Trudnoća nakon barijatrijske hirurgije je sve aktuelnija tema. Uz povećanje gojaznosti u poslednjih nekoliko decenija, povećava se i broj barijatrijskih operacija. Ove hiruske intervencije se uglavnom promovišu sa listom benefita uključujući smanjenje telesne mase, a pri tome i insulinske rezistencije, holesterola, triglicerida, itd. Iako su ove operacije danas veoma bezbedne, postavlja se pitanje kakav ce efekat one imati na trudnoću i bebu.
Patoloska gojaznost majke povecava šanse za gestacioni dijabetes, hipertenziju, preeklampsiju, kongenitalne malformacije, pobacaj, itd. Takodje, povecava rizik gojaznosti i makrozomije bebe, kao i predispozicije deteta za kardiometabolicke bolesti tokom godina. Zbog ovih (i drugih) komplikacija se gojaznim ženama predlaže da smršaju do odredjenog nivoa pre same trudnoće. Jedan, sve ucestaliji vid intervencije kod patološke gojaznosti je barijatrijska operacija.
Šta je barijatrijska hirurgija?
Ovaj vid operacije se preporučuje ljudima sa trećim stepenom gojaznosti (BMI>35 kg/m2). Preciznije, barijatriska hirurgija se primenjuje kod patološke gojaznosti, tj. kada konzervativne metode (npr. dijeta, fizička aktivnost) nisu dovele do željenog gubitka telesne mase.
Tipovi ovih operacija su razni, ali gastrični bypass, želudacna sleeve resekcija i apliciranje prilagodljive želudacne omče (gastric band) čine skoro 90% operacija. Primarni cilj ovih operacija je smanjenje veličine zeluca. Time se smanjuje unos i apsorpcije hrane i nutrijenata, a istovremeno se povećava i sitost. Iako su se ove operacije pokazale kao bezbedne, i imaju neverovatnu efikasnost pri smanjenju telesne mase, one imaju i niz neželjenih efekata. Pored operativnih komplikacija, nepoželjni hronični efekati su uglavnom malapsorpcija nutrijenata, a time i nedostatak esencijalnih vitamina i minerala.
Iako su ove neželjene pojave kod samog pacijenta dobro izučene, mali broj studija proučava kako trudnoća žene koja je imala barijatrisku operaciju utiče na zdravlje trudnoce i razvoj fetusa.
Trudnoća nakon barijatrijske hirurgije
Uticaj barijatrijske operacije na ishod trudnoće (tj zdravlje majke i deteta tokom i nakon trudnoće) se mora sagledati kao komparacija izmedju ishoda trudnoće sa operacijom i ishoda sa patološkom gojaznoscu. Većina gore pomenutih neželjenih efekata gojaznosti će se smanjiti zbog samog gubitka telesne mase nakon operacije. Na primer, gojaznost povećava rizik za gestacioni dijabetes i tom prilikom, smanjenje gojaznosti putem barijatrijske intervencije može da pomogne. Takođe, kada je reč o bebi, smanjenje telesne mase nakon barijatriske intervencije smanjuje rizik od makrozomije. Iako na prvi pogled ovi efekti “obećavaju”, barijatriske operacije značajno povećavaju rizik malnutricije fetusa.
Meta analiza, tj. sinteza 20 studija sa ukupno 2.8 miliona pacijenta, od kojih preko 8 hiljada sa trudnoćom nakon barijatriske operacije, pokazuje da ovaj vid operacije dovodi do intrauterinskog zastoja rasta, prevremenog porođaja, i porođaja beba manjih od očekivanog za tu gestacionu dob. Takođe, bitno je napomenuti da malapsorptivne (bypass) u poređenju sa restriktivnim (sleeve) operacijama dovode do većeg rizika za rođenje beba manjih od ocekivanog. Kod beba malih za gestacionu dob se značajno povećava rizik od kardiometaboličkih bolesti kasnije u životu. Jedan od slučajeva gde je ovaj fenomen veoma evidentan je u periodima nakon nestašice hrane. Tu možemo da vidimo da deca rođena u periodu gladi su manja, i u mnogo većem broju oboljevaju od srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa.
Potencijalni razlog za intrauterinsku restrikciju rasta je nedostatak proteina kao i vitamina i minerala tokom trudnoće. Uglavnom, nedostatak vitamina B, vitamina rastvorljivih u mastima (A, E, D, i K), esencijalnih masti, i nedostatak cinka i bakra su veliki problem nakon barijatriskih operacija. Iako suplementacija može da poboljsa ishod ovih trudnoća, rizik se ne može kompletno izbeći. Takodje, kalorijski unos, koji se uglavnom (ali ne uvek) povećava tokom trudnoće, može da predstavlja problem jer barijatriska operacija značajno ograničava unos hrane zbog očiglednih razloga. U tom slučaju, beba se adaptira tako što povećava efikasnost stvaranja i skladistenja energije u ćelijama. Tačnije, takav metabolizam je sklon skladistenju masnih naslaga jer se tokom razvoja beba adaptirala na manjak nutrijenata, i preventivno počijnje da skladišti energiju. Zbog toga, bebe imaju sporiji metabolizam, tj. imaju manju potrošnju energije sto ih predisponira za kasniju gojaznost (vise o metabolizmu, skladistenju energije, i gojaznosti procitaj ovde). Zbog toga, ostaje pitanje da li pomenuti benefiti operacije (npr. smanjenje rizika za gestacioni dijabetes majke, ili makrozomiju bebe) nadmašuju rizik intrauterinske restrikcije rasta bebe.
Smanjenje telesne mase GLP-1 agonistima?
Grupa lekova Semaglutida su postali veoma popularni zbog brzog smanjenja telesne mase i insulinske rezistencije. Ovi lekovi su bazirani na peptidima sličnim glukagonu (GLP-1 receptor agonisti). U normalnom fiziološkom stanju nakon obroka, GLP-1 se sintetiše iz creva u krv i tom prilikom stimuliše lučenje insulina koji povećava korišćenje glukoze iz krvi. Takođe, uticajem na centre u mozgu, GLP-1 povecava osećaj sitosti i smanjuje apetit, a efekt na digestivni sistem se ispoljava u usporavanju varenja i probave. Zbog toga, prilikom administracije GLP-1 agonista, osobe naglo smanjuju unos hrane i pri tome gube telsnu masu.
Za sada, ne postoje dobro kontrolisane studije o tome kako GLP-1 agonisti uticu na bebu tokom trudnoće. Većina studija na životinjama pokazuje da GLP-1 smanjuje rast fetusa i dovodi do neželjenih efekata na misiće i kosti. Zbog manjka podataka, ostaje da se GLP-1 kao i drugi antidijabetski lekovi (osim insulina i metformina) ne uzimaju tokom trudnoće.
