Hidronefroza kod Dece

0

Hidronefroza kod dece podrazumeva proširenje sprovodnog sistema bubrega i može zahvatati samo pojedine strukture – kaliektazije i pijelektazije.

Ovo je izrazito česta patologija, koja se najčešće otkriva pri ultrazvučnom pregledu uglavnom  ispitujući postojanje neke druge anomalije.  Vrlo često hidronefroza može biti udružena i sa proširenjem uretera (megaureter). Hidronefroza je najčešće jedostrana, ali je procenat obostrane samo nešto manji od jednostrane.

Obostrana hidronefroza  javlja se najročito kod odojčadi (do 6. meseca) i može se videti i pre nego što se beba rodi ehosonografskim pregledom bubrega. Kada je jedan bubreg hidronefrotičan, postoji rizik da drugi nedostaje ili je multicističan (naročito kod dece sa udruženim razvojnim anomalijama, npr. spinom bifidom, atrezijom anusa, srčanim manama).

Megauretero hidronefroza može nastati kao posledica:

  • Primarne (esencijalne) hidronefroze
  • Sekundarne (posledične) hidronefroze

Anomalije mogu biti – opstruktivne, od blage stenoze do potpunog začepljenja; refluksirajuće, kao posledica vraćanja mokraće iz bešike u bubreg zbog nerazvijenog antirefluks mehanizma  (VUR).  Kompletna opstrukcija leči se hirurški, dok se delimična opstrukcija leči zavisno od stepena.

Stanje se uglavnom za veoma kratko vreme normalizuje…

Hidronefroza kod dece  može biti akutna i hronična.

Akutna  hidronefroza je češća od hronične. Manifestuje se bolom u slabinskom delu, a kod starije dece se može javiti  i povraćanje, krv u mokraći , ili urinarna infekcija. Stanje se uglavnom za veoma kratko vreme  normalizuje, a urografski nalaz je između napada uredan, tako da je često neophodno učiniti magnetnu urografiju  radi verifikovanja dijagnoze.

Kod hronične su simptomi uglavnom neodređeni, u vidu tupog bola u slabinama ili urinarne infekcije. Nalaz može biti i slučajan pri ultrazvučnom pregledu ili urografijama. Kod novorođenčeta se može prezentovati kao abdominalna masa. Bubrežna loža ne mora biti osetljiva na palpaciju, sem u slučajevima infekcije. Ultrazvučno se nalazi dilatiran pijelon bubrega.

Metode za dijagnostikovanje ove bolesti su ultrazvuk,  magnetna urografija i mikciona cistouretrografija.

Komplikacije uglavnom nastaju kao posledica staze: kamenje, infekcija. Kasno postavljena dijagnoza može da dovede i do gubitka bubrega.

U lečenju je osnovno pokušati da se sačuva bubreg koji još funkcioniše više od 15%, jer postoperativno, naročito kod manje dece, vraćanje funkcije je u velikoj meri moguće. Antibiotska terapija je neophodna, kako u preoperativnoj pripremi, tako i u postoperativnom tretmanu.

Share.

About Author

Comments are closed.