HSV – Herpes Simplex Virus ili genitalni herpes, predstavlja jednu od najčešćih zaraznih bolesti genitourinarnog sistema. Ova infekcija je hroničnog karaktera i primarno se prenosi seksualnim putem. Pogađa ogroman broj ljudi širom a velika većina nosilaca virusa nema nikakve simptome ili su oni veoma blagi. Procenjuje se da tek 10% do 20% inficiranih osoba pokazuje jasne kliničke manifestacije bolesti.
Herpes Simplex virus HSV ili genitalni herpes
Karakteristična osobina ovog virusa jeste doživotno prisustvo u organizmu i sklonost ka periodičnom ponovnom javljanju, odnosno recidivima. Zbog toga je od ključne važnosti pravovremeno prepoznati simptome, obratiti se lekaru i primeniti adekvatnu terapiju kako bi se kontrolisala aktivnost virusa i sprečile ozbiljnije komplikacije.
Uzroci i mehanizam infekcije
Bolest je uzrokovana virusom herpes simpleksa (HSV – Herpes Simplex Virus). Postoje dva osnovna tipa ovog virusa, i oba mogu dovesti do razvoja genitalne infekcije:
- HSV-2 (Tip 2): Ovaj tip ima izrazito jak afinitet prema sluzokoži genitalnih organa i predstavlja najčešći uzrok genitalnog herpesa. Pored genitalne regije, u nekim slučajevima može izazvati izbijanja i na drugim delovima tela, poput usana ili lica.
- HSV-1 (Tip 1): Tradicionalno se vezuje za pojavu herpesa na usnama i licu (tzv. labijalni herpes). Međutim, usled sve učestalijeg orogenitalnog kontakta, HSV-1 je postao veoma čest uzročnik i genitalnog herpesa.
Herpes virus je pantropan, što znači da poseduje sposobnost vezivanja za ćelije različitih organa i tkiva. Najčešće napada epitelne ćelije kože i sluzokože, ali ima i izražen afinitet prema neuronima centralnog i perifernog nervnog sistema. Kod osoba sa teškim poremećajima imunog sistema, virus može prodreti dublje i izazvati oštećenja unutrašnjih organa, jetre, endotelnih ćelija krvnih sudova, kao i krvnih ćelija (eritrocita, trombocita i limfocita), što direktno utiče na težinu kliničke slike i rizik od sistemskih komplikacija.
Kako virus opstaje u telu?
Nakon što virus kroz sitne pukotine na koži ili sluzokoži uđe u organizam, on izaziva primarnu infekciju. Tokom tog procesa, virus putuje duž nervnih vlakana od mesta izbijanja na koži do osetljivih nervnih čvorova (neuroganglija) autonomnog nervnog sistema. Kako bi se sakrio od imunog odgovora domaćina, virus tokom ovog puta odbacuje svoju spoljašnju membranu. Na taj način uspešno „beži“ imunim ćelijama i trajno se nastanjuje u nervnim ganglionima, prelazeći u latentnu (uspavanu) fazu. Kada se jednom nastani u nervnom sistemu, virus tu ostaje zauvek i nemoguće ga je potpuno eliminisati iz organizma.
Putevi prenosa HSV i faktori rizika
Glavni i najčešći put prenosa genitalnog herpesa jeste direktan seksualni kontakt sa zaraženom osobom. To uključuje vaginalni, analni i oralni seks. Ipak, prenos je moguć i ne-seksualnim putem, kao što su:
- Poljubac (naročito ako postoji aktivna rana na usnama izazvana HSV-1 virusom).
- Kontaminirani predmeti za ličnu higijenu (peškiri, četkice za zube, mada je ovaj put prenosa u praksi izuzetno redak).
- Kapljični put, u specifičnim okolnostima bliskog kontakta.
- Prenos sa majke na dete tokom porođaja, ukoliko trudnica ima aktivne lezije u porođajnom kanalu.
Važna napomena: Najveći rizik od prenosa postoji kada zaraženi partner ima vidljive, aktivne kliničke manifestacije (plikove i čireve). Međutim, naučno je dokazano da izlučivanje i širenje virusa počinje 7 dana pre pojave prvih simptoma i nastavlja se još 7 dana nakon potpunog zarastanja rana. Takođe, asimptomatski nosioci virusa (ljudi koji nemaju nikakve simptome) mogu potpuno neometano preneti virus svom partneru. Upotreba kondoma značajno smanjuje rizik, ali ne pruža stopostotnu zaštitu jer virus može biti prisutan na delovima kože koje kondom ne pokriva.
