, ne treba uskraćivati.
Povećan zahtev za vodom je posebno izražen kod fizički aktivnijeg deteta i u toplijem delu godine.
