Virus gripa kod dece se razlikuje od drugih „zimskih“ virusa? Koje su to razlike? Šta je grip, šta ga izaziva i koji su simptomi gripa?
Svakim danom smo sve bliže zimi. Na letnji raspust smo i zaboravili, privikli se na vrtiće i škole. Većina nas se još uvek oporavlja od niza prehlada koje su bile neminovne po povratku u kolektiv. Deca se raduju zimi, snegu, raspustu… ali zajedno sa zimskim radostima stiže nam i grip! Čak i pre njih.
Šta je, u stvari, grip i kako da ga razlikujemo od prehlade? Grip ima neke svoje specifičnosti koje ga ističu u odnosu na ostale „zimske viruse“. Iako je medicina prilično napredovala. Prevencija je mnoge bolesti ili iskorenila ili drži pod kontrolom. Izgleda da sa gripom ne možemo tek tako da se izborimo.
Pa hajde da malo detaljnije objasnimo, kako bi nam svima olaksalo borbu sa ovim virusom.
Šta je grip?
Grip je akutno virusno oboljenje respiratorog trakta sa izraženim poremećajem opšteg stanja organizma. Temperatura, glavobolja, grlobolja, kašalj i drugi…
Grip izazivaju virusi – Infruenza viridae. U narodu je, zaživeo i ovaj naziv te ljudi kažu da imaju grip ili influencu. Ima vise tipova virusa, oznacavamo ih abecednim slovima A, B, C, D a podtipove brojevima. Za epidemije među ljudima su uglavnom odgovorni virusi tipa A i B. Nekad dobiju naziv po području koje opustoši poput „špankog gripa“. Ili imaju čudne nazive poput „ptičjeg“ ili „svinjskog“ gripa. Nije toliko ni bitno kako se zove. Bitno je da je u pitanju grip!
Jedna značajna osobina ovog virusa jeste da mutira. Dok mi zapamtimo sve u vezi njega, napravimo vakcinu, on se vrlo brzo pojavi u „novom izdanju“. Pre nekoliko dana je objavljeno da su kod nas (u ovoj sezoni) izolovani podtipovi Influenze A. Dakle, zvanično je počela sezona gripa! Ako je tek počela, zasto su onda čekaonice pune vec nedeljama? Zato sto je grip samo jedan u paleti „zimskih“ virusa. Virusa prehlada ima pre 200 vrsta, zastupljeni su tokom cele godine.
Ali grip i još neki prosto „obožavaju“ niske temperature. To im prija i mogu duže da prežive u spoljasnjoj sredini. A samim tim se i lakse šire. I nagle temperaturne promene im jako prijaju. Za razliku od nas, jer te promene predstavjaju veliki stres za telo. A pogotovo kod dece i starih osoba. Nekoliko virusa su slični virusu influence, tj. daju sličnu kliničku sliku. Za njih kažemo da su to „oboljenja slična gripu“ i o tome se vodi evidencija.
Šta dodatno olakšava virusima da napadaju zimi?
Niže temperature pogoduju razmnožavanju brojnim vrstama virusa. Takođe, tada svi mnogo više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, sa velikim brojem ljudi u njima. Najveći broj dece ide u kolektiv, vrtiće i škole, gde su u bliskom kontaktu međusobno. Samim tim i „promet“ virusa je veći. A njihov imunitet još uvek nije dovoljno razvijen. Sasvim je normalno da dete u uzrastu do 2-3 godine ima i po 10 prehlada godišnje. Nekada roditeljima deluje da im je dete neprestano balavo.
I na sve to, grip kao da je neizbežan. Kako rastu, tako stiču imunitet. Tako su u uzrastu oko 6-7 godina dosta otporniji. Da kažem, obole „sezonski“, kad i većina ljudi.
Nos, usna duplja i ždrelo se nalaze na udaru najvećeg broja agenasa . Ona su ulaz u naše telo i respiratorni sistem. I zbog te izloženosti ona poseduju jako razvijeno limfno tkivo.
