Dojenje i hronične bolesti i stanja, da li je bezbedno?

Dojenje i hronične bolesti

Sadržaj

Dojenje i hronične bolesti i sanja, da li je bezbedno? Kako dojiti u slučaju hroničnih bolesti i stanja? Neki od lekova koje koristite, mogu se još pre trudoće, zameniti drugim lekovima?

Dojenje i hronične bolesti i sanja, da li je bezbedno?

Vreme u kome živimo, kao i odlaganje rađanja do kasnijih godina čini da je sve veći broj trudnica ima različite hronične bolesti.  Ukoliko je zbog neke bolesti ili stanja neophodna kontinuirana primena terapije, savetujemo Vam da sa specijalistom koji Vas leči  i ginekologom još tokom trudnoće napravite plan u vezi dojenja.

Dojenje i hronične bolesti

Neki od lekova koje koristite, mogu se još pre trudoće, zameniti drugim ako želite da dojite

Konsultujte se sa lekarom, jer neki lekovi se mogu zameniti podjednako efikasnim, ali bezbednijim za fetus ili novorođenče, ili se doza leka može smanjiti, što takođe povećava bezbednost bebe. Ovo se odnosi na, hipertireozu, zapaljenjske bolesti creva, autoimune bolesti, šećernu bolest epilepsiju, depresiju i druge psihijatrijske bolesti i druge bolesti ili stanja.

Lekar će odrediti, koje lekove mama može da koristi u periodu dok doji a bezbedni su za bebu. Važno je da po dolasku u porodilište o svojoj terapiji informišete akušera i pedijatra, da bi se zajednički razmotrilo da li je dojenje bezbedno. iAnalgetici, antipiretici (paracetamol, ibuprofen), brojni antibiotici, antitubrkulotici, antivirusni lekovi, lekovi za povišeni pritisak, antiaritmici, antacidi, hormoni štitaste žlezde, kortikosteroidi, antitireoidni lekovi, antidijabetici, vakcine i imunoglobulini, kao i anestetici-opšti i lokalni, uglavnom su bezbedni za odojče u periodu dojenja.

Dojenje i hronične bolesti

NIKADA nemojte samoinicijativno prekidati terapiju da bi ste dojili bebu!

Nekada majke, u želji da doje svoje novorođeče, prekidaju posle porođaja terapiju antidepresivima ili antipsihoticima, koja im je neophodna. Kada donosite ovakvu odluku, imajte na umu da je posle porođaja svaka žena emocionalno osetljiva i ranjiva. Postporođajna tuga, nekada i depresija, umor i nespavanje, briga da li će se snaći u ulozi majke, utiču na raspoloženje a time i na sveukupno zdravlje porodilje. Prekid uobičajene terapije u ovakvom trenutku svakako se ne preporučuje!

Razmislite o krajnjem interesu vaše bebe i o svom ličnom zdravlju. U nekim situacijama bolje je pribeći adaptiranim formulama. O svemu tome, informišite se i konsultujte sa svojim lekarom.

avatar
Dugogodišnji šef Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“. Član je Republičke komisije za podršku dojenja, porodične i razvojne nege novorođenčeta.

Podeli ovaj članak sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Skype
Email
Oktal - Multimam Jan24 Side
Esensa Propomint
Esensa DevitinD3k1
Femibion 2
Femibion 1 i 2
Femibion
Femibion 1 i 2
Femibion
Dynamic.rs
Dynamic.rs
Najnoviji članci

Propomint – Bez bola u grlu kod dece i odraslih na prirodan način

Veliki kašalj ili pertusis – 3 faze bolesti

Kako se menja unutrašnji svet šestogodišnjaka – 14 veština

6 razloga zašto dete treba voditi u kupovinu

Mogućnosti drugog porođaja, ako je prethodni bio carskim rezom

Preporučujemo vam...

Uvođenje knjiga u bebin život je jedna od aktivnosti koja bogati detetovo iskustvo. Istovremeno podstiče njen govorno-jezički razvoj. Dok naše bebe rastu, mi primećujemo kako njihovu pažnju privlače različita dešavanja...

Zapušeni mlečni kanali su najčešći problem majki koje doje. Izazivaju bol i nelagodnost i mogu dovesti ido pojave mastitisa. Ovaj problem treba što pre rešavati. Koji su simptomi zapušenih mlečnih...

Evo sedam uobičajenih pitanja o dojenju posle carskog reza, i odgovora. Zabrinuti ste za proizvodnju mleka nakon carskog reza? Bez obzira da li se porođate planiranim ili hitnim carskim rezom,...

Kako potvrđivanje detetovih signala u igri unapređuju detetu komunikaciju? Šta signali predstavljaju za dete a šta za roditelje? Možemo reći, da je potvđivanje detetovih signala, ključ podsticaja i razvoja govora...