Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam u vezi dojenja je: „Koliko treba da traje podoj?“. Da li je to 5,10 ili možda 20 minuta? Koliko minuta je dovoljno da bi beba unela onoliko mleka koliko joj je potrebno? Jedan od najvećih strahova svake novopečene mame jeste da joj beba ne bude gladna.
Koliko treba da traje podoj?
Najčešći savet koji možete čuti je da bi podoj trebalo da traje 10 do 15 minuta. Obzirom na količinu mleka u prvim danima, neko će vas možda savetovati i da to bude samo 5 minuta ili, možda, 5 minuta po dojci. Međutim, važno je razumeti da trajanje podoja nije pouzdan pokazatelj količine mleka koju je beba unela.
Neke bebe za kratko vreme mogu da unesu veliku količinu mleka, dok je drugima potrebno više vremena da bi iz dojke izvukle istu količinu. Efikasnost sisanja i pražnjenja dojke zavisi od tehnike podoja, položaja, hvata bebe na dojci, zrelosti bebe, njene oralne funkcije, protoka mleka, pa čak i njenog raspoloženja i trenutnih potreba.
Uzrast bebe i trajanje podoja
Ne možemo očekivati jednaku dužinu podoja kod novorođene bebe (uzrasta do 28. dana života) i odojčeta urzasta nekoliko meseci. Sasvim je normalno da kod starijih beba podoj kraće traje. One su već „utrenirane“ i tačno znaju kako da izvuku mleka iz dojke baš onoliko koliko im je potrebno. S druge strane, novorođenče tek uči da sisa. Iako je sisanje refleks, dojenje je veština koja se uči. Uče je i mama i beba.
Iz tog razloga, u prvim nedeljama života, podoji mogu trajati i do sat vremena, što je sasvim normalno za ovaj period jer:
- Potrebno je vreme da se mama i beba upoznaju.
- Potrebno je vreme da se beba adaptira na život u novoj sredini.
- Potrebno je vreme da i mama i beba savladaju pravilnu tehniku podoja
- Potrebno je vreme da beba usvoji pravilne obrasce sisanja i nauči kako efikasno da prazni dojku.
Potrebno je vreme, a i praksa.
Osim toga, dojenje je više od hrane. Dojenjem se ne zadovoljavaju samo bebine nutritivne potrebe, već i mnoge druge. Tu su i potreba za bliskošću, sigurnošću, regulacijom. Nekada će beba aktivno sisati i prazniti dojku, a nekad će samo uživati u bliksom kontaktu sa mamom. I jedno i drugo ima svoju svrhu. Zato bebi ne treba uskraćivati podoje, niti ih ograničavati. Treba dozvoliti bebi da sama odredi dužinu podoja, kao i njihovu učestalost. Zato kažemo da bebu traba dojiti na zahtev – samo pratiti njene potrebe.
Velika je zabluda da bebi treba ograničiti podoj na određeni broj minuta. Minuti nam ne govore mnogo. Govore nam koliko vremena je beba provela na dojci, ne i koliko dugo je, zapravo, sisala. Ne i koliko je mleka unela. Ne i da li se najela. Ništa značajno nam ti minuti neće pokazati. Zbog toga je važno znati da dužinu podoja određuje beba, a ne sat.
Šta treba da pratimo kod podoja
Ono što treba da pratimo, kako bismo bili sigurni da za vreme podoja beba unosi mleko, kao i da ga unosi dovoljno, jesu sledeći pokazatelji:
- Pokreti vilice i zvuk gutanja tokom podoja. Ovo nam govori u prilog tome da beba tokom podoja aktivno sisa i unosi mleko.
- Broj mokrih pelena. Ukoliko beba ima optimalni broj mokrih pelena na dnevnom nivou to je pokazatelj da je unela dovoljno mleka. Optimalni broj mokrih pelena je sve do 6. dana života jednak broju dana života bebe, a nakon toga se zadržavamo na broju 6 i smatramo da je beba unela dovoljno mleka ako je 6 puta piškila. Važno je obratiti pažnju na težinu pelene, jer beba često piški u jednu pelenu dva ili više puta.
- Broj stolica. Ako beba ima minimum jednu stolicu dnevno, to je dobar pokazatelj unosa dovoljne količine mleka.
- Ponašanje bebe nakon i imeđu podoja. Ako je beba zadovoljna, raspoložena, spava, vrlo je verovatno i da je sita.
- Napredovanje beba. Ako beba dobija na telesnoj masi, to je takođe pokazatelj da unosi dovoljno mleka.
Zaključak
Dakle, ne postoji broj minuta koji treba da prođe od početka podoja, kako bismo bili sigurni da smo zadovoljili bebine potrebe. Dužinu podoja ne određuje sat, već beba. Naš zadatak nije da merimo vreme, već da pratimo znake koje nam beba daje. Kada joj dozvolimo da ona „diktira ritam“, dojenje postaje spontan i prirodan proces u kome se potrebe bebe i sposobnost maminog tela da na iste odgovori, usklađuju.
