Može li krvna slika da odredi da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji?

krvna slika deteta, virusna ili bakterijska infekcija

Kako krvna slika  pomaže da vidi da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji? Da li je krvna slika pouzdan pokazatelj? Krvna slika je korisno pomoćno sredstvo u razlikovanju virusnih od bakterijskih infekacija, ali nije siguran i jedini pokazatelj. Samo u kombinaciji sa pregledom može sa pravilno tumačiti i nalaz krvne slike. To isključivo radi lekar, nikako mame i tate.

Kako se tumači krvna slika kod bakterijskih i virusnih infekcija?

Tipično kod virusnih infekcija leukociti (bela krvna zrnca) nisu povećani (ili im je broj i smanjen), a dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli. Kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, a preovlađuju granulociti u formuli. Izuzetaka ima, tako da najteže bakterijske infekcije (sepse) mogu ići sa malim brojem leukocita, a neki virusi mogu dati veliki broj belih krvnih zrnaca ili karakteristične promene u leukocitarnoj formuli.

Takođe, često se događa da dete tokom infekcije ima snižen hemoglobin, koji je i glavni pokazatelj anemije. Zbog toga je važno da se rezulati krvne slike tumače u kombinaciji sa ponašanjem deteta, a konačan sud treba da pruži stručnjak.

može li krvna slika da bude pokazatelj bakterijske ili virusne infekcije?

Mogu li mame i tate da tumače rezultate krvne slike?

Kada roditelji sami „tumače“ krvnu sliku, može doći do različitih zabuna i neopravdane zabrinutosti. Lekovi, antibiotici ili neke druge vrste terapija mogu da utiču na rezultate, kao i prolazne virusne infekcije, pa je najbolje da rezultate čita isključivo pedijatar. Takođe, referentne vrednosti za decu potpuno su drugačije nego one za odrasle. Kada dete ima virusnu infekciju praćenu visokom temperaturom, normalno je da hemoglobin padne privremeno čak i za 20% u odnosu na inače. Nemojte odmah sumnjati na anemiju jer je pad privremen.

Pravilno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza je ozbiljan i odgovoran posao

Krvna slika daje mnoštvo informacija važnih za zdravlje deteta. Lekar koji traži ovu analizu upoređuje rezultate sa stanjem deteta i tek tada je moguće dati pravi zaključak.

Kada se radi krvna slika?

Krvna slika se radi na sistematskim pregledima i kada su deca bolesna ili  postoji sumnje na oboljenja.  Tada nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek kada je bolesno, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi u pronalaženju uzroka bolesti.

Kako se vadi krv maloj deci?

Za laboratorijske analizekoristi se venska ili kapilarna krv. Srećom, za krvnu sliku dovoljna je kapilarna krv, pa nije potrebno „bosti“ venu bebi ili malom detetu (veština kojom vladaju samo iskusni zdravstveni radnici). Zahvaljujući savremenim aparatima koji određuju biohemijske analize iz veoma malog uzorka krvi, kapilarna krv može poslužiti i za druge potrebne analize. Često se kod deteta koje je bolesno, uz krvnu sliku određuje i CRP, koji se takođe može odraditi iz kapilarne krvi.

Uzorak kapilarne krvi uzima se iz prstića ili iz pete, kod malih beba. Iako je praksa često drugačija, naročito u privatnim laboratorijama, zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se deci do 6 meseci starosti, ili težine od 10 kg (oko 12 meseci starosti)  uzorak kapilarne krvi uzima iz pete.Kod malih beba teško je iz prstića „nacediti“ dovoljno krvi. Uzimanje uzorka iz pete ne preporučuje se ako je dete već prohodalo, jer koža može biti zadebljana.

Od čega sve zavise referentne vrednosti krvne slike?

Referentne vrednosti (raniji termin normalne vrednosti) krvne slike su unapred određeni rasponi koncentracija svakog parametra posebno i to zavisno od pola i uzrasta pacijenta kao i od korišćenih reagenasa i aparata na kojima se rade te analize. One zavise i od načina uzimanja uzorka krv: da li je u pitanju kapilarna ili venska krv. Svaka laboratorija je obavezna da naznači referentne vrednosti u zavisnosti od reagenasa i aparata koje koristi.

Referentne vrednosti kod dece zavise od njihovog uzrasta. Tu razlikujemo četiri doba deteta: novorođenčad, dete do 2 godine, 2-5 godina i 5-13 godina. Nakon toga referentne vrednosti su kao kod odraslih osoba i zavise od pola.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on email
Pedijatar Šef je Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“. Član je Republičke komisije za podršku dojenja, porodične i razvojne nege novorođenčeta i spoljašnji ocenjivač Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Preporučujemo vam...
Rešite se pelenskog ojeda u 2 koraka
Rešite se pelenskog ojeda u 2 koraka
Pelenski ojed bebe je čest problem sa kojim se majke susreću. Koža bebe je osetljiva i nežna, a imunski sistem nezreo, tako da se svaka lezija kože mora ozbiljno shvatiti. Za potpuno funkcionalno i strukturno sazrevanje kože potrebne su i dve do tri godine.Šta je to pelenski ojed?Pelenski ojed (osip…
Olakšajte prirodni porođaj – Dianatal akušerski gel za lakši porođaj
Trudnice o izboru načina porođaja razmišljaju većinom u drugoj polovini trudnoće, najčešće u trećem trimestru. Predstavićemo vam podršku na porođaju. Informišite se o svim mogućnostima koje mogu olakšati i obezboliti porođaj, skratiti trajanje porođaja, obilazite porodilišta, ukoliko ima tih mogućnosti, gledajte uslove, raspitajte se… Ukoliko ste se opredelili za vaginalni…