Često je pitanje roditelja da li dvojezično dete postaje jednako detetu u svakom od jezika? Jedinstvenost svakog deteta u njegovom razvojnom putu je misao koju imamo dok pratimo decu u njihovom rastu i napretku. Ovo je istovremeno i činjenica koja nam olakšava da razumemo dečji razvoj. Dodatni faktor koji čini jedinstvenost dece u leksičkom razvoju jeste – dvojezični razvoj.
Dvojezično dete
Dvojezična deca su često posmatrana iz ugla jednojezičnog razvoja. Ovo je naročito prisutno u društvima koja su dominantno jednojezična. Pa je i jednojezičnost norma.
Međutim, da bi smo razumeli govorno-jezički razvoj dvojezičnog deteta moramo uzeti u obzir da je razvoj ove dece nešto drugačiji. I da ne može biti identičan razvoju jednojezične dece u svakom od jezika. Ovo znači da dvojezičnost ima svoje prednosti i da je posmatramo sa kvalitativno drugačije strane – iz ugla dvojezičnog razvoja.
Zašto je razvoj dvojezične dece drugačiji?
Dvojezično dete je izloženo različitim jezicima od ranog detinjstva. Ovi jezici istovremeno ostavljaju utisak na dete. Na primer, dete razvija dva fonološka sistema, dva rečnika i rečeničnu strukturu u svakom od jezika. Te jezike je u početku nemoguće držati odvojeno zato što oni čine čitavo detetovo jezičko znanje. Ipak, dvojezična deca relativno brzo uspevaju da naprave razliku između dva jezička sistema koja usvajaju. Kapacitet dečjeg mozga da usvaja dva jezika je veoma visok. Zahvaljujući tome ono razdvaja informacije iz svakog jezika na efikasan način.
Ukoliko pratimo razvoj dvojezične dece iz ugla jednojezičnog razvoja, možemo nepotrebno opteretiti dete. Jedinstven razvoj dvojezične dece će se u tom slučaju smatrati neprirodnim. Pa tako neke uobičajne faze dvojezičnog razvoja kao na primer mešanja ili korišćenje elemenata drugog jezika u konverzaciji možemo oceniti kao nepoželjne.
Dvojezičnost ne remeti govorno-jezički razvoj
I danas za dvojezičnu kao i jednojezičnu decu pratimo norme gramatičkog razvoja i razvoja izgovora glasova. Očekujemo da ono može da dostigne i čak bude uspešnije od jednojezične dece u ovim parametrima. Isto tako, dok pratimo dvojezično dete svesni smo da dvojezičnost ne remeti govorno-jezički razvoj. Dvojezična deca nisu zbunjena. Njihovo jezičko znanje je raspoređeno u dva jezika. Na primer, rečnik se razvija u dva jezika pa je tako neprimereno da koristimo procenu rečnika samo u jednom jeziku. Veoma je bitno da uzmemo oba jezika koje dete usvaja u obzir.
Koliko uspešno će dete savladati svaki od jezika zavisi najviše od toga koliko često dete sluša i komunicira na svakom od jezika. Osobe u okruženju, mesta i kontekst u kom dete usvaja jezik uticaće na rečnik koji dete usvaja. Pa će tako u školi razvijati i vokabular na akademskom nivou dok će u svom domu bogatiti vokabular na drugačiji način.
Roditeljima se savetuje da podstaknu decu da savladaju čitanje i na nedominantom jeziku. Onom kojeg ne uče u školi. Ukoliko znaju da čitaju na oba jezika kojim govore deca od toga imaju benefite. Kasnije, u odraslom dobu, ovo će im omogućiti da bogate rečnik i šire svoje znanje u oba jezika.
Kako teče razvoj govora
Pre nego što dete progovori ono razume govor. Pre nego što krene da komunicira rečenicom ono prolazi kroz fazu jedne reči. Pre nego što dostigne fazu upotrebe složene rečenice ono ima iskustva u svim manjim prostim jezičkim kontrukcijama. Pre nego što dvojezično dete razvije govor nalik odrasloj osobi ono mora imati dosta iskustva u svakom od jezika.
Iskustvo dolazi prirodno, tako da možemo očekivati da dete razvije svaki od jezika kojim govori poput jednojezične osobe koja govori tim jezikom. Ali njihov razvojni put do toga je složeniji. Ipak, krajnji rezultat dvojezičnog govornika je zavidan.
Veza između jezika koje je dete izgradilo i koje govori će uvek biti živa. Upravo ovo čini naročito bogatstvo dvojezične osobe. Ona je bogatija u jezičkom iskustvu ali i u životnom. Poznavanje dva jezika su već dva sveta s kojim je dete povezano. To čini dvojezično dete posebno čak i nakon savladavanja svih jezičkih pravila u svakom od jezika.
