Pelenski ojed (dermatitis) jedan je od najčešćih problema u prvoj godini života. Većina beba bar jednom doživi crvenilo i iritaciju u predelu pelena. Iako se uglavnom radi o bezazlenom i prolaznom stanju, važno je razlikovati kada je u pitanju uobičajena iritacija, a kada bi trebalo posumnjati na nešto ozbiljnije.
Šta izaziva pelenski ojed?
Pelenski ojed nastaje kada je koža deteta predugo u kontaktu sa vlagom, urinom i stolicom. Amonijak iz urina i enzimi iz stolice oštećuju zaštitnu barijeru kože i stvaraju upalu. Situaciju dodatno pogoršava toplo i vlažno okruženje koje se stvara u peleni, naročito kada je pelena puna ili ostane duže nepromenjena.
Kada se ojed najčešće javlja
- kod beba sa prolaznim prolivom ili čestim stolicama,
- kada dete dobija antibiotike (jer stolica može biti kisela i agresivna), kod prelaska na novu hranu ili promene formule,
- kada pelene nisu dovoljno često promenjene
Kako izgleda tipičan pelenski ojed?
Najčešće je u pitanju crvenilo i osip u predelu koji pokrivaju pelene – guza, genitalije i unutrašnja strana butina. Koža može izgledati vlažno, iziritirano, a dete može postati razdražljivo, naročito tokom menjanja pelena.
Tipični pelenski ojed se brzo povlači uz osnovne mere nege: češće menjanje pelena, propuštanje kože da „diše“ i upotrebu zaštitnih krema (cink oksid, pantenol…).
Diferencijalna dijagnoza i na šta još može da liči?
Nisu sva crvenila u predelu pelena običan ojed. Postoje stanja koja izgledaju slično:
- Kandidijazni pelenski osip. Gljivična infekcija koja se javlja kada se tipičan ojed ne leči ili potraje duže. Prepoznaje se po intenzivno crvenoj koži i sitnim tačkicama oko glavne promene.
- Atopijski ekcem. Može zahvatiti i područje pelena, obično sa suvom, zadebljalom kožom i svrabom. Često je prisutan i na drugim mestima kao što su obrazi, pregibi.
- Psorijaza. Crvene ploče sa jasnim granicama, koje ne prolaze na uobičajenu negu. Može početi baš u pelenskom području kod male dece.
- Bakterijska infekcija. Ako se pojave žućkaste krustice, gnojne promene ili brza progresija osipa.
- Dijabetes. Uporne, učestale gljivične infekcije u pelenskoj regiji kod starije dece ili dece sa pojačanim mokrenjem mogu biti znak poremećaja metabolizma šećera.
Kada posumnjati da nije „samo“ pelenski ojed?
Roditelji treba da obrate pažnju i potraže savet pedijatra ako:
- crvenilo traje duže od 3–4 dana uprkos uobičajenoj nezi, osip se širi izvan pelenske regije,
- koža je vrlo bolna, sa ranicama i krastama,
- dete ima učestale, ponavljane infekcije u pelenskom predelu,
- postoje promene koje liče na ekcem ili psorijazu, naročito ako se javljaju i na drugim mestima.
Vlažne maramice da ili ne?
Vlažne maramice su praktične, ali kod beba sa osetljivom kožom ili izraženim ojedima mogu dodatno iritirati. Ako se koriste, treba birati maramice bez alkohola, parfema i parabena. U prvim mesecima i kod većih iritacija, najbolje je kožu čistiti običnom mlakom vodom i mekanom gazom ili pamučnom tkaninom. Maramice su zgodne u pokretu, ali kod kuće prednost uvek treba dati vodi.
Da li dete treba kupati pri svakom menjanju pelene?
Kupanje pri svakoj promeni pelene nije potrebno, niti praktično. Dovoljno je kožu oprati mlakom vodom kod jačeg zaprljanja, dok je u ostalim slučajevima dovoljno brisanje vodom ili maramicama. Preporučuje se jedno kupanje dnevno, uz nežne sapune namenjene bebama. Najvažnije je da se koža dobro osuši pre stavljanja nove pelene i da se nanese zaštitna barijerna krema koja će čuvati kožu od vlage.
Zaključak
Pelenski ojed je uobičajen i najčešće bezazlen problem, ali može izgledati dramatično i roditeljima zadavati brigu. Pravovremenim prepoznavanjem, osnovnom higijenom i zaštitnim kremama, većina slučajeva prolazi za nekoliko dana. Ako promene potraju, pogoršavaju se ili liče na ekcem, psorijazu, kandidu ili bakterijsku infekciju, važno je obratiti se pedijatru.
Tako roditelji mogu biti sigurni da ne propuštaju neko ozbiljnije stanje, a dete će dobiti adekvatnu i bezbednu negu.
