Položaji za dojenje su veoma važni za ostvarivanje uspešnog dojenja.Postoji više različitih položaja u kojima je moguće dojiti bebu. Položaj ispod ruke (fudbalerski), klasični sedeći položaj (položaj kolevke) i ležeći položaj.
Šta je dobar položaj za dojenje?
Osnova dobrog položaja je da se prvo mama udobno smesti. Tako ćete sprečiti pojavu napetosti I bolova u mišićima i kičmi I pomoći bebi da se dobro postavi u efikasno sisa. Jastuk može da pomogne.
Svaki tim, koji sačinjavaju mama i beba, vremenom pronađu onaj koji im je najlakši, najbolji iili najefikasniji. Dojenje prestaje da bude izvor brige i napetosti I počinjete da uživate u tim jedinstvenim trenucima bliskosti sa Vašom bebom.
Vrlo su važni prvi dani posle rođenja deteta, kada se tim majka-beba počinje da se uhodava; kasnije pitanje postavljanja bebe na dojku i položaja za dojenje treba ponovo razmotriti ako se jave problemi oko dojenja.
Kasnije, kada se uhodate kao pravi tim, vi i vaša bebica, menjaćete položaje u zavisnosti od vašeg i bebinog raspoloženja, kao i trenutne situacije, ali u prvim danima, najbolje je ponavljati dojenje u jednom položaju. Najbitnije je da taj položaj bude i vama i bebici ugodan i da možete opušteno da se prepustite dojenju.
Položaji za dojenje
Ležeći položaj
Preporučuje se prvih dana posle porođaja, naročito za mame kojima je rađena epiziotomija ili su porođene carskim rezom. Majka I beba leže na boku, tela su paralelna, okrenuta jedno ka drugom grudima I trbuhom.
Klasični sedeći položaj (položaj kolevke)
Bebu pridržavate rukom sa iste strane, ili suprotnom; slobodnom rukom pridržavate dojku, ukoliko je potrebno.
Položaj ispod ruke (fudbalerski)
Najčešće se koristi za blizance koji istovremeno sisaju. Ukoliko su dojke prepune mleka i neki deo se slabije prazni, preporučuje se i ovaj položaj da bi se svi delovi dobro praznili.
Pravilno postavljanje bebe na dojku i dobar položaj za dojenje neophodni su preduslovi za uspeh dojenja.
Majci omogućava da podoji budu prijatno iskustvo, a bebi da sisanje bude efikasno. Mama i beba su dva aktivna učesnika u dojenju i od oboje se očekuje dobra saradnja I usklađenost. Zdravo novorođenče najčešće instinktivno od početka uspešno obavlja svoj deo zadatka, dok mame, naročito prvorotke, moraju da nauče da doje, vežbanjem i posmatranjem drugih majki.
Posebno su važni prvi dani posle rođenja deteta, kada se tim majka-beba uhodava; kasnije pitanje postavljanja bebe I položaja za dojenje treba ponovo razmotriti ako se jave problemi, kao što su prepunjene dojke ,mastitis, pojava ragada ili slabije napredovanje bebe.
