Krvna slika dece je pokazatelj zdravlja?

Krvna slika dece je pokazatelj zdravlja

Krvna slika deceje pokazatelj zdravlja. Kada se radi krvna slika deci, kako se vadi krv maloj deci, šta sve „pokazuje“ krvna slika?

Mališanima se krvna slika radi na sistematskim pregledima kako bi se proverilo opšte stanje organizma, da li treba nešto korigovati u detetovoj ishrani, radi praćenja rasta i razvoja deteta ali i kada je dete bolesno, ili se sumnja na neko oboljenje, obično da bi se procenilo da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji.

Krvna slika pokazatelj zdravlja deteta

Krvna slika je najčešća analiza u pedijatriji, jer daje vrlo korisne informacije o zdravlju deteta i rešava dileme kada postoji sumnja na određenu bolest.

Krvna slika dece je pokazatelj zdravlja

Koliko često se radi krvna slika dece?

Prva krvna slika bebe obično se radi oko šestog meseca života, kako bi se proverilo da li je dete anemično. Ovo je period „fiziološke“ anemije; od rođenja rezerve gvožđa se postepeno prazne i u ovom uzrastu vrednosti hemoglobina obično su dosta niske. Krvna slika u 6.mesecu spada u standardni pregled i ne bi trebalo da brinete kada je pedijatar zatraži.  Kod neke dece prva krvna slika radi se i ranije, u uzrastu 3-4meseca. To su deca kod kojih se može očekivati ranije ispoljavanje anemije, kod prevremeno rođene dece, blizanaca, dece majki koje su imale izraženu anemiju tokom trudnoće…

Krvna slika se uobičajeno radi jednom godišnje, kada se rade redovni sistematski pregledi. To ne znači da će pedijatar na svakom sistematskom pregledu tražiti krvnu sliku, ukoliko je dete zdravo. Druga grupa razloga (indikacija) za uzimanje krvne slike kod dece su bolesti ili sumnje na oboljenja, gde nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek kada je bolesno, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi u pronalaženju uzroka bolesti.

Kako se vadi krv maloj deci?

Za laboratorijske analize koristi se venska ili kapilarna krv. Srećom, za krvnu sliku dovoljna je kapilarna krv, pa nije potrebno „bosti“ venu bebi ili malom detetu (veština kojom vladaju samo iskusni zdravstveni radnici). Zahvaljujući savremenim aparatima koji određuju biohemijske analize iz veoma malog uzorka krvi, kapilarna krv može poslužiti i za druge potrebne analize. Često se kod deteta koje je bolesno, uz krvnu sliku određuje i CRP, koji se takođe može odraditi iz kapilarne krvi.

Uzorak kapilarne krvi uzima se iz prstića ili iz pete, kod malih beba. Iako je praksa često drugačija, naročito u privatnim laboratorijama, zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se deci do 6 meseci starosti, ili težine od 10 kg (oko 12 meseci starosti)  uzorak kapilarne krvi uzima iz pete. Kod malih beba teško je iz prstića „nacediti“ dovoljno krvi. Uzimanje uzorka iz pete ne preporučuje se ako je dete već prohodalo, jer koža može biti zadebljana.

Krvna slika dece je pokazatelj zdravlja

Da li vađenje krvi boli?

Za „bockanje“ pete ili prstića treba koristiti isključivo automatske lancete, prilagođene uzrastu deteta. Tako je procedura manje bolna, a smanjuje se i rizik od neke komplikacije (iako su one inače vrlo retke). Naravno da boli, samo beba ne ume to da nam kaže, već reaguje plačem, kao i mala deca. Nekim postupcima može se umanjiti bol i neprijatnost prilikom vađenja krvi kod beba; jedna od preporučenih metoda je da beba sisa.

Šta sve „pokazuje“ krvna slika?

Krvna slika ili hematološki nalaz nam daje podatke o ukupnom broju i kvalitetu krvnih ćelija, te njihovom odnosu. Iz nalaza krvne slike možemo da vidimo prisustvo: anemije, infekcije (bakterijske ili virusne), alergije, parazitarnih oboljenja, trovanja toksinima…

Krvna slika pruža uvid u sve tri krvne loze: crvenu, koju čine eritrociti (crvena krvna zrnca),  belu, koju čine različite podvrste leukocita i trombocite (krvne pločice, koje učestvuju u zgrušavanju krvi- koagulaciji).