Statistika pokazuje da su žene podložnije razvoju genitalnog herpesa nego muškarci. Čak i uz potpuno isti broj seksualnih partnera tokom života, anatomske karakteristike ženskih genitalija čine ih podložnijim infekciji. Uočena su dva starosna vrhunca kada je učestalost prve infekcije najviša:
- Između 20. i 29. godine života.
- Između 35. i 40. godine života.
U opšte faktore rizika koji povećavaju verovatnoću od dobijanja ili reaktivacije genitalnog herpesa spadaju:
- Aktivan seksualni život sa čestim promenama partnera bez zaštite.
- Postojanje drugih polno prenosivih infekcija, poput hlamidije ili gonoreje (jer oštećena sluzokoža olakšava prodiranje virusa).
- Oslabljen imunitet usled hroničnih bolesti, stresa, loše ishrane ili nedostatka sna.
- Pacijenti na imunosupresivnoj terapiji ili osobe koje žive sa HIV-om.
Provocirajući faktori – Okidači reaktivacije
Nakon što primarna infekcija prođe, virus ostaje pritajen sve dok određeni spoljašnji ili unutrašnji faktori ne oslabe odbrambene snage organizma i ne izazovu njegovu ponovnu aktivaciju. Najčešći okidači za izbijanje recidiva su:
- Hronični ili akutni psihički i fizički stres.
- Prolazni pad imuniteta.
- Trudnoća (zbog prirodnih hormonalnih i imunoloških promena u telu žene).
- Akutne respiratorne infekcije i prehlade.
- Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama (hipotermija).
- Upotreba određenih lekova, pre svega kortikosteroida i drugih imunosupresiva.
- Pogoršanje drugih hroničnih bolesti u organizmu.
Simptomi i klinička slika
Klinička slika genitalnog herpesa se značajno razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi o prvoj epizodi bolesti (primarni herpes) ili o ponovnom izbijanju (recidiv).
Primarni genitalni herpes
Prva epizoda infekcije po pravilu ima najteži i najduži tok. Od trenutka inficiranja do pojave prvih simptoma obično prođe period inkubacije koji traje od 3 do 10 dana (u nekim slučajevima može se produžiti na 2 do 3 nedelje).
Pre nego što se pojave lokalne promene na koži, pacijenti često razvijaju opšte simptome intoksikacije organizma:
- Povišena telesna temperatura i groznica.
- Opšta slabost, malaksalost i hroničan umor.
- Glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima.
- Uvećani, bolni i osetljivi regionalni limfni čvorovi u preponama (kasnije praćeni otokom okolnog tkiva).
Nakon opštih simptoma sledi lokalna faza. Na koži i sluzokoži javlja se intenzivan sveden svrab, peckanje i crvenilo. U roku od 1 do 2 dana na tom mestu izbija veći broj plikova (vezi kuli) ispunjenih bistrom tečnošću. Kod primarne infekcije broj ovih plikova može biti prilično veliki, što uzrokuje izrazito jak bol. Nakon 2 do 4 dana plikovi počinju da pucaju, ostavljajući iza sebe bolne, vlažne erozije i čireve. Kod osoba sa očuvanim imunitetom, ovi čirevi se postepeno suše, formira se krasta koja otpada, a koža zaceljuje u roku od 15 do 20 dana (cela akutna faza može trajati od 3 do 5 nedelja).
Problem sa mokrenjem: Kada urin dođe u kontakt sa otvorenim čirevima i erozijama tokom mokrenja, javlja se izuzetno oštar, intenzivan bol i pečenje. Kod nekih pacijenata ovo dovodi do otežanog i učestalog mokrenja.
Ponovljeni genitalni herpes
Kod osoba koje ponovo doživljavaju izbijanje herpesa, simptomi su znatno blaži, a opšte stanje organizma (poput temperature i malaksalosti) uglavnom ostaje nepromenjeno. Osip se najčešće pojavljuje na istom mestu gde i prethodni put. Pre samog izbijanja plikova, pacijent oseća dobro poznate preteče – svrab, peckanje i lokalnu nelagodnost. Plikovi brže pucaju, a rane i kraste zaceljuju znatno brže nego kod primarne infekcije – obično u roku od 7 do 10 dana.
