Neintegrisani primitivni refleksi mogu da utiču na sposobnost deteta da razvije fine motoričke veštine, koordinaciju, ravnotežu, kao i sposobnost koncentracije i učenja.
Primitivni refleksi su osnovne reakcije koje se javljaju kod novorođenčadi kao odgovor na određene podražaje. Oni igraju ključnu ulogu u ranom razvoju deteta, omogućavajući mu da preživi i započne razvoj složenijih motoričkih i kognitivnih veština. Međutim, ako ovi refleksi ne nestanu u odgovarajućem periodu, to može da bude znak da nešto nije u redu u razvoju deteta.
Šta su primitivni refleksi?
Primitivni refleksi su automatski pokreti koji su prisutni kod novorođenčadi i koji bi trebalo da se integrišu, odnosno nestanu, u prvih nekoliko meseci ili godina života. Neki od najpoznatijih refleksa uključuju Moro refleks (refleks „plašenja“), refleks hvatanja, refleks sisanja. Oni su neophodni u ranim fazama života, ali kada dete počne da razvija složenije pokrete, refleksi bi trebalo da se povuku i omoguće napredniji razvoj.
Refleksi, kada se pojavljuju, kada integrišu i moguće posledice ako se ne integrišu
Moro refleks
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: između 4. i 6. meseca života
Ovaj refleks se manifestuje kao nagla reakcija na glasne zvukove ili nagle promene u položaju, gde beba isteže ruke, noge i vrat, a zatim ih skuplja Ukoliko nije integrisan, javljaju se alergije, slabost imunološkog sistema, nesigurnost i mogući agresivni ispadi
Refleks hvatanja (palmar grasp reflex)
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: između 4. i 6. meseca
Kada se nešto stavi u bebinu ruku, ona automatski stegne prste oko tog objekta Ukoliko nije integrisan, mogući su problemi u držanju olovke, kašnjenje u razvoju govora i jezika, povlačenje u sebe i teškoće u razvoju socijalizacije
Refleks sisanja (sucking reflex)
– Pojavljuje se: već u materici, oko 32. nedelje trudnoće
– Integriše se: između 2. i 4. meseca života
Omogućava novorođenčetu da sisa. Ukoliko nije integrisan, može da dođe do problema s hranjenjem i slabog razvoja oralne motorike
Tonički vratni refleks (ATNR – Asymmetric Tonic Neck Reflex)
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: između 6. i 7. meseca
Kada beba okrene glavu na jednu stranu, ruka i noga sa te strane se istežu, dok se suprotna ruka i noga savijaju. Kada nije integrisan, dolazi do problema u čitanju i pisanju, poremećaja vida i ravnoteže
Plivajući refleks (galant reflex)
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: između 3. i 6. meseca
Kada se prstom povuče niz kičmu bebe dok leži na stomaku, beba savija telo u pravcu stimulacije. Kada refleks nije integrisan, može da dođe do problema u razvoju pažnje i koncentracije, hiperaktivnosti, noćnog mokrenja i taktilne preosetljivosti.
Babinski refleks
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: između 12. i 24. meseca
Kada se stimuliše spoljašnja strana bebinog stopala, prsti se prvo savijaju ka spolja, a potom ka unutra. Ukoliko nije integrisan, mogući su problemi motorike, teškoće u razvoju govora i loša koordinacija.
Refleks puzanja (crawling reflex)
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: između 6. i 12. meseca
Kada se beba postavi na stomak, refleksno pokušava da puzi. Ukoliko nije integrisan, može da dođe do kašnjenja u razvoju motorike i problemima sa koordinacijom pokreta
Plantarni refleks (plantar grasp reflex)
– Pojavljuje se: pri rođenju
– Integriše se: oko 9. meseca
Kada se nešto dotakne bebinog stopala, prsti se skupljaju. Ukoliko nije integrisan, može da dođe do problema sa hodanjem i stabilnošću.
