Da ljubavni život baš sada procveta, ako ste mama, bez obzira da li ste u braku ili ne. Rodili ste dete, dakle uradili ste „najteži deo posla“.
Zar nije sada vreme da se opustite i budete bezbrižne? Ne morate da brinete oko famoznog biološkog sata.
Da ljubavni život baš sada procveta – Ljubav za sve generacije!
U našoj kulturi nekako se podrazumeva da su ljubavne priče, iščekivanja poziva, leptirići u stomaku, da su sve te reči vezane za dvadesete godine u životu žene. U njenim tridesetim godinama se o ljubavi priča na drugačiji način. Leptiriće u stomaku i zaljubljivanje su zamenile reči „odgovornost“, „ozbiljnost“. Kao da to jedno sa drugim ne ide. U tridesetim godinama mlade žene koje nemaju decu, i one koje ih imaju ali su razvedene, osećaju pritisak sredine da više nemaju pravo da se zaljubljuju, da nemaju pravo da uopšte pričaju o ljubavi na taj način. Da se svi izlasci i nova upoznavanja svode na traženje nekoga ko bi bio „dobar otac“ i sa kim možemo da se pristojno slažemo. Na kompromis. Jednom kad postaneš majka, završila si sa pravom na leptiriće, kaže naša sredina.
Kako rade Francuzi i Amerikanci?
U francuskoj kulturi, negde sam čitala o tome, stvari stoje potpuno drugačije. U francuskim romantičnim filmovima, recimo, radnja prati ljubavni život glavne junakinje koja je samohrana majka. Ona se zaljubljuje u nekog muškarca, oni započinju vezu, događaju se neki problemi, oni ih razrešavaju i tako dalje. U filmu je činjenica da je glavna junakinja majka obično prikazano usputno, kao nešto što nije uopšte bitno za priču. Film prati njen ljubavni život, a ne nju kao majku. Njeno majčinstvo nije tema filma.
Francuzi i Francuskinje očigledno podrazumevaju da žena koja je majka istovremeno može biti seksepilna zavodnica i voditi bogat i ispunjen ljubavni život. U drugim evropskim i američkim popularnim filmovima i romanima njeno dete bi moralo da bude već dovoljno poodraslo da bi ona imala pravo na ljubavni život, ili bi glavna junakinja bila prikazana kao veoma usamljena na početku, ili bi morala da se jako zaljubi i u filmu bi se tada bar u jednom trenutku prikazalo koliko ona nedostaje detetu i koliko nju peče savest. Jednostavno, žena koja je rodila morala bi da nekako opravda svoju potrebu da ima ljubavni život.
Šta kaže naša kultura?
Filmovi su samo jedan od načina na koji nam naša kultura šalje poruku da jednom kad si rodila više nemaš prava na sopstvenu seksualnu provlačnost. Ljubavni život ti više nije zabava i lakoća, nego odgovornost i ozbiljnost jer, zaboga, imaš dete. Jednom rečju, ljubavni život ti je dosada.
Ali naprotiv, kao što Francuskinje izgleda bolje znaju, materinstvo može ženu da učini privlačnijom drugima i zadovoljnijom samom sobom. Zahvaljujući upravo tome što se ostvarila kao majka, ona može da shvati da ima pravo na pravi, pravcati filmski ljubavni život. Da je dostojna da bude glavna junakinja sopstvenog ljubavnog filma.
Dobro osećanje posle porođaja – ponosna na svoje snažno telo
Sećam se koliko sam i sama bila ponosna na svoje telo nakon što sam rodila blizance i koliko mi je bilo lepo. Znati da imate snažno i zdravo telo je jedna stvar, ali doživeti da ono može da stvori novo biće, iznese ga do rođenja, prođe kroz razne krize i probleme na tom putu i sve ih uspešno prebrodi, porodi se i oporavi nakon toga, to je mnogo, mnogo moćan osećaj! Niko vam ništa ne može, toliko ste snažni. A taj osećaj snage i ogromnog poverenja u svoje telo za posledicu ima dodatnu seksualnu energiju.
Kada svoje telo vidimo kao slabo, mi nemamo seksualnu želju. Ali kada ga vidimo kao jako i moćno, onda itekako imamo.
