Blizanački govor i samo njihov govor! Često primećujemo kako blizanci, u ranom uzrastu, govore potpuno nerazumljivo za odrasle i drugu decu. Ovaj fenomen se zove „kriptofazija“, „idioglosija“ ili „autonomni govor“. Postoje podatci da čak 40% blizanačkih parova razvija ovakav govor tokom druge godine života. Tokom prve dve godine života blizanci veći deo vremena provode zajedno, izloženi fonemskoj i motornoj imitaciji. Kao posledica fonetske igre razvija se „tajni jezik“ poznatiji kao „blizanački govor“.
Kako se razvija blizanački govor i komunikacija?
Kada imamo u vidu procese koji se odvijaju pri redovnom usvajanju govora, može nam jednim delom biti jasnije zašto blizanci razvijaju svoj jezik. U prirodnom ponašanju roditelja je da gledaju u svoju bebu, smeškaju se i oponašaju svaki glas koji dete produkuje razvijajući dijalog. Roditelji na taj način razvijaju komunikacijski obrazac, jer najpre ponavljaju a zatim dodaju nove glasove, kombinuju u slogove, reči, prateći detetov govorni razvoj.
Prirodni procesi razvoja se odvijaju ali u njihovoj međusobnoj interakciji
Istraživanja, E.O Keenan, analiziraju transkript koji pokazuje da blizanci razmenjuju: osmeh, fonetsko i motorno ponašanje u dualnom procesu razvoja. Oni su više usmereni jedan drugom nego roditeljima. Blizanci jedan drugog vode kroz razvoj i na taj način dobijaju potvrdu od ovog drugog da li nešto dobro ili loše rade a samim tim i zadovoljstvo interakcije.
Ova situacija podstiče produženu upotrebu personalizovanog stila interakcije koju često karakteriše abnormalna intonacija i ritam. Upotreba nezrelih glasovnih modela, „idiosinkrazija“ postaje uočljivija kada deca izlaze iz faze „tepanja“ a ovakav govor je i dalje u funkciji komunikacije. Retki su slučajevi kada ovakav govor traje i nakon 5.godine (bliznakinje Kenedi iz San Dijega u Kaliforniji su do 8.godine upotrebljavale „blizanački govor“). Analiza ovog slučaja nam je dala informaciju da su devojčice bile usmerene jedna na drugu jer su roditelji po ceo dan radili a baka koja ih je čuvala nije znala reč engleskog, te je sve to uticalo da one razviju svoj govor.
Neki uzroci kašnjenja u govoru blizanaca
Nije zanemarljiv podatak da su blizanačke trudnoće često rizične, završavaju se prevremenim porođajem te kao takve predstavljaju rizik za govorno-jezički razvoj. Dokazano je da kada se formalno procenjuje govor blizanaca uzrasta od 3.-4. godine dobijamo podatke o kašnjenju oko 6 meseci za normama koji postižu jedinci. Postoje i istraživanja koja pokazuju da se do 7. , najkasnije do 8.godine kašnjenje ne primećuje i da je govorni razvoj uredan.
Govor se uči imitacijom okruženja i kako bi uticali na pravilan govorni razvoj blizanaca neophodno je da im se obraćamo svakom posebno, da ih pratimo i uključujemo se u njihove interakcije, budemo strpljivi, čekamo odgovor i na taj način podstičemo dvosmernu komunikaciju. Na taj način će svako od učesnika u komunikaciji imati faze: slušanja, razmišljanja i obraćanja i tako ćemo podsticati ne samo njihov govorni već i socio-emocionalni razvoj. Na ovaj način uključujemo treću osobu u njihovu dvosmernu interakciju i učimo ih novim modelima komunikacije.
Blizanci se dobo razumeju
Blizanački govor pored izgovora kombinacije glasova/slogova koji nisu tipični za govorno okuženje karakteriše dobro međusobno razumevanje, manje frekventno obraćanje roditeljima. Obično je jedan blizanac spretniji od drugog i preuzima inicijativu, dok je drugi motorički spretniji, razumevanje govora je prisutno pa roditelji ne alarmiraju smatrajući da je ovakvo govorno ponašanje prolazno.
Svako govorno kašnjenje može da utiče na otežano učenje i usvajanje školskih veština u kasnijem uzrastu, te ga ne treba olako shvatati. Blizance treba uključivati u interakciju sa drugom decom u cilju razvijanja i drugih modela komunikacije i ponašanja jer blizancima retko nedostaje društvo.
Svako dete je individua za sebe i sa svakim detetom gradimo poseban odnos poštujuću njegova interesovanja i sposobnosti što često zaboravljamo sa blizancima jer ih posmatramo kao celinu. Takvim pristupom podstičemo biloške kapcitete za razvoj pod uticajem sredinskih činilaca poštujući individualne karakteristike.
Zanimljivost o blizancima
Akbar Veliki, vladar Mogulskog carstva je izgradio palatu na mestu do koje civilizovani zvuci nisu mogli dopreti u cilju dokazivanja svoje teorije da se govor razvija slušanjem i da se nece razviti ukoliko u okruženju nema slušnih stimulusa. Decu u palati Gang Mahal (kuća nemih) su dojile neme dojilje i do njihove navršene četiri godine deca nisu razvila govor, bila su potpuno nema.
Sve to govori u prilog da je razvoj pod uticajem biloških i sredinskih faktora. Ukoliko postoje predispozicije za razvoj govora (inteligencija, razvijen sluh i motorika govornih organa) govor se nece razvijati bez sredinskih činilaca.
