Pišite svojim bebama, mi pišemo! Pisaćemo im o svakodnevnim malim događajima. O tome ćemo im pisati najviše, jer jedan lepi život je sačinjen od niza lepih dana.
Pisma našim blizančićima
Dragi naši pačići,
Tata i ja smo pomislili kako bi bilo divno da vam pišemo pisma. Recimo svake druge nedelje uveče. Da adresiramo na našu adresu za vas. I, kada stignu, da ih neotvorene čuvamo u jednoj lepoj velikoj kutiji. Jednog dana ćemo vam ih pokloniti. To će biti mamin i tatin dnevnik za vas. Pisaćemo vam o svemu što verujemo da će vas zanimati da jednog dana pročitate.
Pisite svojim bebama
O tome koliko su medene vaše ručice kada taše. Kada hvataju male predmete onako celom šakom, kad kopate prstićem nacrtanu tačkicu na papiru. Usredsređeni na tu radnju kao da je najvažniji posao na svetu. Pisaćemo vam o tome koliko ste lepi kada se ujutru protežete. Pljeskate po površini kadice jer volite da se kupate. Zevate kao mali lavovi. Kada cičite od sreće kada otkrijete da vaše maleno telo nešto novo ume da uradi! Pisaćemo vam koliko ste voljeni i divni, da zauvek to zapamtite.
Pisaćemo, svakome ponaosob. O njegovim sopstvenim događajima, karakteristikama. Jer vas dvoje ste dva predivno različita deteta. Toliko savršena da, da su nam dali da vas izmaštamo, ne bismo to vaše bogatstvo od slatkoće mogli ni zamisliti.
Pisaćemo vam, svake druge nedelje uveče
O našim željama za vas. O tome kakvi ljudi želimo da postanete. Učićemo vas, onako kako mi umemo, da budete odvažni i hrabri. Da budete čestiti i da zauvek u vama ostane ta vrcava radost života koju sada u izobilju imate. Pisaćemo vam i o našim dvoumljenjima šta i kako treba uraditi. I ponekoj nesigurnosti jer i vi ćete biti odrasli jednoga dana i imaćete svoje dileme. Biće vam potrebno da znate da hrabri ljudi nisu uvek sigurni u sebe. Postoji vreme kad je potrebno da se povučemo i dozvolimo sebi da budemo slabi. Jer tako skupljamo svoju hrabrost da bismo sutra nastavili dalje. Pisaćemo vam i o tome kako da izaberete svoje ljude. O tome, kako smo mi birali svoje i šta znači imati najboljeg druga.
Svaki dan je ispunjen malim događajima kao što je ukusan doručak
Miris hleba iz naše male kućne pekarice, miris pržene kafe kad prošetamo pijacom. Miris lipe u leto kada ujutru otvorimo prozor. U jednom običnom danu pravimo planove za neke nove avanture. Koje nas čekaju za vikend. Spremamo male poklone za prijatelje i jedva čekamo neke lepe razgovore. Pisaćemo vam pesmice koje smišljamo u letu. Dok vas kupamo ili menjamo pelenu. Blesave, besmislene besmice koje su nam baš zato lepe. Počinjem da učim vez, pa ćete u jednom od narednih pisama dobiti po malo parče platna sa svojim izvezenim imenima. Pisaćemo vam o tome kako smo se tata i ja upoznali i kako smo se zavoleli. Verujem da je naša ljubav jedno od najvrednijih stvari koje vam dajemo. Eto. Sigurni smo da će vam ta pisma mnogo značiti. A još sigurniji smo da će značiti i nama. Sada kad vidim neki lep prizor, čujem neku smešnu reč ili pomislim neku zabavnu misao u vezi sa vama, ja to zapišem na papirić. Da vam o tome pišem kad dođe nedelja uveče. Tata kaže da je poslednji put pisao pisma kad je bio u vojsci. Tako da je njemu ova ideja mnogo zabavna.
Volimo vas do meseca i nazad i još dva kruga oko Zemlje (tako tata kaže).
Mama i tata
