Psihološki izazovi vantelesne oplodnje

Psihološki izazovi vantelesne oplodnje

Koji su psihološki izazovi vantelesne oplodnje  za mame i roditelje koji trenutno prolaze kroz proces vantelesne oplodnje, ali možda još više za one koji su kroz to nedavno prošli.

Psihološki izazovi vantelesne oplodnje – Da li se još uvek oporavljate?

Ako je sve prošlo kako treba, i dobili ste svoju željenu bebu, možda se još uvek oporavljate od psiholoških udaraca koje vam je taj period zadao. Pod time mislim na mogući udarac na samopouzdanje, na poverenje koje imamo u svoje telo. Neretko takvi teški periodi zadaju i udarac na poverenje u ljude oko nas, koji su nas možda neprijatno iznenadili svojim reakcijama. U ovom tekstu možda pronađete svoj način kako da te udarce ublažite i zaboravite.

Psihološki izazovi vantelesne oplodnje

Kada postane izvesno da će par trebati da prođe kroz proces vantelesne oplodnje da bi dobio bebu, koje reakcije su normalne i očekivane? Kako reaguje žena kada sazna da postoji problem na tom polju?

Na samom početku očekivana i uobičajena reakcija je neverica i šok, jer žena provodi godine,  trudeći se da ne ostane u drugom stanju dok to ne poželi i trudeći se da napravi dobre uslove za bebu kada dođe vreme. U svojim dvadesetim i kasnije, zadatak nam je bio da pronađemo prvo sebe, da nađemo mir sa sobom, da napravimo svoje jato prijatelja, nađemo ljubav svog života, posao koji nas ispunjava itd. To su nam želje, a više ili manje toga ostvada bi dobio bebu, primo do trenutka kada se osetimo spremni da postanemo majke. Ali o problemu po pitanju ostvarivanja u ulozi majke uglavnom ne razmišljamo jer nemamo razlog. Zbog toga je saznanje da problem po tom pitanju postoji toliko iznenađenje.

Sledeća reakcija je pokušaj vraćanja osećaja kontrole

Jer dijagnoza steriliteta često izvlači tepih pod nogama i normalna ljudska reakcija je da pokuša da vrati ono osećanje da zna šta se dešava. Samooptuživanje, optuživanje partnera, optuživanje lekara, sve to, koliko god bilo brutalno i kontraproduktivno, zapravo dolazi iz jedne unutrašnje logike, jednog našeg mehanizma odbrane. Optuživanje i samoptuživanje nama služi da vratimo osećaj kontrole. Opet ističem – kontraproduktivno je, zbog toga i mi i ljudi oko nas još više patimo, ali je razumljivo sa psihološke strane. R. Džanof Bulman, autorka koja se bavi psihologijom traume, smatra da je samooptuživanje strategija kojom mi, zapravo, pokušavamo da sebi pomognemo, ma koliko to predstavljalo samomučenje. Jer, smatra ona, lakše nam je da mislimo da smo mi, ili neko drugi, krivi, nego da prihvatimo mogućnost da ništa nismo mogli da uradimo da do toga ne dođe. Lakše nam je da mislimo da smo nešto zaslužili, ma koliko ta pomisao bolna bila, nego da nepravda stiže dobre ljude i da ništa po tom pitanju ne može da se uradi.

Psihološki izazovi vantelesne oplodnje

Okolina i neumesni komentari

Upravo zbog toga će i okolina reagovati neumesnim komentarima i pitanjima kojima očigledno traže objašnjenje zašto se to dogodilo (i, samim tim, utehu da se njima ili nekom njihovom to ne može dogoditi jer nemaju te „mane“, nisu pravili takve „greške“ itd.). Mnoge žene upravo iz tog razloga osećaju krivicu zbog eventualnog prekida trudnoće u nekom trenutku ranije u životu, verujući  da je to možda ostavilo posledicu da sada ne mogu da zatrudne. Verovatno iz istog sopstvenog straha ili potrebe da svet ostane uređeno mesto, a medicina moćnija nego što jeste, ponekad i lekari možda olako komentarišu da je to zbog godina žene, njene gojaznosti, drugih bolesti koje ima i slično.

Razna osećanja

Zatim slede osećanja ljutnje, razdražljivosti, osećanje krivice, stida i naposletku strah i tuga. Ovakva osećanja su uobičajena, ali to nipošto ne znači da će ih svaka žena osetiti. To u potpunosti zavisi od njene sopstvene ličnosti, od toga koliku podršku ima u samoj sebi i u svojoj okolini. I, još važnije, sva ta osećanja se mogu menjati. Ne smemo zaboraviti činjenicu da u tom periodu žena prima hormonske supstance koji značajno menjaju način na koji ona emocionalno reaguje, jer tada su sva osećanja intenzivirana, pogotovo ona neprijatna. Njena procena situacije i budućnosti može da bude mnogo mračnija upravo zbog toga. Zato je važno podsećati se, kada se osećamo loše, da je to privremeno i da će nam uskoro sve dobiti drugačiji smisao.

Psihološki izazovi vantelesne oplodnje

Lepa osećanja

U tom periodu bude mnogo lepih osećanja takođe – nade, zahvalnosti na odnosima koje ima (ukoliko je u pitanju sekundarni sterilitet, kod žene se može javiti snažno osećanje zahvalnosti zbog toga što je prva beba došla lako), prijatna osećanja kada se dobija željena podrška na pravi način itd. Sumorna osećanja smenjuju ona lepa – osećanje entuzijazma – uverenost da će baš ovaj ciklus biti pravi (a jedan zaista hoće), uzbuđenje, planiranje…

Psiholog psihoterapeut. Psihoterapijom se bavi od 2010. godine, a najviše iskustva ima u radu sa problemom samopouzdanja i psihologijom traume. U ljudima koji joj se obrate za pomoć traži njihove snage i izvore hrabrosti, a ti izvori su često veoma specifični i jedinstveni za tog čoveka.
Preporučujemo vam...
Kako pripremiti dete na dolazak bebe
Kako pripremiti dete na dolazak bebe u porodicu?
Kako pripremiti dete na dolazak bebe, novog člana/ bate ili seke u prorodicu? Kako najbolje uraditi, zavisi od starosti i nivoa interesovanja prvenca. Svakako, ovo je značajna promena u životu vašeg prvenca.Kako pripremiti dete na dolazak bebe? –  Ako je dete jednogodišnjak ili dvogodišnjakKako da razgovaram sa svojim detetom o…
životni stil mame
Životni stil Mame sa dvoje dece, dok je jedno mala beba
Životni stil Mame sa dvoje dece, dok je jedno mala beba je jedinstven. Celu svoju drugu trudnoću proveli ste lutajući između zaborava da ste uopšte trudni i moleći se za dan kada jednostavno više nećete biti trudna. I nekako, tokom tih dugih (ili su bili kratki?) meseci, niste ni jednom razmišljali kako ćete, tačno,…
Ponašanje prvorođenog deteta
Ponašanje prvorođenog deteta kada beba stigne u kuću
Kakvo je ponašanje prvorođenog deteta kada beba stigne u kuću? Nećemo lagati: mnoga prvorođenčad doživljavaju promene u ponašanju u nedeljama i mesecima kada nova beba uđe u kuću. Stvari kao što su ljubomora, pojačani napadi besa, nasilje prema Vama ili bebi, ili regresija u spavanju i noši. Ovo nije univerzalno tačno, pa ako je…