Tipični naspram atipičnih oblika bolesti
U poslednje vreme lekari beleže sve veći broj atipičnih oblika genitalnog herpesa, koji su posebno česti kod žena. Prepoznavanje ovih simptoma je ključno kako se ne bi postavila pogrešna dijagnoza (npr. sumnja na običnu bakterijsku infekciju ili mehaničku povredu):
- Edematozni oblik: Karakteriše se lokalnim crvenilom i izraženim otokom sluzokože i kože vulve ili vagine, ali bez pojave tipičnih plikova.
- Fisurni oblik: Manifestuje se ponovljenim, površinskim pukotinama na sluzokoži spoljašnjih genitalija koje same zaceljuju u roku od 4-5 dana, a praćene su svedenim svrabom.
- Hemoragični oblik: Plikovi nisu ispunjeni bistrom, već krvlju prožetom tečnošću.
- Abortivni tok: Javlja se samo kratkotrajan svrab ili pojava jedne bubuljice (papule) koja se povlači bez prelaska u fazu plikova i čireva.
Kliničke varijante kod žena
Manifestacija bolesti zavisi od toga koja su konkretna područja zahvaćena infekcijom:
Genitalni herpes kod žena najčešće se javlja u obliku vulvitisa (upala spoljašnjih genitalija sa plikovima na velikim i malim usnama). Međutim, infekcija može poprimiti i druge oblike:
- Vaginitis: Zapaljenje sluzokože vagine.
- Cervicitis: Zapaljenski proces na grliću materice (uglavnom na njegovom spoljašnjem delu).
- Uretritis i cistitis: Upala mokraćnog kanala i zida mokraćne bešike.
- Herpes perianalne kože i rektuma: Javlja se naročito kod parova koji praktikuju analni seks. Često se manifestuje kao hronična analna fisura (pukotina), pa pacijenti greškom odlaze kod proktologa tražeći hirurško rešenje, što je pogrešno jer je lečenje konzervativno.
Klasifikacija po težini bolesti
Na osnovu učestalosti izbijanja simptoma (recidiva), genitalni herpes se klasifikuje u tri stepena težine:
| Stepen težine | Karakteristike i učestalost recidiva | Psihološki uticaj |
| Blag stepen | Periodi bez ikakvih simptoma (remisija) traju duže od 4 meseca. Recidivi su retki. | Minimalan uticaj na svakodnevni život. |
| Umeren stepen | Javljaju se u proseku oko 4 reaktivacije godišnje. Period remisije traje najmanje 2 do 3 meseca. | Povremena nelagodnost i potreba za povremenom terapijom. |
| Težak stepen | Asimptomatska faza traje veoma kratko (od nekoliko dana do najviše mesec i po dana). Pacijent ima 6 ili više bolnih recidiva godišnje. | Pacijenti su često emocionalno iscrpljeni, izrazito razdražljivi i skloni depresivnim stanjima. |
Moguće komplikacije
Ukoliko se infekcija ne leči adekvatno ili ako pacijent ima narušen imunitet, genitalni herpes može dovesti do niza komplikacija:
- Sekundarna bakterijska infekcija: Otvoreni čirevi i erozije predstavljaju ulazna vrata za bakterije, što može izazvati gnojne upale genitalne regije.
- Sistemsko širenje infekcije: Doticanjem aktivnih plikova, a potom drugih delova tela, pacijent može sam sebi preneti virus na oči, lice ili prste.
- Neurološke komplikacije: Javljaju se kod 15% do 30% pacijenata. Mogu uključivati jake glavobolje, fotofobiju (osetljivost na svetlost), ukočenost i napetost u vratu. U retkim slučajevima dolazi do razvoja herpetičnog meningitisa (upale moždanih opni) ili neuritisa facijalnog živca, što uzrokuje bol na jednoj strani lica i privremeni poremećaj pokretljivosti mišića lica.
- Povećan rizik od HIV-a: Zbog oštećenja sluzokože i lokalnog pada imuniteta, osobe sa genitalnim herpesom imaju znatno veći rizik da se zaraze HIV-om, dok kod već zaraženih pacijenata herpes dodatno slabi imuni sistem.
