Za prehladu dece obično nije dovoljno samo prisustvo virusa. Pod „običnom prehladom“ ili „kijavicom“ podrazumevamo virusne infekcije gornjih disajnih puteva.
Danas je poznato više od 200 tipova virusa koji se povezuju sa prehladom. Poprilično su rasprostranjeni, a svaki od njih ima uslove koji mu prijaju. Vlažnost vazduha, temperatura, doba godine… Budući da ih ima jako puno, prehlade su prilično učestale, pogotovo kod dece.
Za prehladu dece obično nije dovoljno samo prisustvo virusa
Naš imuni sistem je uvek aktivan. Upravo sada , dok čitate ovo, Vaš imuni sistem i imuni sistem Vašeg deteta, se bori sa nekoliko desetina virusa. I to u nosu i grlu i uspešno ih „neutrališe“.
Nos, usna duplja i ždrelo se nalaze na udaru najvećeg broja agenasa. Ona su ulaz u naše telo i respiratorni sistem. Zbog te izloženosti ona poseduju jako razvijeno limfno tkivo. To je naša „prva linija odbrane“ i njihova uloga je da štite organizam od daljeg širenja infekcije. Krajnici (kod mlađe dece i adenoidna vegetacija tj „treći“ krajnik), predstavljaju naše „čuvare“. Kada virus dospe u nos ili usnu duplju, on se veže za receptore sluznice, aktiviraju se naši „čuvari“. Tada dolazi do pokretanja imunog odgovora. Nastaje blaga upala i time se infekcija obično lokalizuje i sanira. Da li će se infekcija dalje razvijati zavisi od vrste virusa, njegove virulencije, stanja imuniteta pa i do načina lečenja. Da podsetim, virusi prehlade obično izazivaju blage infekcije.
Nekada dete ne mora „da pokupi“ virus od drugih
Sigurna sam da se i Vama desilo da u okolini samo Vi imate kijavicu, kasljete… Nikako Vam nije bilo jasno otkud to. Niste imali od koga da „pokupite“ prehladu. O čemu se zapravo radi? Kao što sam rekla, u svakom trenutku mi se borimo sa nekoliko desetina virusa, ali naš imunitet uspeva da ih savlada. Međutim, kada se desi neki stres organizma, on utiče i na imuni sistem … Dovoljno je da promrznete, pokisnete, previše radite, ne spavate dovoljno… Da ti virusi koji su već bili prisutni savladaju našu odbranu i dovedu do bolesti. Dokazano je da promrzle noge dovode do vazokonstrikcije i posledično i do prehlade. Naše bake su bile u pravu . Čizma „glavu“ čuva … Tako je i sa decom.
Godišnje doba kada je najviše prehlada
Niže temperature pogoduju raznožavanju brojnih vrsta virusa. Takođe, tada svi mnogo više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama. I to sa većim brojem ljudi u njima. Najveći broj dece ide u kolektiv, vrtiće i škole, gde su u bliskom kontaktu međusobno. Samim tim i „promet“ virusa je veći. A njihov imunitet još uvek nije dovoljno razvijen. Tako su prehlade prilično česte. Sasvim je normalno, da dete u uzrastu do 2-3 godine ima i po 10 prehlada godišnje. Nekada roditeljima deluje da im je dete neprestano balavo.
Nagle promene temperature i prehlada kod dece
Hladno vreme pogoduje razmnožavanju velikog broja virusa. Takođe, u hladnom nosiću dolazi do vazokonstrikcije (sužavanja krvnih sudova). Samim tim je i slabiji imuni odgovor naše „prve linije odbrane“. Isto se dešava usled velikih temperaturnih promena. Prilikom izlaska iz jako zagrejane prostorije napolje na veliku hladnoću naše telo dozivljava stres. Leti je obrnuto. Zato ne treba preterivati sa klima uređajima. Pri tome, deca su stalno aktivna, „pregreju se“ usled fizičke aktivnosti. Preznoje i onda takvi idu na hladan vazduh. Na primer, povratak kući iz vrtića, te dođe do naglog rashlađivanja.
Suv vazduh, prostorije u kojima ima duvanskog dima…
Dalje, suv vazduh usled grejanja isušuje sluznice nosa i usta. Međutim, one moraju biti vlažne da bi pružale adekvatnu zaštitu. Duvanski dim takođe dovodi do oštećenja sluznice.
Deca koja dišu na usta, imaju alergije ili drugo hronično oboljenje češće imaju prehlade
Da podsetim, pravilno disanje je disanje na nos. On ima svoju ulogu u grejanju vazduha i filtriranju. Filtriraju, kako razne nečistoće i virusi ne bi dospeli u niže disajne puteve. Deca koja dišu na usta, imaju alergije ili neko drugo hronično oboljenje su sklonija prehladama.
Slaba tačka deteta
Sa holističkog stanovišta, svako od nas ima neku svoju „slabu tačku“… Svi smo različito osetljivi… Neko na smrzavanje, neko na vetar, neko kad pokisne. Tako isto i deca.
Takođe, razne fizičke i psihoemotivne traume izazivaju „stres“ organizma. Tako dovode do slabljenja imunog odgovora. Osoba postaje podložnija raznim bolestima. Pa čak i prehladama. Ovo se podjednako odnosi i na decu i na odrasle.
