Krvna slika dece će reći da li je virusna ili bakterijska infekcija? Da li je krvna slika pouzdan pokazatelj? Krvna slika je korisno pomoćno sredstvo u razlikovanju virusnih od bakterijskih infekacija, ali nije siguran i jedini pokazatelj. Samo u kombinaciji sa pregledom može sa pravilno tumačiti i nalaz krvne slike. To isključivo radi lekar, nikako mame i tate.
Kako se tumači krvna slika kod bakterijskih i virusnih infekcija?
Tipično kod virusnih infekcija leukociti (bela krvna zrnca) nisu povećani (ili im je broj i smanjen), a dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli. Kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, a preovlađuju granulociti u formuli. Izuzetaka ima, tako da najteže bakterijske infekcije (sepse) mogu ići sa malim brojem leukocita, a neki virusi mogu dati veliki broj belih krvnih zrnaca ili karakteristične promene u leukocitarnoj formuli.
Takođe, često se događa da dete tokom infekcije ima snižen hemoglobin, koji je i glavni pokazatelj anemije. Zbog toga je važno da se rezulati krvne slike tumače u kombinaciji sa ponašanjem deteta, a konačan sud treba da pruži stručnjak.
Mogu li mame i tate da tumače rezultate krvne slike?
Kada roditelji sami „tumače“ krvnu sliku, može doći do različitih zabuna i neopravdane zabrinutosti. Lekovi, antibiotici ili neke druge vrste terapija mogu da utiču na rezultate, kao i prolazne virusne infekcije, pa je najbolje da rezultate čita isključivo pedijatar. Takođe, referentne vrednosti za decu potpuno su drugačije nego one za odrasle. Kada dete ima virusnu infekciju praćenu visokom temperaturom, normalno je da hemoglobin padne privremeno čak i za 20% u odnosu na inače. Nemojte odmah sumnjati na anemiju jer je pad privremen.
Pravilno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza je ozbiljan i odgovoran posao
Krvna slika daje mnoštvo informacija važnih za zdravlje deteta. Lekar koji traži ovu analizu upoređuje rezultate sa stanjem deteta i tek tada je moguće dati pravi zaključak.
Kada se radi krvna slika deci?
Krvna slika se radi na sistematskim pregledima i kada su deca bolesna ili postoji sumnje na oboljenja. Tada nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek kada je bolesno, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi u pronalaženju uzroka bolesti.
Kako se vadi krv maloj deci?
Za laboratorijske analize koristi se venska ili kapilarna krv. Srećom, za krvnu sliku dovoljna je kapilarna krv, pa nije potrebno „bosti“ venu bebi ili malom detetu (veština kojom vladaju samo iskusni zdravstveni radnici). Zahvaljujući savremenim aparatima koji određuju biohemijske analize iz veoma malog uzorka krvi, kapilarna krv može poslužiti i za druge potrebne analize. Često se kod deteta koje je bolesno, uz krvnu sliku određuje i CRP, koji se takođe može odraditi iz kapilarne krvi.
Uzorak kapilarne krvi uzima se iz prstića ili iz pete, kod malih beba. Iako je praksa često drugačija, naročito u privatnim laboratorijama, zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se deci do 6 meseci starosti, ili težine od 10 kg (oko 12 meseci starosti) uzorak kapilarne krvi uzima iz pete.Kod malih beba teško je iz prstića „nacediti“ dovoljno krvi. Uzimanje uzorka iz pete ne preporučuje se ako je dete već prohodalo, jer koža može biti zadebljana.
Krvna slika dece – od čega zavise referentne vrednosti?
Referentne vrednosti (raniji termin normalne vrednosti) krvne slike su unapred određeni rasponi koncentracija svakog parametra posebno. I to zavisno od pola i uzrasta pacijenta kao i od korišćenih reagenasa i aparata na kojima se rade te analize. One zavise i od načina uzimanja uzorka krvi. Da li je u pitanju kapilarna ili venska krv. Svaka laboratorija je obavezna da naznači referentne vrednosti u zavisnosti od reagenasa i aparata koje koristi.
Referentne vrednosti kod dece zavise od njihovog uzrasta. Tu razlikujemo četiri doba deteta: novorođenčad, dete do 2 godine, 2-5 godina i 5-13 godina. Nakon toga referentne vrednosti su kao kod odraslih osoba i zavise od pola.
