Zavisnost od interneta kod dece je sve češći problem i tema koja zaokuplja pažnju. Budi i sve veću zabrinutost roditelja. Međutim, i mnogi roditelji su ušli u tu zamku. Kako da izbegnemo stvaranje zavisnosti kod dece? Šta je pravilo 3-6-9-12 koje pomaže roditeljima?
Zavisnost od interneta kod dece
Veliku ulogu u kreiranju zavisnosti počeli su da igraju internet, društvene mreže i video igre, naručito kod mlađe populacije i dece. Alkohol, droga, različite tablete su do sada bile primarni problem zavisnosti kod mladih. Sada je to i nova zavisnost, koja je problem i kod mnogo mlađih, kod dece.
Pristup internetu pre svega posredstvom mobilnog telefona postao je vitalni deo savremenog sveta. To je veoma zabavan i informativan medij. Upravo ovi kvaliteti ga čine primamljivim za decu. Danas je tehnologija potrebna, neizbežna, a uz to i zabavna te je od velike važnosti naučiti DOZIRATI i USMERAVATI njenu upotrebu. Naročito kada je reč o deci predškolskog uzrasta koji su u bitnom, razvojnom dobu.
Kako se stvara zavisnost od interneta kod dece?
Naučnici to ovako objašnjavaju. Isti neuronski putevi u mozgu koji pojačavaju zavisnost od supstanci, mogu dovesti do kompilzivnog tehnološkog ponašanja koje isto izaziva zavisnost. I takođe deluje destruktivno po ličnost. Dostupnost, nekontrolisao provođenje vremena na ,,mreži“ doprinelo je da se stvori nekoliko novih oblika kompulzivnog ponašanja.
Koliko vremena dete za ekranom?
Ono zbog čega su roditelji obično uznemireni su dve stvari. Sama količina vremena koje njihova deca provode pred ekranima. I druga stvar, otpor njihove dece da skrate vreme ispred ekrana. Privoleti ih da odlože svoje uređaje i dođu na večeru, da se uključe u druge aktivnosti, izađu napolje, čini se kao sve teža borba. Deca su već u predškolskom uzrastu izložena ekranima mobilnih telefona i po nekoliko sati dnevno.
Danas veoma mala deca, već od jedne ili dve godine znaju da pristupaju veb-sajtovima. Na primer, Jutjubu i onima koji se odnose na dečije televizijske programe. To je rezultat toga što su im roditelji dali pristup pametnim telefonima ili tabletima.
Studija Američke asocijacije pedijatara koja kaže da deca mlađa od dve godine uopšte ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana bilo koje vrste. TV, mobilni telefon, tablet, računar. Izuzev, učešća u razgovorima odraslih putem video-četa. Isprva možda može da vas zbuni kako je video poziv dozvoljen, a ekran nije. Ali to je zbog jednog vida upoznavanja deteta sa ljudima, odnosno pomaže u socijalizaciji deteta. Dete može da čuje glas, da vidi mimiku lica. U stvarnosti, sve veći broj roditelja pribegava upotrebi telefona već u prvoj godini života deteta. Telefon služi za uspavljivanje, za hranjenje, da bi roditelji završili svoje obaveze, popili kafu u restoranu.
Zašto stručnjaci ne preporučuju telefone u uzrastu do 2 godine?
U ovom uzrastu bebin mozak se formira, beba uči, gleda i imitira. Ekrani ometaju bebu i smanjuju joj koncetraciju. Da li beba koju hranite, dok gleda u telefon, zna šta je i koliko zapravo pojela? Da li potencijalno ova navika može da izazove poremećaje u ishrani u kasnijem životnom dobu? U ovom periodu beba uči i da se obrće, prevrće, mlatara rukicama i nogicama, otkriva čari hodanja. A uz telefon ona sedi. Miruje u mestu umesto da bude fizički aktivna, što joj je neophodno za pravilan razvoj tela a posebno mozga.
Gleda u brzo pokretne slike i situacije koje ne razume, jer ne razlikuje šta je stvaran život a šta se dešava na ekranu. Da ne bude zabune, ovo važi i za ekrane televizora kao i za mobilni, tablet, računar.
Pravilo 3-6-9-12
Francuski psiholog Serž Tiseron osmislio je pravilo 3-6-9-12. Do 3 godine nema gledanja televizije, do 6 nema video igrica, pre 9 godina nema interneta, pre 12 nema društvenih mreža. U želji da pomogne roditeljima da procene koliko vremena deca treba da provedu ispred ekrana. Tiseron naglašava da do treće godine deca ne bi trebalo uopšte da budu ispred ekrana. Po njemu oko dve trećine dece mlađe od 2 godine gleda televiziju svaki dan, što je pogubno po njihov razvoj.
- Deca predškolskog uzrasta, od 2 do 5 godina, ne bi trebalo da provode ispred ekrana više od 1 sat dnevno. Tih sat vremena treba da bude kvalitetnog i obrazovnog karaktera pre svega, uz prisustvo i asistenciju roditelja.