Neintegrisani primitivni refleksi kao znak upozorenja
Kada primitivni refleksi ostanu aktivni i nakon što bi prirodno trebalo da se povuku, to može da bude znak problema u neurološkom razvoju. Neintegrisani refleksi mogu da utiču na sposobnost deteta da razvije fine motoričke veštine, koordinaciju, ravnotežu, kao i sposobnost koncentracije i učenja.
Autizam i drugi razvojni poremećaji često su povezani sa prisustvom neintegrisanih primitivnih refleksa. Dete koje ima ove refleksne reakcije može da ima teškoće u socijalnoj interakciji, komunikaciji i kognitivnom razvoju. Na primer, dete sa neintegrisanim Moro refleksom može da bude preosetljivo na zvuke i svetlost, dok dete sa neintegrisanim refleksom hvatanja može da ima problem sa finom motorikom.
Rad doktora Melila
Dr. Robert Melilo, osnivač programa „Brain Balance“ i autor nekoliko knjiga o dečijem neurološkom razvoju (na našim prostorima poznat kao autor knjige “Isključena deca”), prepoznao je značaj primitivnih refleksa u ranoj dijagnostici i tretmanu razvojnih poremećaja, uključujući autizam, ADHD i disleksiju. Njegova istraživanja i klinički rad su pokazali da terapije koje ciljano rade na integraciji ovih refleksa mogu da pomognu deci da postignu bolji razvojni napredak.
Dr. Melilo naglašava da prisustvo neintegrisanih refleksa može da utiče na neurorazvojne funkcije, uključujući sposobnost učenja i socijalizacije. Njegov metod, između ostalog, obuhvata i fizičke vežbe koje pomažu detetu da integriše reflekse, čime se poboljšavaju motorika, pažnja i ponašanje.
Posledice neintegrisanih refleksa
Neintegrisani refleksi mogu ozbiljno da naruše razvoj deteta. Na primer, dete sa neintegrisanim refleksom hvatanja može da ima teškoće sa držanjem olovke, što će otežati proces učenja pisanja. Deca sa neintegrisanim refleksima često imaju i lošu ravnotežu i koordinaciju, što ih čini nespretnima i povučenima u društvenim situacijama. Takođe, ova deca mogu da budu hiperaktivna i često pokazuju teškoće u održavanju pažnje i koncentracije.
Za roditelje i stručnjake, prepoznavanje ovih ranih znakova može da bude ključno u postavljanju rane dijagnoze i uključivanju u tretmane koji pomažu u integraciji refleksa.
Integracija refleksa kao rešenje
Tretmani koji se fokusiraju na integraciju primitivnih refleksa obično uključuju specifične fizičke vežbe koje podstiču mozak da „završi“ procese razvoja koji nisu adekvatno sprovedeni. Ove vežbe pomažu detetu da razvije bolju koordinaciju, ravnotežu, pažnju i kontrolu ponašanja. Terapije nisu brze, ali su efikasne, posebno kada se primene u ranom detinjstvu.
Značaj rane dijagnostike
Jedan od ključnih faktora u tretmanu neuroloških poremećaja je rana dijagnostika. Prepoznavanje neintegrisanih refleksa može da omogući roditeljima i stručnjacima da na vreme reaguju i uvedu odgovarajuće tretmane. To je važno jer što se ranije počne sa tretmanom, veće su šanse za uspeh i dugoročnu integraciju refleksa.
Zaključak
Neintegrisani primitivni refleksi mogu da budu prvi znak da dete ima razvojne probleme. Rano prepoznavanje i tretman ovih refleksa mogu značajno da poboljšaju sposobnosti deteta.
Važno je da roditelji budu svesni ovih znakova i da se obrate stručnjacima ako primete probleme u razvoju svog deteta. Kroz odgovarajuću terapiju, deca sa neintegrisanim refleksima mogu da poboljšaju svoje motoričke, kognitivne i socijalne veštine.