Rizici u trudnoći i opasnost za novorođenče
Najveću opasnost genitalni herpes predstavlja ukoliko se žena prvi put zarazi tokom trudnoće. U tom slučaju, rizik od intrauterinog prenosa virusa na fetus iznosi visokih 40% do 75%. To može dovesti do:
- Teških urođenih malformacija ploda.
- Oštećenja posteljice i tkiva fetusa.
- Prevremenog porođaja ili spontanog pobačaja.
- Intrauterina smrt ploda.
- Neonatalni herpes (kod novorođenčeta izaziva teške probleme sa disanjem, varenjem i centralnim nervnim sistemom).
Znatno je povoljnija situacija ako je žena imala herpes i pre trudnoće, jer njeno telo već poseduje zaštitna IgG antitela koja prolaze kroz placentu i štite bebu, pomažući organizmu da brže suzbije eventualni recidiv. Lekari preporučuju obavezno lečenje i stabilizaciju ove infekcije pre planiranja trudnoće.
Dijagnostika
Postavljanje tačne dijagnoze u ranoj fazi sprečava diagnosticiranje grešaka i omogućava brz početak terapije. Dijagnostički postupak obuhvata:
- Klinički pregled: Vizuelni pregled spoljašnjih genitalija, ginekološki pregled kod žena i palpacija limfnih čvorova u preponama.
- Kolposkopija: Detaljan pregled grlića materice pomoću specijalnog mikroskopa radi uočavanja eventualnih mikro-lezija.
- PCR (Polimerazna lančana reakcija): Najprecizniji test koji se radi uzimanjem brisa (uzorka sekret ili strugotina) direktno sa zahvaćenog područja (plikova ili čireva). PCR omogućava višestruko umnožavanje genetskog materijala patogena, pa virus može biti detektovan čak i u minimalnim koncentracijama. Ukoliko su simptomi sumnjivi, a prvi PCR test bude negativan, preporučuje se ponavljanje testa tri puta sa razmakom od mesec dana, idealno na samom početku menstrualnog ciklusa kada je izlučivanje virusa najintenzivnije.
- Serološki testovi krvi: Određivanje prisustva specifičnih antitela (IgM i IgG) u serumu. Detekcija IgM antitela u odsustvu IgG ukazuje na primarnu (novu) infekciju, dok ponovna pojava IgM uz prisustvo visokih vrednosti IgG ukazuje na pogoršanje i reaktivaciju hronične infekcije.
- Kultura virusa: Uzgajanje virusa iz uzetog sekreta u laboratorijskim uslovima.
Koegzistencija sa HPV-om: Tokom dijagnostike genitalnog herpesa, lekarima se savetuje da u program uključe i PCR test na Humani papiloma virus (HPV). Ove dve infekcije veoma često idu ruku pod ruku, a njihovo zajedničko prisustvo na sluzokoži dramatično povećava rizik od malignih promena i karcinoma grlića materice.
Savremeni pristup lečenju
Važno je ponoviti osnovno pravilo: Sveobuhvatno i potpuno izlečenje (eradikacija) genitalnog herpesa trenutno nije moguće, jer lek koji bi izbacio virus iz nervnih ganglija ne postoji. Međutim, savremena medicina uspešno kontroliše bolest primenom medikamentozne terapije. Hirurško lečenje kod ove bolesti nije indikovano.
Konzervativna terapija lekovima
Lečenje se zasniva na dva glavna stuba: antivirusnim lekovima i imunostimulansima (imunomodulatorima).
- Antivirusni lekovi (Aciklični nukleozidi): Njihov mehanizam delovanja sastoji se u tome što se integrišu u DNK lanac virusa, prekidaju proces njegove replikacije (umnožavanja) i sprečavaju nastanak novih virusnih čestica. Primenjuju se sistemski (u obliku tableta) i lokalno (u obliku masti ili krema direktno na rane).
- Imunostimulirajući lekovi: Ovi preparati se biraju strogo individualno. Njihova uloga je da podignu aktivnost lokalnih i sistemskih imunih ćelija, podstičući organizam da samostalno i intenzivno uništava slobodne virusne čestice i drži virus u latentnom stanju.
