Stolarska škola za mališane u Beogradu, kao deo rada sa decom u pojedinim vrtićima, baš neobično i jedinstveno! “Deca do šest godina imaju veliku potrebu da nešto stvaraju, prave, rade rukama. U tom uzrastu mozak se razvija upravo kroz rad rukama. Moji časovi su, u suštini, primena Montesori metode u stolarstvu.” Zahvaljujući našem sagovorniku, Eugene Levinu Montesori učitelju. Obrazovanje je stekao na Međunarodnom institutu za Montesori pedagogiju u Moskvi.
“Činjenica da se ličnost deteta u najvećoj meri formira do šeste godine fascinira me. Rad sa decom je privilegija, jer im pomažemo u ključnom trenutku života. Danas mi se čini da je najefikasnije vratiti stolarski zanat u obrazovne institucije. To pomaže deci da steknu sigurnost, realnu procenu svojih sposobnosti i drugačiji odnos prema izazovima”.
https://www.youtube.com/shorts/L3A6IaLsZ24
Od kada radite sa decom?
Rođen sam i odrastao u Uzbekistanu. Do 2019. godine radio sam na gasnom nalazištu u kompaniji Lukoil, u skladu sa svojim obrazovanjem. Jednom prilikom sam dobio priliku da održim čas konstruisanja sa decom. To me je veoma zainteresovalo. Počeo sam da čitam literaturu o pedagogiji i kada sam došao do knjiga Marije Montesori, konačno sam shvatio da želim da radim sa decom.
Godine 2019. napustio sam svoju karijeru i preselio se u Moskvu da bih završio školu za Montesori pedagoge. Završio sam ga i od tada radim u Montesori vrtićima.
Kada je počela da radi stolarska škola za mališane u Beogradu?
U oktobru 2022. godine, vrtić u kojem sam radio izgubio je većinu dece. Njihovi roditelji su se odselili, grupa je smanjena. Isti trend sam primetio i u drugim vrtićima koje sam poznavao. U tom trenutku, u Beogradu se otvarao ruski Montesori vrtić „Točka opore“. Prošao sam intervju online i preselio se u Srbiju. Stigao sam 26. oktobra 2022. godine i od tog dana sam počeo da radim kao pedagog u „Točki opore“.
U tom vrtiću sam razvio i časove stolarskog zanata. Od prošlog leta u potpunosti sam se posvetio tome i sada dolazim u vrtić samo jednom nedeljno kako bih držao stolarske radionice. Ostalim danima radim sa drugom decom.
Šta želite da postignete sa dečijom stolarskom radionicom?
Radim sa decom jer verujem da je to najkorisnija stvar na koju mogu da usmerim svoj trud. Volim da pomažem ljudima i želim to da radim što efikasnije. Primijetio sam da u savremenim vrtićima često prednost imaju apstraktne discipline. To su priprema za čitanje, učenje aritmetike. To je sve korisno, i sam sam se time bavio kao pedagog. Međutim, često se događa da ima mnogo apstraktnih aktivnosti, a premalo rada rukama. A deca do šest godina imaju veliku potrebu da nešto stvaraju, prave, rade rukama. U tom uzrastu mozak se razvija upravo kroz rad rukama.
Primijetio sam da deca koja u vrtiću uporno odbijaju da rade matematiku, nakon sat vremena rada sa drvetom sama odlaze da rade sa didaktičkim matematičkim materijalom. Smatram da je očigledno da mnoga deca jednostavno nemaju dovoljno aktivnosti kroz koje mogu da se izraze i tako postignu psihičku ravnotežu.
Zašto onda ne bismo uveli stolarstvo u sve dečje obrazovne ustanove? Mislim da se to ne dešava jer odrasli precenjuju složenost organizacije ovakvih aktivnosti. U stvarnosti, nije ništa komplikovanije od organizacije kvalitetnog kursa crtanja. Bio bih srećan da pomognem vrtićima u tome.
