Mnogi parovi se suočavaju sa činjenicom da nema trudnoće nakon 12 meseci. Ne treba očajavati. Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa. I t, kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina. Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema.
Nema trudnoće nakon 12 meseci – Šta sad da radimo?
Odmah od početka potrebno je da se oba partnera istovremeno ispitaju.
Prvi korak je ispitivanja oba partnera
Infertilitet je problem para, a ne žene ili muškarca pojedinačno. Statistika pokazuje da su:
- 30–40% slučajeva povezani sa ženskim faktorom,
- 30–40% sa muškim faktorom,
- 10–20% sa kombinovanim faktorima,
- 10% ostaje neobjašnjeno (idiopatski infertilitet).
Zbog toga se preporučuje da se odmah od početka oba partnera istovremeno ispitaju.
Osnovna dijagnostika kod žene
Ispitivanje ženskog reproduktivnog zdravlja obuhvata:
- Anamnezu i ginekološki pregled – informacije o menstrualnim ciklusima, ranijim trudnoćama, infekcijama i operacijama.
- Hormonske analize – procena funkcije jajnika (AMH, FSH, LH, estradiol, TSH, prolaktin).
- Ultrazvučni pregled jajnika i materice – procena rezerve jajnih ćelija i strukture materice.
- Provera prohodnosti jajovoda (HSG ili HyCoSy) – da bi se isključile mehaničke prepreke.
- Dodatne analize po potrebi – imunološki faktori, koagulacija, genetska ispitivanja.
Osnovna dijagnostika kod muškarca
Kod muškarca je procedura jednostavnija, ali su ispitivanja jednako važna:
- Spermogram – procena broja, pokretljivosti i oblika spermatozoida.
- Hormonske analize – testosteron i gonadotropini (FSH, LH) ako je spermogram značajno poremećen.
- Urološki pregled – otkrivanje varikokele, infekcija ili drugih strukturnih problema.
- Dodatna ispitivanja sperme – fragmentacija DNK spermatozoida ili biohemijski testovi, ako je potrebno.
Ne dolazi do trudnoće – Šta kada se otkrije uzrok?
U zavisnosti od rezultata ispitivanja, lekar može predložiti:
- Promene načina života – korekcija telesne mase, prestanak pušenja, smanjenje alkohola, fizička aktivnost.
- Medikamentnu terapiju – regulacija hormona, stimulacija ovulacije kod žena ili terapija kod muškaraca.
- Hirurške intervencije – uklanjanje mioma, polipa, endometrioze ili varikokele.
- Intrauterinu inseminaciju (IUI) – kod blažih oblika neplodnosti.
- Vantelesnu oplodnju (IVF/ICSI) – kod težih ili kombinovanih faktora, ili kada prethodne metode ne daju rezultat.
Vantelesna oplodnja i odnos sa partnerom PROČITAJTE OVDE
Psihološki izazovi vantelesne oplodnje PROČITAJTE OVDE
Stres i problem sa začećem PROČITAJTE OVDE
Kako ostati psihički jak?
Neplodnost nije samo medicinski problem, već i emocionalni izazov. Parovi često prolaze kroz stres, osećaj pritiska ili krivice. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje ili pridruživanje grupama podrške može značajno olakšati proces i poboljšati ishode lečenja. Psihološka podrška i strpljenje mogu biti od velikog značaja u izazovima lečenja neplodnosti.
Šta kada jasnog uzroka nema? – Idiopatski infertilitet
Kod oko 1 od 10 parova ne može se otkriti konkretan uzrok. U tim slučajevima lekari najčešće preporučuju postupke potpomognute oplodnje, jer one zaobilaze mnoge nevidljive prepreke koje otežavaju prirodno začeće.
Ako trudnoće nema nakon godinu dana pokušavanja (ili šest meseci kod žena starijih od 35), važno je ne gubiti vreme, ali ni nadu. Rana dijagnostika, pravovremeno lečenje i individualni pristup omogućavaju velikom broju parova da ostvare željenu trudnoću. I to, bilo prirodnim putem ili uz pomoć savremenih metoda potpomognute oplodnje.
