Gvožđe u ishrani beba i dece, prevencija anemije

Gvožđe u ishrani beba i dece, prava je prevencija anemije. Gvožđe je esencijalni mineral, pa je od vitalnog značaja u ishrani odojčeta i dece.

Koliko je važno gvožđe u ishrani beba i dece?

Gvožđe spada u mikroelemente jer se u organizmu nalazi u maloj količini. Što se tiče fizioloških efekata gvožđa, najveći deo količine gvožđa u organizmu nalazi se u hemoglobinu, u crvenim krvnim zrncima. U okviru hemoglobina gvožđe je neophodno za transport kiseonika i samim tim za proces ćelijskog disanja. Gvožđe je neophodno za funkcionisanje velikog broja enzima koji su neophodni za snadbevanje organizma energijom i za transport elektrona. Gvožđe je takođe uključeno i u imunske funkcije organizma.  Deficit gvožđa dovodi do mikrocitarne, hipohromne anemije. Deficit gvožđa je jedan od najčešćih nutritivnih deficita širom sveta.

Glavni mehanizam održavanja količine gvožđa u organizmu je regulacija njegove apsorpcije u tankom crevu, na nivou enterocita. Apsorpcija gvožđa predstavlja kompleksan i strogo regulisan proces. Regulisan je postojećim statusom gvožđa, i ukoliko je on nizak, apsorpcioni mehanizam pojačano deluje i obrnuto. Kod zdravih osoba se iz hrane apsorbuje 3-15% gvožđa.

U kom obliku se gvožđe nalazi u hrani?

Stepen apsorpcije gvožđa zavisiće pre svega u kom se obliku gvožđe nalazi u hrani. Naime, gvožđe se u hrani može naći u dva oblika:

• HEM gvožđe koje se nalazi u crvenom mesu, živini, ribi i morskim plodovima; i
• Ne-HEM gvožđe koje se nalazi u namirnicama biljnog porekla (mahunarke, zeleno lisnato povrće, susam).

Stepen resorpcije gvožđa iz namirnica životinjskog porekla (HEM gvožđe) je i do 5 puta veći u odnosu na gvožđe iz  namirnica biljnog porekla (ne-HEM gvožđe).

Šta otežava resorpciju gvožđa?

Problem resorpcije gvožđe je i veliki broj komponenata iz hrane koji otežavaju resorpciju gvoždja kao što su: fitinska kiselina prisutna u celom zrnu žitarica (proizvodi od integralnog brašna), leguminozama, jezgrastom voću i semenkama; oksalna kiselina prisutna u zelenom lisnatom povrću (spanać, cvekla); dijetna vlakna iz žitarica od punog zrna; tanini iz kafe i čaja, kao i proteini mleka. Sva ova jedinjenja stvaraju sa gvožđem nerastvorna jedinjenja koja onemogućavaju resopciju gvožđa. Potvrđeno je da drugi minerali, poput cinka i kalcijuma mogu da se „takmiče“ za apsorpciju na nivou tankog creva.

Šta povećava apsorpciju gvožđa u hrani

Najbitniji faktor iz hrane koji povećava apsorpciju gvožđa je L-askorbinska kiselina, odnosno vitamin C. Smatra se da kompleksira neorgansko gvožđe i održava ga u rastvoru, a sličan efekat imaju i limunska i mlečna kiselina, kao i aminokiseline sa sumporom. Vitamin C  još i redukuje feri (Fe³⁺) u fero (Fe²⁺) oblik koji je jedini oblik gvožđa koji se može resorbovati.

Zašto su mala deca rizična grupa za razvoj anemija?

Zbog intezivnog rasta i razvoja i samim tim povećanih potreba za gvožđem, mala dece spadaju u posebnu rizičnu grupu  za razvoj anemija usled deficita gvožđa.

Naime, zdrava odojčad koja su rođena u terminu imaju depoe gvožđa koje čine 25% ukupne količine gvožđa u organizmu. Kako odojčad raste i povećava se volumen krvi tako se vrši i mobilizacija gvožđa iz depoa u cirkulaciju što omogućava normalnu sintezu hemoglobina i eritropoezu sve do perioda od 4-6 meseci. Na taj način isključivo dojenje tokom prvih 4-6 meseci može zadovoljiti dnevne potrebe odojčadi za  gvožđem nasuprot niskoj koncentraciji gvožđa u mleku.

U periodu od 6-24 meseci odojčad i mala deca postaju zavisna od unosa gvožđa putem hrane i zbog intezivnog rasta, potrebe za gvožđem po kilogramu telesne mase su značajno više u odnosu na bilo koji drugi period života. Zbog toga je prevalenca deficita gvožđa (kada je vrednost serumskog feritina <10-12 µg/L) u pedijatrijskoj populaciji najviša kod dece od 1.-3. godine i u Evropi se kreće od 5-20%.

Ko je u najvećem riziku za razvoj anemija?

• prevremeno rođena odojčad (pre 37. gestacijske nedelje) ili mala telesna masa na rođenju,
• odojčad hranjena kravljim ili kozjim mleko pre navršene 1. godine života,
• odojčad na majčinom mleku kojoj nisu nakon 6. meseca uvedene namirnice koje su izvori gvožđa,
• deca od 1.-5. godine koja piju više od 700 ml kravljeg, kozijeg ili sojinog mleka dnevno,
• deca koja imaju određene zdravstvene probleme kao što su celijačno oboljenje, dijabetes ili neka druga oboljenja koja zahtevaju restriktivnu ishranu.

Koje su posledice nedovoljnog unosa gvožđa?

Nedovoljan unos gvožđa može dovesti do neodgovarajućeg razvoja deteta. Glavni problem kod deficita gvožđa u pedijatrijskoj populaciji je rizik od neadekvatnog razvoja nervnog sistema, neadekvatnog rasta i razvoja, kao i rizik za neadekvatno funkcionisanje imunskog sistema. Naime, većina simptoma i znakova deficita gvožđa će biti vidljiva tek kada dođe do razvoja anemije usled njegovog deficita (suva koža, učestale infekcije, slab apetit, ubrzano, kratko disanje).