Koju ulogu ima embriolog u postupku vantelesne oplodnje? Embriolozi su, možemo reći, pravi „mađioničari“ iza scene – nisu često u centru pažnje, ali njihov rad je izuzetno važan, jer upravo oni omogućavaju stvaranje života.
Embriolog je stručnjak obučen za rad u laboratoriji vantelesne oplodnje. Uspeh postupka vantelesne oplodnje zavisi od usklađenog rada celokupnog medicinskog tima, koji obuhvata ginekologe, urologe, embriologe, anesteziologe i medicinske sestre. Svaki član ovog tima ima ključnu ulogu u ostvarivanju kliničke trudnoće.
Neplodnost se definiše kao nemogućnost postizanja trudnoće nakon 12 meseci redovnih i nezaštićenih seksualnih odnosa. Statistički, oko 15% parova u reproduktivnom uzrastu širom sveta suočava se s ovim problemom.
Opadanje ljudske plodnosti dovelo je do porasta broja parova koji se okreću asistiranim reproduktivnim tehnologijama kako bi ostvarili svoju želju za roditeljstvom. Ukoliko trudnoća ne nastupi nakon 12 meseci redovnih pokušaja, savetuje se da se obratite stručnjacima za neplodnost.
Metode asistirane reprodukcije
Kada govorimo o metodama asistirane reprodukcije, obuhvatamo inseminaciju i vantelesnu oplodnju. Inseminacija se često smatra korakom pre vantelesne oplodnje. Ova metoda je pogodna za parove kod kojih su jajovodi prohodni i kod kojih je spermogram u normalnim granicama. Inseminacija podrazumeva ubrizgavanje prethodno obrađenog uzorka sperme direktno u matericu. Iako inseminacija može biti uspešna, njen uspeh nije na istom nivou kao kod vantelesne oplodnje. Ako trudnoća ne nastupi nakon više pokušaja inseminacije, preporučuje se prelazak na vantelesnu oplodnju. Vantelesna oplodnja je metoda asistirane reprodukcije u kojoj se oplodnja jajne ćelije spermatozoidom vrši u laboratorijskim uslovima, a zatim se razvijeni embrion vraća u matericu.
Pacijenti koji su u postupku vantelesne oplodnje do trenutka sakupljanja (identifikacije) jajnih ćelija imaju kontakt sa svojim lekarima (ginekolozima, urolozima) i medicinskim sestrama, dok na predstojećem embriotransferu ne upoznaju embriologe.
Embriolog u postupku vantelesne oplodnje – Dužnosti u laboratoriji
Kontrola laboratorijskih uslova
Održavanje laboratorije u strogim kontrolisanim uslovima jedan je od ključnih faktora za pravilni razvoj embriona. U laboratorijama za vantelesnu oplodnju neophodno je obezbediti optimalne uslove za razvoj embriona, što podrazumeva visoke standarde higijene i sterilnosti, kao i kontrolisane temperature, vlažnosti i koncentracije određenih gasova u inkubatorima.
Pored toga neophodno je redovno servisiranje inkubatora, mikroskopa i ostale laboratorijske opreme.
Analiza muške neplodnosti
Dijagnostičke metode koje se primenjuju u analizi muškog partnera pre početka postupka vantelesne oplodnje obuhvataju spermogram, MAR test i analizu DNK fragmentacije. Spermogram je osnovna dijagnostička metoda za procenu muške plodnosti, koja uključuje makroskopsku i mikroskopsku analizu sperme. Makroskopska analiza obuhvata procenu pH vrednosti, viskoznosti, likvefakcije, volumena i izgleda sperme. Mikroskopska analiza, s druge strane, uključuje procenu broja spermatozoida, njihove koncentracije i morfologije. Za embriologe je najvažnija progresivna pokretljivost spermatozoida i njihov uredan morfološki izgled. MAR test pomaže u otkrivanju antispermatozoidnih antitela (ASA) u uzorku sperme, koja mogu ometati prirodnu oplodnju. Test DNK fragmentacije utvrđuje stepen oštećenja DNK u. Ukoliko je oštećenje prisutno u velikom broju spermatozoida, to može biti uzrok neostvarene trudnoće.
Zamrzavanje ejakulata (krioprezervacija)
Ukoliko spermogram pokazuje lošije rezultate, preporučuje se zamrzavanje ejakulata kako bi se osigurao odgovarajući broj spermatozoida za postupak vantelesne oplodnje. Kod onkoloških pacijenata, zamrzavanje ejakulata se savetuje pre početka terapije, uključujući operacije i hemoterapiju. U slučaju dijagnoze azoospermije, odnosno potpunog odsustva spermatozoida u ejakulatu, pristupa se biopsiji testisa. Ako se u bioptiranom tkivu pronađu spermatozoidi, uzorak se zamrzava ili dok ph nalaz ne pokaže drugačije.
Obrada ejakulata tokom postupka vantelesne oplodnje
Na dan kada se vrši aspiracija jajnih ćelija, partner daje uzorak ejakulata koji će biti korišćen u postupku vantelesne oplodnje, osim u slučajevima kada je uzorak prethodno krioprezerviran. Embriolog obavlja obradu uzorka s ciljem izolovanja najboljih spermatozoida, koji će se kasnije koristiti u samom postupku vantelesne oplodnje. Pored standardne metode obrade ejakulata, postoje i dodatne tehnike poput MACS i ZYMOT, kojemogu povećati šanse za uspeh postupka.