Drugi razlog zašto se ovakve aktivnosti ne uvode jeste zabrinutost za bezbednost. U vezi s tim mogu reći da za dve godine rada sa više od stotinu dece, imao sam samo jednu povredu koja je rešena ispiranjem i flasterom. Obezbeđivanje sigurnosti je sasvim moguće i nije toliko komplikovano koliko se čini.
Voleo bih da svako dete u Srbiji ima priliku da se bavi stolarskim zanatom. Trenutna cena časa nije dostupna svima, jer još uvek nemam dovoljno sredstava da je smanjim. Ali već sada imam partnerski program sa vrtićima, u okviru kojeg je cena znatno niža. Učim vaspitače, dajem im plan rada, obezbeđujem alat i svake nedelje im donosim materijale. Na taj način uspevamo da održimo pristupačnu cenu.
Nadam se da ću vremenom sarađivati sa što više vrtića i da će cena biti dostupna svakoj porodici. Smatram da je povratak stolarskog zanata u vrtiće i škole trenutno najvažnija stvar koju mogu da uradim za društvo.
Koja je Vaša ideja vodilja?
To je ideja o služenju ljudima. Ne mogu da zamislim da se bavim nečim drugim. I volim da budem efikasan. Zato služim deci. Nekada sam naišao na statistiku o dobrotvornim organizacijama u Njujorku. Pokazalo se da je starijim ljudima teže pomoći. Međutim, pomoć deci imala je neverovatne rezultate. U delovima grada gde su deca ranije odrastala u kriminalce, sada su postajala lekari i inženjeri. Deca su kasnije vadila svoje porodice iz siromaštva.
Smatram da je važno pokazati detetu da može da upravlja predmetima oko sebe, da nije zarobljenik okolnosti, već da može da uzme alat i napravi ono što želi. Mislim da to značajno poboljšava kvalitet života.
Gde se održavaju časovi i koji je uzrast dece?
Časovi se održavaju na nekoliko lokacija u Beogradu: u mojoj radionici u Novom Beogradu, u dečjem centru na Vračaru. Zatim u vrtićima u Starom Gradu i na Dedinju. Takođe, održavaju se i u vrtićima koji su deo našeg partnerskog programa.
Uzrast dece je od tri do deset godina. Grupe su mešovitog uzrasta, kao u Montesori vrtićima. Starija deca pomažu mlađima, dok mlađi imaju uzore kojima teže i postaju mentori novopridošlim članovima nakon šest meseci.
Koliko dece trenutno pohađa časove?
Oko 60, ne računajući partnerske programe sa vrtićima. Na ivici smo održivosti, ali nas za sada spašavaju dečji rođendani koje organizujem u radionici. Nadam se da će broj dece uskoro porasti.
Kako deca pokazuju interesovanje?
Glavni pokazatelj je pažnja. Deca mogu da rade i po sat vremena bez prestanka. Njih zaustavlja samo fizički umor. Najzabavniji primer koji pamtim je dečak koji je pravio svoj rad i u isto vreme hitno morao u toalet. Plešući na mestu, govorio je o tome, ali nije prestajao da lepi točkove na svoj bager. Čim je završio – otrčao je koliko su ga noge nosile! Čas traje 1 sat.
Kakvi su Vaši planovi za budućnost?
Želim da u što više obrazovnih institucija uvedem časove stolarstva i učinim ih ponovo popularnim. Ako to uspem u Srbiji, pokušaću i u Uzbekistanu, a kasnije i u Rusiji. Takođe imam ideju o vrtiću u kojem deca provode ceo dan napolju, grade kuće, zemunice i gaje biljke. Već sam pronašao i lokaciju za to! Ali za sada – najvažnije mi je da vratim stolarstvo u dečje vrtiće.
Sve fotografije i video materijal ustupio nam je Eugen Levin.
