Društvene mreže menjaju iskustvo majčinstva poslednje decenije. One pružaju prostor influenserima, stručnjacima i svima koji to žele da podele svoja iskustva i znanje sa širokom publikom. Tako imamo i pregršt sadržaja na temu roditeljstva i majčinstva koji nalazi svoj put do porodica širom sveta, uglavnom preko algoritma majki. Činjenica da društvene mreže utiču na naše mišljenje i ponašanje je davno poznata, ali tek sada postaje jasnije koliko utiču i na iskustvo roditeljstva, a samim tim i detinjstva. Koji su negativni, a koji pozitivni uticaju društvenih mreža na savremeno roditeljstvo, a prvenstveno majke?
Društvene mreže menjaju iskustvo majčinstva
Pre svega, sadržaj na društvenim mrežama je uglavnom prilagođen publici koja nema vremena da sluša i čita opširne edukativne sadržaje. Da bi sadržaj stigao do ciljne grupe potrebno je da se na neki način izdvoji iz mase ostalog sadržaja i motiviše nas da se zadržimo, a u nekim slučajevima i da interagujemo kroz lajkove, komentare i deljenja. Tako dobijamo grube i senzacionalističke naslove koji nas teraju da zastanemo i kompleksne teme svedene na svega par rečenica. Neretko nesigurnosti i strah roditelja, a naročito majki, postaju sredstvo za dobijanje pažnje i plasiranje proizvoda.
Informisanje naspram prezasićenosti
Od toga kako stilovi roditeljstva i vaspitne mere utiču na dečju psihu, do pet saveta za podsticanje razvoja fine motorike kod bebe, informacije kruže neverovatnom brzinom. Ukoliko želimo da saznamo nešto novo, u par klikova možemo da pronađemo informacije na internetu.
Međutim, sada više nije potrebno ni da potražimo nove informacije, da bismo do njih i došli. One često nađu put do nas i onda kada ih nismo tražili. Ako uzmemo u obzir da je dosta ovih informacija kontradiktorno, jasno je zašto unose nemir umesto sigurnosti.
Tako dolazimo do prezasićenosti. Nismo u stanju ni da obradimo tu količinu informacija, a kamoli da sve to primenimo u realnom životu. Pokušaj da zaista primenimo sve savete koje smo videli na društvenim mrežama, makar to bili i saveti stručnjaka, ostavlja malo prostora za spontanost, intuiciju i bezbrižnost.
Realna reprezentacija naspram rizika od upoređivanja
Imamo priliku da zavirimo u tuđa iskustva i vidimo kako se naša razlikuju. Na društvenim mrežama ima prostora za samohrane majke, majke koje snimaju vlogove, majke koje grade karijeru uz decu, majke koje žive na drugom kraju sveta… Lako je pronaći nekoga sa kim se poistovećujemo. Pre interneta i društvenih mreža je to bilo znatno teže.
Sa druge strane, uvid u tuđe živote, ili bar delove koje biraju da pokažu, može otvoriti vrata upoređivanju. Vidimo majke koje kao da sve postižu, srećne porodice koje putuju svetom, naizgled idealne brakove. U ovim momentima se često zanemaruju individualne razlike i specifične okolnosti koje omogućavaju ovakav način života. Majke često budu izložene nerealnim standardima, ne nužno zato što ih nije moguće ispuniti, već zato što iziskuju značajnu podršku koja nije prikazana, a ni svima dostupna.
Pravo na iskrenost naspram ekstremnog narativa
Kako je priča o raznim iskustvima u majčinstvu uzela maha, polako dolazimo do toga da majke sve otvorenije dele i izazove na koje nailaze. Osvešćujemo koliko je uloga majke važna i koliko je odricanja potrebno da bismo bile majke. Žene dobijaju „dozvolu“ da budu iskrene čime ohrabruju i druge majke da dele svoja osećanja, ili da ih bar osveste. Ovo je veliki korak napred kada je mentalno zdravlje majki u pitanju.
Algoritam uspeva da ističe određene krajnosti, pa nekad to radi i sa negativnim aspektima roditeljstva. Možemo naići na profile i sadržaj koji ide u tu krajnost i daje podjednako iskrivljen narativ. Tada majčinstvo prestane da deluje izazovno i počinje da deluje traumatično i beznadežno. Kod trudnica i mladih majki ovo može da izazove brigu i otpor.
Pristup stručnjacima naspram lažne ekspertize
Određeni stručnjaci su osvestili koliko mogu da doprinesu svojom aktivnošću na društvenim mrežama. Ovo pruža priliku roditeljima da dođu do pravih i proverenih informacija i da znaju gde da pronađu stručnu pomoć kada im je potrebna.
Problem nastaje kada se ljudi lažno predstavljaju kao stručnjaci, ili ne poštuju etička načela svoje profesije prilikom oglašavanja. Primena površnih i pogrešnih saveta može direktno da naškodi zdravlju dece i funkcionisanju porodice. Baš iz tog razloga je važno da se edukujemo i o digitalnoj pismenosti i merama predostrožnosti.
Dostupnost znanja naspram tereta odgovornosti
Kao što sam na početku napomenula, sve ove informacije uglavnom nalaze put do porodica kroz algoritam majki. Često čujemo i to kako je mama, baš zahvaljujući Instagramu, uspela da pomogne svom detetu da prevaziđe izazove koji bi inače prošli nezapaženo.
Možemo da se zapitamo i šta se desi u porodičnom sistemu kada dođe do izraženog disbalansa u informisanosti. Ako jedan roditelj uloži vreme i energiju da se edukuje o svesnom roditeljstvu, dojenju, postavljanju granica, često ulazi u ulogu „jedinog eksperta“ u kući. Kada, najčešće majka, pokuša da to znanje prenese partneru, prelazi u ulogu kritičara i edukatora. Na taj način, umesto zajedničkog rasta, stvara se prostor za nerazumevanje, gde se jedan partner oseća preopterećeno i usamljeno u svojoj odgovornosti, a drugi isključeno ili neadekvatno.