Sakupljanje (identifikacija) jajnih ćelija i procena kvaliteta jajnih ćelija
Tokom aspiracije, ginekolog punktira folikule i uzima folikulski sadržaj koji potom medicinska sestra predaje embriologu. Embriolog identifikuje jajne ćelije (oocite) u folikulskoj tečnosti. Nakon završetka aspiracije, embriolog pažljivo pakuje jajne ćelije u specijalnu posudu, koju zatim stavlja u inkubator, gde su obezbeđeni optimalni uslovi za njihov opstanak i dalji razvoj.
Pre nego što se pristupi proceduri oplodnje jajnih ćelija (ICSI), potrebno je utvrditi da li su jajne ćelije u odgovarajućem stadijumu razvoja i da li ispunjavaju sve potrebne kriterijume za upotrebu u postupku vantelesne oplodnje.
Oplodnja jajnih ćelija (IVF, ICSI)
Ako je uzorak sperme u skladu sa normama, kako po broju tako i po morfologiji, te nema drugih prepreka, pristupa se na klasičnom/konvencionalnom IVF (c-IVF). U okviru c-IVF, najbolji spermatozoidi se prirodno kreću oko jajnih ćelija, a oplodnju će izvršiti najbrži i najkvalitetniji spermatozoid.
Ako uzorak sperme nije optimalan, prelazi se na postupak direktnog ubrizgavanja spermatozoida u jajnu ćeliju (ICSI). Pre samog ubrizgavanja, vrši se selekcija najboljeg spermatozoida kako bi se osigurala što veća šansa za uspeh oplodnje.
Provera oplodnje i kultivacija embriona
Prvog dana nakon aspiracije, vrši se provera oplodnje, odnosno proverava se prisustvo pronukleusa i polarnih tela u jajnim ćelijama. Ukoliko drugog dana nakon aspiracije oplodnja i deoba ćelije nisu nastupile, ta jajna ćelija se više ne prati, jer nije pokazala znakove daljeg razvoja.
Nakon oplodnje jajnih ćelija, embriolog pažljivo prati dalji razvoj embriona u laboratoriji. Na temelju kvaliteta i napretka embriona, donosi se odluka o vremenu kada će biti izvršen embriotransfer ili kada će embrioni biti zamrznuti.
Selekcija embriona i embriotransfer
Selekcija embriona za embriotransfer je ključna odluka koja zahteva visoku stručnost i iskustvo. Embriolog bira embrion za koji smatra da ima najveće šanse za uspešnu implantaciju i trudnoću.
Embriotransfer je završni korak u postupku vantelesne oplodnje. Tokom embriotransfera, embrion se kateterom unosi u matericu. Nakon dve nedelje, pacijentkinje rade test na trudnoću kako bi saznale da li je došlo do implantacije.
Zamrzavanje (krioprezervacija) i odmrzavanje embriona
Ukoliko pacijentkinji nakon embriotransfera ostanu embrioni dobrog kvaliteta, oni se zamrzavaju. Za zamrzavanje se koriste specijalni medijumi, a embrioni se potom smeštaju u tečni azot, gde ostaju sve dok ne dođe trenutak odmrzavanja. Zamrznuti embrioni mogu se koristiti u budućim postupcima bez potrebe za prethodnom stimulacijom jajnika.
Odmrzavanje embriona je postupak u kojem se primenjuju specijalni medijumi kako bi se embrioni pažljivo odmrzli. Ovaj proces ima visok stepen uspešnosti u pogledu preživljavanja embriona. Nakon odmrzavanja, embrioni se kateterom unose u matericu.
Zamrzavanje jajnih ćelija
Onkološkim pacijentkinjama preporučuje se zamrzavanje reproduktivnog materijala pre operacije i početka hemioterapije. Zamrzavanje jajnih ćelija obavlja se korišćenjem specijalnih medijuma, a zatim se ćelije skladište i čuvaju u tečnom azotu.
Genetske analize embriona
Kod pacijenata sa višestrukim neuspelim pokušajima vantelesne oplodnje ili kod onih kod kojih je potvrđena određena genetička abnormalnost, preporučuju se preimplantacioni genetski screening (PGS) i preimplantaciono genetsko testiranje i dijagnostika (PGD/PGT). Embriolog obavlja biopsiju embriona, koji se potom šalju na genetičku analizu kako bi se utvrdio koji embrion je zdrav i pogodan za transfer.
Praćenje embriološke dokumentacije i embriološke konsultacije
Pored svojih laboratorijskih zadataka, embriolozi vode i embriološku dokumentaciju koja obuhvata sve faze postupka vantelesne oplodnje. Ovi podaci su ključni za praćenje napretka, kao i za analizu uspešnosti tretmana u budućim ciklusima. Važno je da svi koraci budu pravilno zabeleženi i u skladu sa važećim zakonodavstvom i etičkim smernicama.
Ukoliko pacijent ima nedoumice u vezi sa postupkom vantelesne oplodnje, embriolog je u mogućnosti da pruži odgovore na postavljena pitanja i razjasni sve nejasnoće. Takođe, embriolog može preporučiti dodatne metode koje bi mogle povećati šanse za uspeh u budućim pokušajima.
Zaključno
Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da embriolog igra ključnu ulogu u postupku vantelesne oplodnje, obavljajući širok spektar zadataka. Kao važan član tima, preciznost i stručnost embriologa imaju veliki uticaj na uspešnost celokupnog postupka