Prednosti ranog početka lečenja
Kod pacijenata koji imaju česte recidive, sa terapijom treba započeti odmah na prve znake (čim osete svrab i peckanje), bez čekanja da izbiju plikovi. Pravovremena primena antivirusnih lekova donosi sledeće prednosti:
- Značajno smanjuje jačinu bolova i skraćuje trajanje samog recidiva.
- U nekim slučajevima može potpuno sprečiti izbijanje plikova ukoliko se uzme na vreme.
- Dramatično smanjuje količinu izlučenog virusa, čime se minimizira rizik od prenošenja infekcije na zdravog seksualnog partnera.
Simptomatska terapija
Za ublažavanje neizdrživog bola i pečenja koriste se klasični analgetici. Takođe, lokalna primena hladnih obloga ili leda može privremeno smanjiti otok tkiva i učiniti osip manje bolnim.
Profilaksa i prevencija
Sprečavanje infekcije i kontrola recidiva zahtevaju disciplinu i promenu određenih životnih navika:
- Upotreba kondoma: Tokom svakog seksualnog odnosa, naročito sa novim ili nepregledanim partnerom. Ipak, treba imati na umu da zaštita nije 100% sigurna. Ukoliko partner ima aktivne rane, seksualne odnose treba u potpunosti izbegavati do potpunog zaceljenja.
- Higijena tokom buknuća: Strogo izbegavajte dodirivanje plikova rukama. Nakon bilo kakvog nanošenja masti, obavezno je temeljno pranje ruku kako se virus ne bi preneo na oči ili druge delove tela.
- Specijalna intimna higijena: Za prevenciju recidiva, ginekolozi često preporučuju upotrebu specifičnih proizvoda za intimnu higijenu koji u sebi sadrže blaga nespecifična antivirusna i imunostimulirajuća svojstva.
- Jačanje imunog sistema: Redovna i umerena fizička aktivnost, zdrava i izbalansirana ishrana, racionalan odnos između rada i odmora, izbegavanje hroničnog stresa, kao i obezbeđivanje najmanje 7-8 sati čvrstog noćnog sna. Po preporuci lekara, mogu se uvesti i vitaminsko-mineralni suplementi.
Rehabilitacija i obnova vaginalne flore
Nakon što se akutna faza virusne infekcije povuče, kod velikog broja žena dolazi do ozbiljnog narušavanja kvalitativnog i kvantitativnog sastava normalne vaginalne mikroflore. Uništavanje dobrih bakterija (laktobacila) otvara prostor za razvoj gljivičnih i bakterijskih vaginoza.
Zbog toga se u fazi rehabilitacije preporučuje:
- Mikroskopski pregled i analiza vaginalnog iscedka nakon smirivanja herpesa.
- Ukoliko se uoče odstupanja, ginekolog propisuje optimalnu restorativnu terapiju. To najčešće podrazumeva lokalnu primenu blagih antiseptika, praćenu upotrebom vaginalnih čepića (vaginatorija) koji sadrže probiotike i prebiotike za direktno naseljavanje i obnovu zdrave flore unutar vagine
Često postavljana pitanja
Koji lekar leči genitalni herpes?
Kod žena dijagnostiku i lečenje primarno vodi ginekolog (kod komplikovanijih stanja može se uključiti i ginekolog-onkolog ili alergolog-imunolog radi korekcije imuniteta). Kod muškaraca lečenje sprovodi urolog ili dermatovenerolog. Opštu koordinaciju i upućivanje može obaviti i lekar opšte prakse.
Da li se genitalni herpes može preneti ako nema simptoma?
Da. Mnogi ljudi su asimptomatski nosioci i izlučuju virus kroz sluzokožu iako nemaju nikakve plikove ili bolove. Zbog toga je testiranje i iskren razgovor sa partnerom od ključnog značaja.
Šta da radim ako posumnjam na genitalni herpes?
Najvažnije pravilo jeste – nemojte se samolečiti. Korišćenje pogrešnih masti ili uzimanje neadekvatnih doza lekova na svoju ruku može samo zamaskirati kliničku sliku, produžiti vreme trajanja bolesti i dovesti do razvoja komplikacija ili otpornosti virusa na lekove. Odmah zakažite pregled kod kvalifikovanog lekara koji će postaviti tačnu dijagnostiku i propisati bezbedan i efikasan protokol lečenja.
