Roditelji često dolaze do tačke kada im se čini – „dete je stalno bolesno“. Nema mnogo dana u godini bez curenja nosa, kašlja, povišene temperature. Ili bar bez blagih simptoma zbog kojih dete izostaje iz vrtića. Takve situacije izazivaju veliku zabrinutost i nameću pitanja. Da li je to normalno za određeni uzrast, ili iza čestih infekcija stoji neki ozbiljniji problem? Da li dete možda ima slabiji imunitet, alergiju, astmu ili neku drugu predispoziciju? Šta se tada ispituje?
„Dete je stalno bolesno“
Pedijatri naglašavaju da roditelji treba najpre da razumeju šta se uopšte smatra normalnim. Deca, posebno ona u kolektivima, prolaze kroz brojne virusne infekcije svake godine. Mališani u vrtiću ili nižim razredima osnovne škole mogu imati i do deset infekcija godišnje, a to se i dalje smatra očekivanim. Njihov imunitet je u fazi učenja i svaki novi kontakt sa virusom zapravo predstavlja vežbu za odbrambeni sistem. Uprkos tome što zvuči iscrpljujuće, učestale prehlade ne znače automatski da dete ima problem sa imunitetom.
Šta su signali za dodatna ispitivanja
Ipak, postoji jasna granica između „uobičajene“ učestalosti i onoga što pedijatri smatraju signalom za dodatna ispitivanja. Ako infekcije traju neuobičajeno dugo, ako su praćene ozbiljnim simptomima, komplikacijama, ako dete ne može da se oporavi između epizoda ili često završava na antibioticima i u bolnici, onda situacija prevazilazi očekivane okvire.
Briga roditelja posebno raste kada uoče da dete zaostaje u rastu ili gubi na težini. Normalno je da tokom bolesti apetit oslabi, ali ako dete duže vreme ne dobija na kilaži ili gubi interesovanje za hranu, to je znak da treba potražiti savet pedijatra. Ponekad učestale infekcije mogu biti povezane i sa alergijama. Dete koje stalno kašlje, ima curenje nosa ili često kijanje možda reaguje na polen, prašinu ili životinjsku dlaku, a ne samo na viruse. Slično važi i za astmu, gde se simptomi mogu pogoršavati pri kontaktu s alergenima ili fizičkom aktivnošću.
Kada se pedijatar susretne sa detetom koje „stalno boluje“, najvažniji je detaljan razgovor sa roditeljima i pregled deteta. Na osnovu toga odlučuje se da li su potrebne dodatne analize.
Šta se ispituje?
Najčešće se započinje osnovnim laboratorijskim testovima. Krvna slika i pokazatelji upale mogu dati uvid u to da li dete ima urednu odbranu ili postoje znaci imunološkog poremećaja. Ako postoji sumnja na alergiju, mogu se uraditi testovi na specifične alergene. Rendgenski snimak pluća ponekad je potreban ako kašalj traje dugo ili ako postoje simptomi koji ukazuju na komplikacije. Kod starije dece koristi se i spirometrija, test koji meri funkciju pluća i pomaže u dijagnostici astme.
U većini slučajeva, ispostavi se da dete jednostavno prolazi kroz normalnu fazu učestalih infekcija, posebno u prvim godinama boravka u kolektivu. Tada su najvažniji strpljenje i podrška. Potrebno je dovoljno sna, zdrava ishrana, boravak na svežem vazduhu i redovno pranje ruku. To ostaju ključni saveznici. Međutim, kada se pojave znakovi upozorenja, važno je da roditelji znaju da nisu sami i da je pravovremeni odlazak pedijatru najbolji način da se isključe ozbiljniji problemi.
Roditeljski osećaj ne treba zanemariti
Na kraju, treba naglasiti da „stalno bolestan“ ne znači uvek da je dete zaista hronično bolesno. U većini slučajeva reč je o prirodnom procesu sazrevanja imunog sistema. Ipak, roditeljska pažnja i osećaj da nešto „nije kako treba“ nikada ne treba da budu potcenjeni.
Ako dete teško diše, gubi na težini, previše spava, nikako ne oporavlja između infekcija ili te infekcije ostavljaju trajna oštećenja organa to su razlozi da se urade dodatna ispitivanja. Balans između razumevanja šta je normalno i pravovremenog reagovanja predstavlja najbolji način da dete dobije negu koja mu je potrebna, a roditelji mir da čine sve što je u njihovoj moći.
Roditeljska pažnja i osećaj da nešto „nije kako treba“ nikada ne treba da budu potcenjeni. Ako dete teško diše, gubi na težini, previše spava, nikako ne oporavlja između infekcija ili te infekcije ostavljaju trajna oštećenja organa to su razlozi da se urade dodatna ispitivanja.
Balans između razumevanja šta je normalno i pravovremenog reagovanja predstavlja najbolji način da dete dobije negu koja mu je potrebna, a roditelji mir da čine sve što je u njihovoj moći.
