Gojaznost i fizička aktivnost u trudnoći utiču na zdravlje trudnice, ali i na „brzinu metabolizma“ bebe, kaže stručna studija.
Gojaznost i fizička aktivnost u trudnoći
Kako mi skladištimo visak energije i šta je gojaznost? Povećanjem bazalnog metabolizma bebe, fizička aktivnost tokom trudnoće je idealno sredstvo za smanjenje rizika dece od gojaznosti.
Šta je gojaznost?
Gojaznost se opisuje kao stanje prekomerne telesne težine tj. prekomerne količine telesne masti. Za početak, bitno je objasniti kako mi uopšte skladištimo višak kalorija tj. energije. Ljudi skladište visak energije u vidu glikogena ili u vidu masti. Glikogen skladište glukoze koje se nalazi u mišićima i jetri. U mišićima se glikogen koristi kao lako dostupno gorivo na početku fizičke aktivnosti i vežbanju pri visokom intenzitetu. U jetri, skladišteni glikogen se pretežno koristi za kontrolisanje glukoze u krvi. Takođe, bitno je pomenuti da je količina glikogena koju mi skladištimo mala, ograničena, i relativno otporna na nutritivne promene. Nasuprot glikogenu, masti se skladište unutar i van bilo kog organa. Taloženje masti može biti neograničeno. I bitno, skladištene masti nastaju od viška bilo kog nutrijenta tj. od visak kalorija unesenih u vidu ugljenih hidrata, masti, i(li) proteina. Zbog toga, kada je reč o debljanju i gojaznosti mi uglavnom govorimo o promeni masnih naslaga.
TELESNA TEŽINA U TRUDNOĆI PROČITAJTE OVDE
Vodeće teorije gojaznosti?
Trenutno, dve preovlađujuće teorije sagledavaju gojaznost sa biološkog tj. hormonskog aspekta ili aspekta termodinamike.
- Osnovni postulat hormonske teorije, je činjenica da naše telo veoma različito odgovara na unos šećera i masti. Prvenstveno ova teorija se zasniva na količini anaboličkog hormona insulin koja je proizvedena nakon obroka. Ta količina je direktno proporcionalna glikemijskom sastavu obroka, tj. proporciji nutrijenata u obroku. Na primer, kada jedemo pretežno proste šećere (npr. krofne) insulin u krvi brzo raste i promoviše anabolizam tj. čuvanje energije. Tako da, konstantan unos hrane bogate prostim ugljenim hidratima dovodi do stanja povišenog anabolizma, sto promoviše gojenje. Bitno je napomenuti da, pored insulina, ova teorija uzima u obzir i druge hormone (npr. leptin, glukagon, itd). Zbog toga, ova teorija postaje donekle nepraktična za prosečnog čoveka, jer zahteva dosta predznanja, merenja, i kalkulacija.
- Nasuprot kompleksnoj teoriji hormonske gojaznosti, termodinamička teorija sagledava gojaznost striktno sa aspekta održanja energije. Kod ove teorije, disbalans izmedju kalorijskog unosa i potrošnje je glavni uzrok za promenu telesne tezine, tj. količine telesne masti. Jednostavno, ako jedemo vise kalorija nego sto trošimo mi ćemo taložiti masne naslage. Zbog jednostavnosti merenja kalorijskog unosa, a i procene potrošnje, ova teorija preovlađuje svuda u svetu. Iako ova teorija sagledava gojaznost sa relativno jednostavnog aspekta, mnoge naučne studije dokazuju efikasnost iste kada je reč o kontrolisanju telesne mase. Dok je procena unosa relativno laka, ostaje pitanje a šta cini i od čega zavisi kalorijska potrošnja?
Šta je bazalni metabolizam?
Ukupna dnevna energetska potrošnja je zavisna od
- bazalnog metabolizma (70%),
- termičkog efekta hrane (5%),
- i potrošnje tokom ostalih dnevnih aktivnosti (25%).
Iako vežbanje sagoreva veliki broj kalorija po minuti, bazalni metabolizam i dalje čini najveći deo dnevne potrošnje. Takodje, sto se manje krećemo to smo vise zavisni od bazalnog metabolizma.
Bazalni metabolizam se definiše kao najmanja potrošnja energije potrebna za održanje fizioloških procesa. To jest, bazalni metabolizam je količina kalorija koja bi se sagorela u toku dana kod osobe koja leži i ništa ne radi. Prema tome, kod odraslih osoba je potrebno korigovati ishranu i početi sa vežbanjem da bi došlo do promene količine telesnih masti. Medjutim, ovo ne možemo primeniti na najmladje – na bebe.
Zašto treba vežbati tokom trudnoće?
Svako treće dete u Srbiji ima višak kilograma ili je gojazno. Učestalost gojaznosti kod dece i adolescenata konstanto raste, kao u svetu, tako i kod nas. Jedan od najranijih pokazatelja predispozicije bebe da bude gojazna kasnije u životu je prebrzo gojenje bebe u prve dve godine života.
Naučne studije su pokazale da deca gojaznih nasuprot zdravih majki imaju niži bazalni metabolizam u ranom detinjstvu (<6 meseci starosti). Niža kalorijska potrošnja je direktno asocirano sa brzim gojenjem i taloženjem masti u prvoj godini života, a i kasnije. Ovde je bitno napomenuti da su kod ovih naučnih studija sva deca imala sličan energetski unos. To znaci da majčina gojaznost utiče na fiziologiju dece i povećava njihovu predispoziciju za gojaznosti. Sa tim u vezi, potrebno je prodiskutovati prenatalne opcije koje negiraju uticaj gojaznosti majke na bazalni metabolizam deteta.
Epigenetski uticaj prenatalnog okruženja i zdravlja roditelja je već uveliko poznat (pročitaj vise ovde). Jedna od bezbednih i ne-farmakoloških intervencija koja pospešuje bebino zdravlje je fizicka aktivnost.
Fizička aktivnost tokom trudnoće povećava bazalni metabolizam novorodjenčadi
Trenutno postoji samo jedna studija koja ispituje efekat majčine fizičke aktivnosti na bebin bazalni metabolizam (studija). Naime, naša studija je pokazala da fizička aktivnost tokom trudnoće povećava bazalni metabolizam novorodjenčadi za nekih 21%. Ovde je bitno napomenuti da su bebe koje su učestvovale u ispitivanju bile slične telesne, mišićne, i mase masnih naslaga.
Vežbanje je korigovalo samu fiziologiju metabolizma koja potencijalno može da utiče na gojaznost bebe kasnije. Takodje, videli smo da je viša stopa gojaznosti majke bila asocirana sa manjim bebinim bazalnim metabolizam. Ali, samo ako su majke bile sedentarne. To nije bio slučaj kod majki koje su vežbale tokom trudnoće, što znači da vežbanje delom negira efekat gojaznosti majke.
Ova razlika u bazalnom metabolizmu dolazi do velikog značaja kad je reč o računanju formule za ishranu beba. Trenutno jedini parametri koji se koriste za tu kalkulaciju su tezina i bebin uzrast. Zbog toga, faktori kao što su gojaznost ili fizička aktivnost majke bi trebali da se uzmu u obzir kada je reč o računanju bebinog kalorijskog unosa. Najbitnije, povećanjem bazalnog metabolizma bebe, i već dokazanim smanjenjem porođajne veličine bebe, fizička aktivnost tokom trudnoće je idealno sredstvo za smanjenje rizika dece od gojaznosti.
