Odvikavanje dece od ekrana nije lak posao za roditelja. Savremeno roditeljstvo suočava se sa brojnim izazovima, a jedan od aktuelnih jeste prekomerna upotreba digitalnih uređaja kod dece i to u ranom uzrastu. Uređaji su svuda oko dece, u kuhinji, u kolima, na igralištu. Ekran često postaje “čuvanje mira” ili nagrada. Iako tehnologija ima svoje mesto u savremenom obrazovanju i komunikaciji, kod dece mlađeg uzrasta neretko dovodi do negativnih posledica po razvoj. Upravo iz tog razloga, važno je da roditelji, uz podršku stručnjaka, prepoznaju važnost pravovremenog i postepenog odvikavanja deteta od ekrana.
Odvikavanje dece od ekrana – Zašto nam je to važno?
Rani uzrast je najosetljiviji period za razvoj govora, pažnje, emocija i socijalnih veština. Deca uče kroz pokret, kontakt, imitaciju i igru. Kada je ekran često prisutan, dete je pasivan posmatrač umesto aktivnog učesnika u realnom životu. Ogroman broj dece nam dolazi na procenu sa sličnim simptomima, a sve karakteriše jedna sličnost – prekomerno izlaganje ekranima od ranog uzrasta.
Odvikavanje od ekrana nije kažnjavanje deteta, već prilika da mu damo ono što mu je istinski potrebno, kontakt, pažnju, igru i opipljivo iskustvo. Tehnologija će uvek biti prisutna oko nas i dete nigde neće zakasniti. Naš cilj nije da je eliminišemo, već da naučimo decu kada, kako i zašto je koristiti. Proces je težak, ali vredi.
Kako je preporučeno odvikavanje od ekrana
Odvikavanje od ekrana je izuzetno težak proces, nije nešto što se dešava preko noći. Potrebna je jasna strategija, strpljenje i najvažnije lični primer odraslih. Zato su osnovna pravila u ovom procesu:
- Roditelj kao primer. Ako očekujemo od deteta da ne koristi telefon, ne smemo ga ni mi koristiti pred njim. Odložimo telefon tokom obroka, igre i zajedničkog vremena.
- Nema naglih zabrana. Naglo oduzimanje ekrana može dovesti do otpora, ljutnje i osećaja nesigurnosti. Proces mora biti postepen, uz objašnjenja i pripremu deteta.
- Nema nedoslednosti. Jedan dan dozvoljavamo dva sata ekrana, drugi dan ukidamo sve – NE. Nedoslednost zbunjuje dete i otežava usvajanje granica. Gubimo autoritet.
- Nema ucene. „Ako budeš dobar, gledaćeš crtaće“ šalje pogrešnu poruku da je ekran nagrada. Tako se samo pojačava emocionalna vezanost za tehnologiju.
- Izbegavati: „Samo dok jedeš“. Ova praksa deluje praktično, lakše nahranimo dete, ustvari dete je potpuno odsutno, i ovo dugoročno utiče na stvaranje nezdravih obrazaca ishrane i dodatno vezuje dete za ekran.
Kako podržati dete u procesu odvikavanja od ekrana?
- Tu smo za dete. Odvikavanje od ekrana ne podrazumeva samo zabranu, već naše apsolutno prisustvo. Dete mora imati utisak da mu nismo nešto oduzeli, već mu nešto novo i zanimljivije dali, a pre svega da smo tu za njega.
- Pružamo alternativu. Nudimo aktivnosti primerene uzrastu: plastelin, crtanje, pravljenje kocki, senzorne igre, čitanje knjiga, fizička aktivnost. U ovom letnjem periodu mnogo šetnje i igre napolju. Bitno je da je sadržaj angažujući i interaktivan.
- Ne odustajemo. Ponovo navodimo, proces nije lak. Biće dana kada će dete negodovati, plakati, tražiti ekran po svaku cenu. Ali upravo tada je najvažnije ne posustati. U pitanju je proces koji oblikuje detetovu budućnost.
Roditelji su ti koji postavljaju granice, ali i pružaju ljubav, sigurnost i stabilnost. Kada im je potrebna podrška, defektolog i drugi stručnjaci iz oblasti razvoja mogu pomoći kroz edukaciju, savetovanje i konkretne smernice.
Kada roditelji počnu da smanjuju vreme pred ekranom i uvode kvalitetnije sadržaje, vrlo brzo primete pozitivne promene. Dete postaje radoznalije, bolje komunicira, duže se zadržava u igri i spontano traži kontakt. To je jasan signal koliko mu je stvarna interakcija potrebna.