Savremeni aparati za analizu krvne slike određuju brojne parametre, tako da rutinska krvna slika ima bezbroj pokazatelja, koje treba dobro poznavati i tumačiti.  Ne dobija se samo vrednost hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, već i brojni drugi parametri (MCV, MCHC, RDW i drugi), koji pomažu da se stekne kompletan uvid u crvenu krvnu lozu, nedostatak gvožđa ili drugi uzrok anemije, kao i funkciju kostne srži („fabrike“ za proizvodnju krvnih ćelija).

Krvna slika dece je pokazatelj zdravlja

 

Šta je još važno kod krvne slike?

Osim broja leukocita, važan je i odnos pojedinih podvrsta, naročito ako je ukupan broj smanjen ili povećan iznad normalnih vrednosti. Leukocitarna formula pokazuje odnos među različitim podvrstama belih krvnih zrnaca. Tako se lekar može orijentisati u pogledu razlikovanja različitih infekcija, ali se mogu naslutiti i neke retke, ali potencijalno opasne hematološke bolesti. Roditelji ne treba da se bave detaljima leukocitarne formule, jer se radi o složenoj grupi poremećaja koje ipak treba prepustiti pedijatru.

Poremećaj broja trombocita mnogo je ređi. Kod ozbiljnih infekcija, i virusnih i bakterijskih, može doći do izmene i vrednosti trombocita, što lekaru može da posluži za procenu težine bolesti i daljih mera koje je neophodno reduzeti. Nekada su niske vrednosti „tehnički“ problem i tada se preporučuje da se krvna slika ponovi.

Koje su referentne  vrednosti krvne slike?

Referentne vrednosti (raniji termin normalne vrednosti) krvne slike su unapred određeni rasponi koncentracija svakog parametra posebno i to zavisno od pola i uzrasta pacijenta kao i od korišćenih reagenasa i aparata na kojima se rade te analize. One zavise i od načina uzimanja uzorka krv: da li je u pitanju kapilarna ili venska krv. Svaka laboratorija je obavezna da naznači referentne vrednosti u zavisnosti od reagenasa i aparata koje koristi.

Referentne vrednosti kod dece zavise od njihovog uzrasta. Tu razlikujemo četiri doba deteta: novorođenčad, dete do 2 godine, 2-5 godina i 5-13 godina. Nakon toga referentne vrednosti krvne slike su kao kod odraslih osoba i zavise od pola.

Tumačenje krvne slike

Sve nam ovo pokazuje da je za tumačenje krvne slike, kao i drugih laboratorijskih analiza, potrebno znanje i iskustvo. Zato roditelji nikada ne treba da analiziraju detetovu krvnu sliku bez pomoći lekara, jer se može učiniti da nešto što je sasvim u redu nije u referentnim vrednostima.

Pedijatar Šef je Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“. Član je Republičke komisije za podršku dojenja, porodične i razvojne nege novorođenčeta i spoljašnji ocenjivač Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Preporučujemo vam...
Kinoa i amarant u ishrani beba i dece
Kinoa i Amarant u ishrani beba i dece
Kinoa i amarant u ishrani beba i dece su sve zastupljenije žitarice. Dobro je držati se tradicije, ali treba biti otvoren i za nove, zdrave i korisne namirnice u ishrani beba, dece i odraslih. Evo i zašto.Kinoa i amarant sve češće na trpeziU budućnosti možemo očekivati da se ove biljke…
Beba u 9. mesecu - Rast i razvoj bebe
Beba u 9. mesecu – Rast i razvoj bebe
Beba u 9. mesecu sve više ulazi u interakciju sa svojim okruženjem, pokazuje radoznalost. Privlače joj pažnju životinje i ljudi, pre svega deca.Rast – Beba u 9. MesecuU trećem tromesečju rast je i dalje intenzivan, ali se polako usporava u odnosu na prvih šest meseci. Tokom ovog perioda dete prosečno dobija…
Beba u 8. mesecu
Beba u 8. mesecu, kako podstaći razvoj?
Beba u 8. mesecu postaje izuzetno vezana za roditelje. Takođe, pokazuje strah od nepoznatog.Beba u 8. mesecu – RastRast bebe je i dalje intenzivan, ali se polako usporava u odnosu na prvih šest meseci. Tokom ovog perioda dete prosečno dobija 15 grama dnevno, tako da je mesečno napredovanje oko 450gr. Rast…