To je naša „prva linija odbrane“ i njihova uloga je da štite organizam od daljeg širenja infekcije. Krajnici (kod mlađe dece i adenoidna vegetacija tj „treći“ krajnik), predstavljaju naše „čuvare“. Kada virus dospe u nos ili usnu duplju, on se veže za receptore sluznice. Aktiviraju se naši „čuvari“ i dolazi do pokretanja imunog odgovora. Nastaje blaga upala i time se infekcija obično lokalizuje i sanira. Da li će se infekcija dalje razvijati zavisi od vrste virusa. Takođe njegove virulencije, stanja imuniteta pa i do načina lečenja. Da podsetim, virusi prehlade obično izazivaju blage infekcije. Ali grip i njemu slični virusi ipak daju dosta ozbiljniju kliničku sliku. Poslenjiih godina imamo i infekciju Sars covid virusom, koji se uplice u ovu priču.
Tokom zime u hladnom nosiću dolazi do vazokonstrikcije (sužavanja krvnih sudova) a samim tim je i slabiji imuni odgovor naše „prve linije odbrane“. Isto se dešava usled velikih temperaturnih promena. Prilikom izlaska iz jako zagrejane prostorije napolje na veliku hladnoću naše telo dozivljava stres. Pri tome, deca su stalno aktivna, „pregreju se“ usled fizičke aktivnosti , preznoje i onda takvi idu na hladan vazduh. Kod povratka kući iz vrtića ili posle časa fizičkog, naprimer. I tako dođe do naglog rashlađivanja.
Dalje, suv vazduh usled grejanja isušuje sluznice nosa i usta a one moraju biti vlažne da bi pružale adekvatnu zaštitu.Duvanski dim takođe dovodi do oštećenja sluznice.
Pravilno disanje je disanje na nos. On ima svoju ulogu u grejanju vazduha i filtriranju kako razne nečistoće i virusi ne bi dospeli u niže disajne puteve. Deca koja dišu na usta, imaju alergije ili neko drugo hronično oboljenje su sklonija respiratornim oboljenjima.
Razne fizičke i psihoemotivne traume izazivaju „stres“ organizma i dovode do slabljenja imunog odgovora. Tako dete postaje podloznije raznim bolestima. Pogotovo onima koje izazivaju virusi. Jer je tu borba između njih i imunog sistema, pa ko pobedi. Sami ste primetili da kada ste tužni ili premoreni ili zabrinuti mnogo lakše se razbolite.
Šta razlikuje virus gripa kod dece od drugih „zimskih“ virusa?
On prosto obožava niske temperature. Brže se razmnozava i duže može da opstane u spoljašnjoj sedini. Samim tim se i lakše prenosi. Kao drugo, inkubacija je dosta kratka. To je period od kad virus uđe u organizam do momenta ispoljavanja prvih simptoma. Dok kod prehlade sve to traje danima i simmptomi se javljaju postepeno dan za danom. Kod gripa inkubacija traje od nekoliko sati do 3-4 dana. I praktično se sve tegobe javljaju od jednom! Grip prosto „pokosi“ osobu u krevet. Jako lako i jako brzo se širi te vrlo često imamo slučaj da su za par dana svi u porodici bolesni.
Ili, da jedno gripozno dete zarazi pola vrtičke grupe ili pola razreda… Dalje, kod svakog pacijenta je primetno pogoršanje opšteg stanja. Praktično uvek dovodi do pogoršanja osnovnog oboljenja. Kod pacijenata sa hroničnim bolestima-dijabetes, astma i drugi. Dosta često daje komplikacije u vidu upale pluća, bronhitisa, sinuzitisa… Ima veliku sposposobnost mutacije te se iznova javljaju novi podtipovi sa nekim svojim osobinama.
Kako se grip prenosi?
Prenosi se direktno kapljicnim putem. Kao svi respiratorni virusi-kijanjem, kasljanjem, dodirom, poljupcem… Čak i dok govorimo širimo kapljice koje sadrze viruse u sebi. A pri kijanju ili kašljanju te kapljice, pune virusa, dospeju mnogo dalje nego govorom. I indirektno preko predmeta koja je koristila obolela osoba. Kao što su maramice, peskir, pribor za jelo, igračke, mobilni telefoni! Zato se najlakše prenose u vrtićima. Zaigrana deca nemaju kad ni nosić da obrišu a vrlo rado dele igračke. Čak i cucle!