- Za decu uzrasta od 6 i više godina, preporuka je da roditelji sami kreiraju plan korišćenja uređaja sa ekranima. Taj plan se odnosi na ograničenja u vremenu, kvalitetu, ali i kreiranje porodičnih pravila. Naprimer, nema ekrana tokom obroka, pred spavanje, noću…
Rizici za razvoj deteta i ekrani
Ako decu od malih nogu navikavamo na višesatno gledanje u ekran (telefon, tablet, računar, televizor) onda morate da znate potencijalne rizike po razvoj deteta. A oni su najčešće: nedostatak pažnje, smanjena koncentracija, teža socijalizacija deteta, potencijalna gojaznost. Zatim, problem sa vidom, uticaj na razvoj govora i komunikacije, dete će kasnije krenuti da čita i piše, nepravilno spavanje, uticaj na kratkoročno pamćenje. Tu je i problem razlikovanja stvarnog od nestvarnog, razdražljivost ili promene u raspoloženju (kada se ekran ugasi).
U gorepomenutom istraživanju Američke asocijacije pedijatara jasno je naglašeno da preterana stimulacija može negativno uticati na mozak deteta. Kada je detetov mozak previše izložen uticaju televizije, mobilnog telefona, tableta, računara može doći do razvijanja hiperaktivnosti, razdražljivosti i poremećaja deficita pažnje. Preterana stimulacija može ometati razvoj nervnih kola kod deteta i dovesti do niskog samopoštovanja, anksioznosti i rastrojenost.
Tendencija za razvoj zavisnosti od ekrana
Roditelji moraju da znaju sledeće: deca u najranijem uzrastu imaju tendenciju da razviju zavisnost od mobilnog telefona, igrica, interneta. U ovom slučaju pravilo ,,bolje sprečiti nego lečiti” je očito! A sprečavanje se ogleda u vašem istrajavanju da dete što manje izlažete ekranima!
U vreme kada se dete formira, načini kako se slobodno vreme provodi su vrlo važni za pravilan razvoj ličnosti. Preteranost u bilo čemu može biti izuzetno loša i poremetiti normalan proces razvoja. Zavisnost od interneta predstavlja osećaj gubitka kontrole i nemogućnost da se vreme upotrebe različitih platformi ograniči. Mediji su prošle godine izvestili da je više od 20 osnovaca potražilo pomoć od odvikavanja od mobilnih telefona u Klinici za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj. Ako na vreme postavimo granice u korišćenju telefona i u to u predškolskom uzrastu, možemo da izbegnemo ovakve situacije.
Granica prelaska korišćenja interneta u zavisnost od korišćenja kod mladih i odraslih
Zavisnost od interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Predstavlja savremen oblik zavisnosti koji se manifestuje kao stanje pojedinca, u kome je upotreba interneta postala dominantna životna aktivnost. Ona ga izoluje u odnosu na ostale društvene tokove, i koja stvara negativne posledice po njega i njegovu okolinu. Zavisnik ne može da se odvoji od aktivnosti na internetu (bilo da su u pitanju igre, surfovanje, ili društvene mreže), što dovodi do sukoba sa njegovim svakodnevnim, stvarnim životom. Osećaj da ne može da pristupi internetu, izaziva osećaj nemoći i velikog stresa. Poput drugih oblika zavisnosti i ova stvara negativne posledice po pojedinca i njegovu okolinu.
Vreme provedeno za računarom, tabletom i mobilnim telefonom je najčešće pominjani kriterijum za dijagnostifikovanje poremećaja i smatra se da je 4 do 6 časova dnevno simptom zavisnosti.
Mnogo sigurniji znaci tj. simptomi internet zavisnosti su: promene u ponašanju, razdražljivost, nervoza, pa čak i agresija kada pojedinac nije onlajn, pogoršanje ocena u školi, prekid školovanja ili radnog odnosa, zanemarivanje obaveza, gubitak interesovanja, problemi sa komunikacijom, koncentracijom i pamćenjem, nesanica, problemi sa kičmom, vidom, sluhom, povećanje kilaže… Ovo su kriterijumi koji se odnose pre svega na odrasle i tinejdžere, ali su sve prisutniji i kod predškolaca koji provode prekomeren broj sati ispred mobilnih telefona.
Deca koja koriste uređaje nekoliko sati dnevno često pokazuju sličan obrazac ponašanja kao odrasli zavisnik! Neki od negativnih efekata koje previše vremena ispred ekrana može imati na decu su: povećane šanse za gojaznost jer nema fizičkog pokreta koji je uključen u vreme ispred ekrana, zatim povećana mogućnost razvoja depresije, anksioznosti i problema sa pažnjom.
Kako da izbegnemo stvaranje zavisnosti kod dece?
Za početak, moramo više kvalitetnog vremena da provodimo sa svojom decom. Umesto da ih navikavamo na savremene tehnologije hajde da ih odvedemo u šetnju, bioskop, da im čitamo bajke i priče pred spavanje. Da igramo sa njima ‘’Ne ljuti se čoveče’’ ili nešto slično. Najlakše je detetu staviti telefon u ruke, ali negativnh posledica takvog vaspitavanja je mnogo.
Roditelji treba da postave jasna pravila kada su korišćenje interneta i telefona u pitanju. Od vremenskog trajanja odnosno koliko dugo je dete ispred ekrana, preko sadržaja koji se gleda ili aplikacija koje se koriste. I treba da postaje sankcije ukoliko se pravila prekrše.
Komunikacija između roditelja i deteta treba da bude kvalitetna. Pokušajte da usmerite svoje dete na sport i fizičku aktivnost ili na kreativne hobije poput crtanja, slikanja, muzike.
I jako bitno pravilo za roditelje – budite uzor svom detetu. Suzdržite se upotrebe mobilnog telefona i kompijutera i dajte dobar primer!
