Rano otkrivanje neredovnog razvoja je veoma važno za dalji razvoj bebe. Kako čin sisanja ukazuje na buduće razvojne smetnje ili poremećaje hranjenja, neurološke, senzorne ili motorne smetnje? Mogu li roditelji uočiti?
Rano otkrivanje neredovnog razvoja je od velikog značaja?
Praćenjem određenih pokreta, može se posmunjati na razvojne smetnje. I to, na senzorne smetnje, koje su često deo autističnog spektra ili na neurološke smetnje.
Kako roditelj može uočiti moguće razvojne smetnje kod bebe?
Na osnovu 28 pokreta donje vilice i jezika, sisanje možemo svrstati u tri kategorije. Normalno, dezorganizovano i disfunkciolanlno, uz pomoć posebne skale za procenu. Kod dezorganizovanog sisanja postoji manjak ritma u celokupnoj aktivnosti, pa beba ne može da uskladi sisanje, gutanje i disanje, a manifestuje se manjim brojem povlačenja, dužim pauzama, crvenilom lica, širenjem nozdrva pokretima ekstremiteta, okretanjem glave…
Disfunkcionalno sisanje karakterišu neadekvatni pokreti donje vilice i jezika koji ometaju ritam sisanja. Praćenjem određenih pokreta, može se posmunjati na razvojne smetnje. I to, na senzorne smetnje, koje su često deo autističnog spektra ili na neurološke smetnje. To nam daje mogućnost da dalje posmatramo i pratimo dete. Započnemo na vreme ranu intervenciju i uključimo bebu u stimulativni tretman.
Istraživanja su ukazala
Većim brojem istraživanja koja su sprovedena od osamdesetih godina,na ovamo, utvrđeno je da način na koji terminski rođene bebe i prevremeno rođene bebe manifestuju nenutritivno i nutritivno sisanje (bilo putem dojenja ili flašice, tj adaptiranog mleka) ukazuje na buduće razvojne smetnje.
Sisanje i gutanje počinje još u maminom stomaku
Istina je da funkcija sisanja i gutanja bebe, a kasnije i njihovog usklađivanja sa disanjem počinje već u drugom trimestru trudnoće. Gutanje se javlja u 17.nedelji gestacije, a sisanje u 18.nedelji. Tako da bebe već u maminom stomaku mogu da sisaju prst ili gutaju manje količine plodove vode. Tako se pripremaju za svečani čin sisanja i hranjenja koji će uslediti kasnije. Koordinacija između sisanja i gutanja i disanja javlja se oko 37 nedelje intrauterinog razvoja.
Otvorena usta za vreme mirovanja jedan su od prvih znakova budućih problema u hranjenju?
Po rođenju, bebine oralne strukture postavljena je tako da je usna šupljina ispunjena jezikom koji zauzima gotovo čitav prostor. Donja vilica još uvek je mala i nedovoljno razvijena. Beba ima tzv „jastučiće za sisanje“ na obrazima, koji stabilizuju oralnu regiju i zategnuti su. Za vreme odmaranja usne su zatvorene. To znači da beba nema respiratornih problema za vreme odmaranja. Otvorena usta za vreme mirovanja jedan su od prvih znakova budućih problema u hranjenju.
Šta kada se potpuno izgube primitivni refleksi?
Još u maminom stomaku dolazi do razvoja različitih primitivnih reflekasa. Oni služe da pripreme bebu za život nakon porođaja. Imaju protektivnu funkciju, a zajedničko im je da traju određeno vreme i zatim se gube. Vremenom, refleksnu funkciju preuzimaju voljne radnje. Međutim, potpuni izostanak primitivnih reflekasa, njihovo ranije ili kasnije gašenje, može biti indikator budućih razvojnih problema. Primitivne reflekse na kontrolma proverava pedijatar. Ovde ćemo se osvrnuti na dva primitivna refleksa u vezi sa hranjenjem, a to je nenutritivno i nutritivno sisanje.
Nenutritivno sisanje
Nenutritivno sisanje se razvija još intrauterino, a po rođenju predstavlja sisanje nečega što nije hrana. Od cucle, prsta, prazne bočice do majčinih grudi. Ima dve motorne karakteristike. To je da se javlja u šemi nalet – pauza i da se javlja 2 puta u sekundi. Dakle pokreti donje vilice su brzi i kratki. Beba „vuče“ 2 puta u sekundi, duplo brže nego kod hranjenja. Nakon određenog broja povlačenja sledi kratka pauza.
Nutritivno sisanje
Nutritivno sisanje se javlja kod beba u 38.,39. i 40.nedelji gestacije. Takođe se javlja u naletima i pauzama. Naleti su duži i u jednom naletu beba ima 10-30 povlačenja. Nakon čega, sledi kratka pauza. Sisanje, gutanje i disanje su u potpunosti usklađeni, visoko koordinisani. Sam čin za bebu nije naporan. Naprotiv, ritmičan je toliko da se prema njemu može plesati. Javljaju se u šemi 1:1:1, odnosno sisanje – gutanje – disanje, sisanje – gutanje – disanje. Kod nedonoščadi i beba koje nisu dosegle neurološku zrelost, može se javiti manji broj povlačenja za vreme sisanja, (5-10). Ali je bitno da je taj broj uvek isti, bez varijacija.
Gašenjem refleksnog sisanja beba je spremna za nemlečnu hranu?
Kako beba raste, dolazi do velikih promena u anatomiji i fiziologiji oralne regije. Tako da se u periodu između 5. i 6. meseca, reflekivno sisanje gasi. Započinje voljno sisanje. To znači da beba može da odbije određenu nemlečnu hranu ili dojenje. Gašenje primitivnog refleksa sisanja je prirodni proces koji označava bebino razvojno i neurološko sazrevanje, jer kontrolu nad ponašanjem preuzimaju voljne radnje, kada svakako možemo očekivati nove izazove, uključujući uvođenje nemlečne ishrane.
