Daltonizam, neuočavanje boja kod dece nije tako retka pojava. O daltonizmu (poremećaju kolornog vida), urodjenom i stečenom, kakav je uticaj starosti na raspoznavenje boja i kako se odredjuje kolorni vid.
Kako se “vide” boje?
Poremećaj u raspoznavanju boja prvi je na osnovu vlastitog iskustva opisao i pokušao naučno protumačiti britanski fizičar i hemičar H. Dalton. Zbog potpunog slepila za boje svet je video sivo, tako da za njega trešnje nikada nisu crveno sazrele! Na mrežnjači oka postoje tri vrste čepića sa različitim vidnim pigmetnom. Postoje crveni, zeleni i plavi čepići , koji “vide” tri osnovne boje, a ostale boje spektra vidimo njihovim mešanjem.
Koji poremećaji kolornog vida postoje?
Poremećaj kolornog vida moze biti urođen ili stečen. Urođen poremećaj javlja se na oba oka i ne pokazuje tendenciju progresije. Vezan je uz pol , odnosno uz X hromozom.
Kako zene poseduju dva X hromozoma , a muškarci XY hromozome , obolevaju uglavnom muškarci , a poremećaj prenose žene.
Jedini slučaj je da ukoliko je majka nosilac poremećaja , a i otac ne raspoznaje boje, devojčica rođena od takvih roditelja može biti “slepa” za boje. Javljaju se potpuno neraspoznavanje boja, ili češće samo slabije raspoznavanje jedne ili dve od osnovnih boja, dok je oset za ostale boje uredan. Slepi za jednu boju su od rane mladosti svesni toga, čine uočljive greške u oceni boja (npr. voće ili odevni predmeti). Najteža ali vrlo retko je potpuno slepilo za boje. Ti ljudi svet vide u razlicitim nijansama sive i najčešće nisu svesni svoje mane.
Šta može da dovede do stečenog daltonizma?
Stečeni daltonizam može se javiti kao posledica bolesti mrežnjače, vidnog puta ili kore velikog mozga. Kao i kod urođenih, može se raditi o slepilu za jednu , dve ili za sve boje. Spomenimo i uticaj starosti. Raspoznavanje boja dostiže svoj puni razvoj tokom druge decenije zivota, a počinje slabiti tokom treće decenije, zbog promena u sočivu oka.
Kako odrediti kolorni vid, tj. da li dete ima daltonizam?
U praksi se najčešće susreću Tablice po Ishihari , ali za preciznu dijagnostiku postoje dodatna ispitivanja.
Neki primeri:
Osobe s poteškoćom u raspoznavanju crvene i zelene boje najčešće vide broj 21.
Osobe koje ne raspoznavaju boje ne vide nikakav broj.
Osobe sa normalnom, kao i osobe sa smanjenom sposobnošću za raspoznavanje boja vide broj 12
Osobe s poteškoćom u raspoznavanju crvene i zelene boje najčešće vide broj 5.
Osobe koje ne raspoznavaju boje ne vide nikakav broj.
