Ovo je nešto, što samo mama blizanaca zna! Biti roditelj ne može da se meri ni sa jednom drugom ulogom u životu. Biti roditelj dvojki (ili trojki) je poseban dar.
Mama blizanaca zna
Biti roditelj blizanaca je teško? Odmah valja reći onima koji vam govore: “Ali ti imaš pomoć. Imaš svekrvu (ili mamu, muža) da ti pomaže”. Imati blizance nije samo imati dva puta više posla oko pelena, presvlačenja i hranjenja. I dva puta toliko finanskijskih izdataka. Imati blizance (imati dvoje i više dece uopšte), znači dva puta više emotivnog posla. Emotivni posao je najteži deo roditeljstva. Za dve bebe misliš jesu li dobro, jesu li zdrave, dvema bebama meriš temperaturu, dvema bebama čistiš nosiće.
Osluškuješ kašalj, maziš stomačić kad imaju grčeve i za dve bebe ostaješ budan noću. Ako si izgubila strpljenje jer nisi tri noći oka sklopila, ako si viknula dve bebe ćeš uplašiti. Za dve bebe će te peći savest kad ne uradiš sve dobro. Nijedan ti muž, ni mama, ni svekrva, ni sestra, ni dadilja ne mogu u tome pomoći. Oni ti mogu uraditi fizički deo posla, skuvati ti nešto, očistiti, ali oko brige ti ne mogu pomoći.
Neki drugačiji problemi?
Kada imate dve bebe, susrećete se sa problemima koji jednostavno ne muče mame sa jednim detetom. Na primer, beba se probudila tokom noći uplašena. Treba joj da je podignete, zagrlite i pevušite joj neku lepu melodiju. A vi jako, jako želite da to uradite. I u onom divnom trenutku kad osetite kako se bebin dah smiruje na vaš glas i kako tone u san. U tom trenutku druga beba počinje da plače. Zatim, razumljivo, i beba u vašem naručju počinje da plače ponovo. Zatim ih oboje, nemajući drugog izbora, stavljate u krevet i radite najbolje što možete da ih što pre uspavate.
Prva godina roditeljstva sa blizancima
Mnoge mame tuguju za prvom godinom života svojih blizanaca. Istinski tuguju. Ta je godina za mnoge majke period koga se veoma malo sećaju. U njihovom sećanju na tu prvu godinu nema mnogo mirnih večernjih uspavljivanja. Nunanja, maženja sa svakom bebom. Ni mame sa jednom bebom često ne pružaju svojoj bebi onoliko maženja koliko bi želele. Jer nekad su preumorne, nekad su nervozne i neraspoložene, ne stižu. Mamama sa dve bebe dodatno je sve to teže.
Niko ne razume?
Treba reći i da nećemo dobiti mnogo utešnih reči i razumevanja. Ljudi će nam govoriti: “Da, sada ti je teško, ali posle će ti biti mnogo lakše nego mamama sa jednom bebom. Jer će se tvoji igrati jedno s drugim.” Govoriće nam i da ćemo “ma koliko da je teško, ipak za dvostruko kraće vreme odgojiti dva deteta”. Roditelji koji nisu odgajali blizance ne shvataju specifičnosti ovog roditeljstva. U jednom od prethodnih tekstova pisala sam o problemima dojenja dve bebe istovremeno. Odnosno o situaciji koja prosto ne dodiruje roditelje čija deca nisu rođena istovremeno. Ma kolika da je mala razlika između njihove dece, nisu blizanci.
Šetnja sa blizancima
Kada su svakodnevne situacije u pitanju trebaće vam, na primer, beskrajno mnogo vremena da krenete u šetnju. Bar na početku. Da spakujete sve pelene, hranice, vodice, igračke, dudice. Iznesete glomazna blizanačka kolica napolje, da donesete odluku da li da zovete komšinicu. Da vam pričuva jednu bebu dok ne iznesete drugu. Ili, pak, imate dovoljno poverenja u komšije, ljude, komšijske pse i život uopšte da ostavite bebu samu u kolicima na minut, dva dok odete po drugu.
Kada dolazi veština?
