U današnje vreme, deca su okružena tehnologijom. Kakav je uticaj ekrana na govor dece? Tableti, telefoni, televizori, sve to postaje deo svakodnevnog života i najmlađih. Međutim, postavlja se pitanje koliko vremena je previše? Posebno kada je u pitanju razvoj govora kod dece, ograničavanje vremena pred ekranom može da ima presudnu ulogu. Koji su znaci preteranog korišćenja tehnologije?
Uticaj ekrana na govor dece
Deca predškolskog uzrasta brzo uče kroz igru, interakciju i komunikaciju. Razvoj govora kod dece zavisi i od sluha, gledanja izraza lica i odgovaranja na govor drugih ljudi. Kada dete provodi previše vremena pred ekranom, smanjuje se vreme za komunikaciju sa roditeljima i vršnjacima. Ekrani, iako zabavni, ne pružaju deci dovoljno mogućnosti za razgovor i interakciju.
Istraživanja pokazuju da deca koja mnogo vremena provode pred ekranom često kasne u razvoju govora. Razlog je jednostavan, ekran ne odgovara na pitanja, ne ponavlja reči i ne reaguje na dečiji izraz lica. Za razliku od odraslih osoba, ekran ne može da ponudi povratnu informaciju koja je veoma važna za učenje jezika.
Koliko vremena pred ekranom je bezbedno?
Preporuke stručnjaka za decu do predškolskog uzrasta obično su ograničene na manje od sat vremena dnevno. Međutim, nije samo količina vremena važna, već i sadržaj i način na koji dete koristi tehnologiju. Pasivno gledanje crtanih filmova nije isto što i interaktivne igre ili aplikacije koje podstiču dete na odgovor.
Idealno, vreme pred ekranom bi trebalo ograničiti na manje od 30 minuta dnevno za decu mlađu od pet godina. Ostatak vremena treba posvetiti igrama sa decom koje podstiču komunikaciju, fizičku aktivnost i kreativnost.
Šta deca propuštaju kad su pred ekranom?
Razvoj govora zavisi od različitih faktora. Deci su potrebni dodir, pogled i razgovor licem u lice. Kada gledaju u ekran, oni propuštaju šansu da slušaju ton glasa, gledaju izraze lica i čitaju govor tela. Sve to su to značajni elementi za učenje reči i razumevanje govora.
Pored toga, deca često zaborave na vreme dok su za ekranom. Ekran ih uvuče, i oni nemaju osećaj koliko je vremena prošlo. Kada su u prekomernom kontaktu sa ekranima, deca manje trče, skaču, istražuju okolinu i razvijaju motoričke veštine. Iako se na prvi pogled može činiti da se dete smiruje i odmara, dugoročno gledano, manjak fizičke aktivnosti i interakcije može da dovede do kašnjenja u razvoju.
Koji su znaci preteranog korišćenja tehnologije?
Deca koja previše vremena provode za ekranom mogu da pokazuju određene znake. Na primer, mogu da imaju problem sa koncentracijom i interesovanjem za igre van ekrana. Mogu da deluju manje zainteresovano za razgovor sa roditeljima ili vršnjacima. Često postaju nestrpljiva i zahtevaju brzu zabavu koju ekran pruža.
Takođe, može da se pojavi kašnjenje u govoru ili u korišćenju novih reči. Ukoliko dete u predškolskom uzrastu ne pokazuje interesovanje za razgovor ili ne reaguje kada ga zovete po imenu, važno je da obratite pažnju na količinu vremena koju provodi pred ekranom.
Kako koristiti tehnologiju na pravilan način?
Tehnologija može da bude korisna kada se koristi umereno i s pažnjom. Ako dete već provodi vreme pred ekranom, bolje je da to bude u prisustvu roditelja. Kada roditelj gleda ili igra nešto zajedno sa detetom, može da ga podstakne da odgovara, ponavlja reči ili objašnjava šta vidi.
Odaberite edukativne sadržaje koji podstiču komunikaciju. Na primer, aplikacije koje traže od deteta da imenuje slike ili odgovori na pitanja. Takođe, važno je da pravite pauze i da podstičete dete na fizičke aktivnosti i interakciju sa okolinom.
Ekranizam kao nova dijagnoza
Važno je napomenuti da danas postoji i dijagnoza poznata kao “ekranizam,” koja se odnosi na probleme u razvoju koji nastaju zbog preteranog korišćenja ekrana. Kod male dece, mozak je u fazi intenzivnog razvoja i veoma je osetljiv na stimuluse iz okruženja. Kada je dete stalno izloženo ekranima, izostaju bitni stimulusi kao što su fizički dodir, kontakt očima i direktan govor. A to su važni faktori u razvoju govora i socijalnih veština.
Stručnjaci preporučuju da deca mlađa od dve godine ne bi uopšte trebala da gledaju u ekrane, dok se za stariju decu vreme pred ekranom treba postepeno povećavati, ali i dalje ograničavati na minimum. U suprotnom, deca mogu da razviju simptome ekranizma, uključujući probleme u koncentraciji, anksioznost, razdražljivost, kao i kašnjenje u razvoju govora i socijalnih veština.
Saveti za roditelje
- Ograničite vreme – Pokušajte da vreme pred ekranom bude ispod pola sata dnevno za decu mlađu od pet godina.
- Birajte sadržaje pažljivo – Izaberite aplikacije i programe koji su edukativni i podstiču decu na razmišljanje i odgovor.
- 3. Budite prisutni – Gledajte zajedno sa detetom i razgovarajte o onome što vidi na ekranu.
- Promovišite igru – Umesto ekrana, ponudite detetu igračke koje razvijaju maštu, kreativnost i motoriku.
Tehnologija ima svoje mesto u životima dece, ali umerenost je važna. Deca predškolskog uzrasta najbolje uče kroz interakciju sa okolinom i drugim ljudima. Korišćenje tehnologije umereno, uz pažljivo biranje sadržaja, može da bude korisno, ali ništa ne može da zameni razgovor licem u lice i igru. Kroz igru i komunikaciju sa roditeljima, dete razvija jezik, emocije i socijalne veštine, bitne elemente za zdrav razvoj.
