Prehlada ili virus kod dece, često je pitanje roditelja. Ono što često nazivamo prehladom je zapravo akutna infekcija gornjih disajnih puteva izazvana virusima!… Šta je dobra vest za roditelje male dece? Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule. Boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije.
Prehlada ili virus kod dece
Virusne infekcije disajnih organa su najčešće akutne bolesti sa kojima se pedijatar svakodnevno susreće. U prvih pet godina dete preboli šest do devet infekcija godišnje. Češće boluju deca koja idu u jaslice ili obdanište. I deca kojoj iz kolektiva viruse donose starija braća i sestre. Neka deca bolesna su svakog meseca.
Postoji više stotina tipova virusa koji napadaju disajne organe dece. Oni izazivaju iste ili slične simptome. Roditeljima se čini da je dete stalno bolesno od istog virusa. A zapravo se radi o nastavljanju jedne infekcije na drugu. Imunitet se stvara samo na određeni tip virusa, pa je dete osetljivo na sve druge respiratorne viruse sa kojima dođe u kontakt.
Bakterijske respiratorne infekcije kod dece
Oko 90% akutnih respiratornih infekcija izazivaju virusi. Pored virusa kao mogući uzročnik javljaju se i bakterije. Njihovo dokazivanje kao uzročnika infekcije je znatno teže. Neke od njih (npr.hemofilus, pneumokok) žive na sluznici respiratornog trakta zdravih osoba (zovemo ih kliconoše). Pa tako nalaz neke bakterije u brisu ne znači da je ona i uzročnih bolesti.
Brisevi i leukocitarna formula su neophodni za dijagnozu?
U svakodnevnoj pedijatrijskoj praksi nije moguće sa sigurnošću povezati određenu kliničku sliku sa određenim virusom (ili bakterijom). Zato se rade brisevi i leukocitarna formula. Isti virus može kod dece različitog uzrasta da izazove različite bolesti. Od najblaže kijavice do bronhitisa ili upale pluća i obrnuto. Zapaljenje ždrela može biti izazvano različitim virusima ili bakterijom iz grupe streptokoka. Izolacija uzročnika je najčešće nedostupna (i nepotrebna) u svakodnevnom radu.
Šta je prehlada?
Ono što često nazivamo prehladom je zapravo akutna infekcija gornjih disajnih puteva izazvana virusima. Zabluda je da hladnoća izaziva infekciju. Roditelji zbog straha od razboljevanja decu zimi drže “zatvorenu” u stanovima, igraonicama i tržnim centrima. Deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusnih respiratornih infekcija, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija.
Da li boravak na hladnom smanjuje rizik od infekcije?
Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije. Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno!
Samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade?
Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature. Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova sluzokože disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji; zato se ne preporučuje da deca borave u previše zagrejanim prostorijama. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih klima uređaja.
Dete koje je napolju aktivno i igra se ima toplu kožu i sluzokože, pa nema posebno povećan rizik od prehlade/infekcije, ukoliko ima odgovarajuću odeću i obuću. Ako roditelji primete da dete drhti od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra. Stres ima negativan efekat na imuni sistem. Presvucite dete i dajte mu topli napitak po povratku u stan.
Sezona virusa – šta doprinosi širenju virusa među malom decom?
Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da su ove infekcije bolesti jesenjih i zimskih meseci, one su prisutne tokom cele godine. Iako neki sojevi imaju sezionski karakter. Zimi provodimo više vremena kod kuće, stanovi i vrtići se više greju a slabije provetravaju. To doprinosi širenju virusa, nekada i u vidu manjih epidemija.
Jedan od faktora rizika na koji se često zaboravlja je i aerozagađenje. Zimi je kvalitet vazduha lošiji zbog grejanja i magle pa malu decu. Posebno onu koja su osetljivija, ne treba izvoditi napolje kada je zagađenje vazduha veliko ili po magli.
Dobra vest za roditelje male dece – higijenska hipoteza
Prema mišljenju koje se popularno naziva „higijenska hipoteza“, izloženost prljavštini, bacilima i određenim infekcijama. Naročito u najmlađem uzrastu, izuzetno je korisna za razvijanje imunog sistema. Smatra se da to pomaže deci ne samo da razviju imunitet protiv različitih mikroorganizam, već i da “podese” svoj imunološki sistem i spreče nastanak autoimunih bolesti kasnije u životu.