Nakon izvesnog vremena (otprilike nakon sedam, osam samostalnih šetnji sa bebama) otkrićete da ste postali neočekivano vešti u svemu ovome. Da možete da nosite dve bebe istovremeno. Da zatvarate ili otvarate vrata nogom i slične veštine, bez mnogo razmišljanja. Možda ćete primetiti da, kada neko sa vama krene u šetnju i ponudi se da vam pomogne, da vam njhova pomoć samo odmaže. Kada vam šetnja sa bebama postane rutina, nečija pomoć u tome podsetiće vas na onu priču… O stonogi koja se saplela i pala kada je pokušala da odgovori na pitanje kako li samo uspeva da koordinira rad svih tih svojih mnogobrojnih nogu. Jednostavno, kada vam ta beskrajna količina pokreta koje morate da napravite postane rutinska, svako uplitanje sa strane taj vaš komplikovani ples izvodi na svesni nivo. I vi počinjete da razmišljate šta ste uradili, a šta niste, i očas posla ste zaboraviti cucle kod kuće.
Ja sam mama jaka!
Razvićete mišiće ruku, leđa i nogu kao da ste mesecima išli u teretanu. Imaćete, kako se jedna mama izrazila, dobro razvijene “tvincepse” (eng. twins – blizanci), poseban oblik mišića ruku dobijen od nošenja po dva auto sedišta “jajeta” sa bebama unutra.
Ali, dobra vest je da ćete uvek imati ljude spremne da vam pomognu na ulici. Imaćete, uvek, i one dobrodušne ljude što previše žele da budu od koristi (“Stavite im kapice, duva.” “Stavlja rukicu u usta. Gladna ti je beba, majko”). Zapravo, kad imate blizance vas, mamu, više niko neće ni primećivati. Gledaće samo bebe. Ne morate se čak ni šminkati, ako ste jedna od onih veštih mama koje uvek nađu vremena za šminkanje.
Svaki trenutak je dragocen
Da, nećete imati prilike uvek da mazite svaku bebu koliko biste želeli, ni da je nunate i pevate joj kad god to poželite. S druge strane, to samo znači da ćete naučiti da iskoristite svaki trenutak u životu u potpunosti. Nijednu priliku za igranje sa bebama nećete propustiti i ništa nećete raditi s pola srca. To što nećete moći da ih nosite kad god poželite takođe znači da bebe nećete navići da se uspavljuju samo dok ih nosite. Vaše bebe neće plakati u panici kada ih spustite jer će se osećati sigurno u svom krevecu. Imaćete priliku, onu o kojoj maštaju roditelji sa jednim detetom, da vidite kako izgleda kada je beba sigurna i srećna sama sa sobom. Kada se ujutru probudi i još neko vreme se igra sama pre nego što počne da plače. Naše bebe spavaju od trećeg meseca čitavu noć i retko plaču čim se probude. Nešto što roditelji jedne bebe retko imaju. Nećete moći, pa nećete ni učiti bebe da je jedino mamino naručje sigurno mesto. Osećaće se sigurno na mnogim mestima.
Uživancija i roditeljstvo blizanaca!
Videćete kako izgleda kada bebe ujutru kad se probude ugledaju i nasmeše jedna drugoj. Toplije nego bilo kome drugom. Kada se drže za ruke u kolicima. Kada prepoznaju male šale koje ova druga beba napravi, samo za svog brata ili sestru. Nešto iz čega smo mi odrasli isključeni i možemo samo da budemo svedoci njihove radosti. Saznanje da zauvek imaju nekog svog sa kim dele rođendan, sa kim su zajedno od prvog dana i prvog otkucaja srca. Za roditelje tu su poslastice u vidu dva osmeha, dva para ručica koje vam dodiruju lice, duplo više brbljivih prvih glasova i prvih šala.
Biti roditelj blizanaca je drugačije od roditeljevanja jednog deteta i to što se povremeno osećamo obeshrabreno, frustrirano i osećamo da mnogo toga nije pošteno ni prema bebama ni prema nama su normalna osećanja. Sve radimo kako valja, ali naš put je prosto drugačiji od onog kojim idu ostali roditelji. Kada to shvatimo, lakše nam je da vidimo specifične darove koje nam taj naš put donosi.
