“Opravdani” i “neopravdani” razlozi nedojenja su tema mnogih iz našeg okruženja. Svaka mama koja nije uspela da doji zna prednosti dojenja, ali pored medicinskih, postoje i psihološki razlozi nedojenja, i drugi razlozi koje treba poštovati.
Pored medicinskih, postoje i psihološki razlozi nedojenja?
Kad neko piše članak o dojenju, odmah na početku će da navede podatak da svega 2% žena ne može da doji iz opravdanih razloga kao što su operacija na dojkama koju je majka imala ranije, zbog lekova koje majka mora da pije, a koji bi mogli da budu štetni za bebu ili zbog toga što nema dovoljno mleka jer joj se, iz određenog razloga, nisu dovoljno razvile mlečne žlezde kada su trebale da se razviju.
Meni para uši ovo „opravdani razlozi“
Opravdani razlozi za nedojenje bebe su isključivo zdravstveni razlozi, ako je suditi po ovim tekstovima. Kada ovakav tekst piše lekar, razumljivo mi je što razmišlja medicinskim modelom i za sve telesne i psihičke pojave nastoji da pronađe telesni uzrok. Neretko sam nailazila na lekare koji svojoj deci koja su anksiozna, usamljena ili iz nekog drugog razloga nesrećna pokušavaju da pronađu medicinski uzrok, kako bi pronašli lek. Ne krivim ja lekare za to, učeni su da razmišljaju na taj način. I mnogi psiholozi su jednako isključivi, samo u suprotnom smeru, uvereni da su sve telesne bolesti uzrokovane psihičkom patnjom.
Obraćanje majci
Ali kada koristiš frazu „opravdani razlog“, a obraćaš se majci koja se tek porodila i rodila maleno biće za koje bi dala život i sve što ima da bude zdravo, tada treba da imaš u vidu da ćeš svojim ograničenim znanjem o ljudskoj psihi duboko da je povrediš. Svaka mama koja nije uspela da doji zna prednosti dojenja. Svaku infekciju i kašalj bebe u prvoj godini ona će sebi stavljati na dušu. Njena beba na formuli može da bude zdravije od bilo kog dojenog deteta, ali ona će se svakako pitati da li mu je načinila neku štetu. Ne bismo mi osećale krivicu da ne mislimo da smo krive.
A znate li zašto mama koja ne doji misli da je sama kriva?
Ne zato što je rešila da ne doji da bi joj grudi bile lepše ili jer joj je to bilo bljak ili cimanje. (Neki ljudi zaista veruju da postoje, čak da su mnogobrojne, mame ne doje iz tih razloga. Odakle potiče njihova toliko ružna slika o majkama, to ne znam.) Ponekad jeste razlog nezainteresovanost patronažnih sestara, ponekad je presudna agresivnost proizvođača formuli koje utiču i na roditelje i na lekare, ponekad neznanje majke i pogrešni saveti, loša praksa u porodilištima i laktacijske seste koje niko nikada nije video (neko je opisao laktacijske sestre kao mitska bića, bića koja zapravo ne postoje a svi pričaju o njima, što je možda najtačnije poređenje).
Najsnažniji od svih uzroka nedojenja su psihološki, oni „neopravdani”
Nažalost, mnogi ljudi su veoma inteligentni po svim drugim merilima, ali po pitanju emocionalne inteligencije su pravi balvani. Oprostite na izrazu, ali ne znam kako drugačije da objasnim to shvatanje koje je toliko rašireno da ako je nešto uzrokovano psihom, onda to mora da je lako rešivo, a ako nije lako rešivo, onda mora da je u pitanju lenjost ili bezobrazluk onoga ko ima takav jedan problem.
Svi imamo strahove i nezadovoljstva sobom i ljutnje i još punu korpu psihičkih tegoba. Svako od nas. Svaki muškarac i svaka žena. Ali mi smo napravljeni da možemo da živimo sasvim fino i lagodno sa mnogo nedovršenih emocionalnih poslova. Sve dok ne dođe kriza koja je okidač baš za takav jedan problem.
Majčinstvo je prepuno takvih okidača. Strahovi, slutnje, osećanja krivice, nesigurnosti, stid. Onome ko razume dubine ljudske psihe ne moram da objašnjavam koliko je teško ozdraviti od starih strahova i duboko ukorenjenih nesigurnosti. Onome ko misli da su takvi problemi površni, mogu samo da poželim da mu se nikada ne dogodi da mora da krene na put ka svome nesvesnom.
Nekim ženama dojenje ide lako. Odlično. Dojenje očito nije njihov problem. One možda imaju neke svoje drugačije probleme u životu. Ali onim mamama kojima to ne ide lako nemojte gurati priče o „ponudi i potražnji“ i savetovati ih da izbegnu stres jer stres umanjuje laktaciju. Ne ide to baš tako. Kako je neko negde na fejsbuku napisao: „U istoriji smirivanja niko se nikada nije smirio tako što su mu rekli da se smiri.“ Ko ne razume kakvu moć ima naša psiha ne bi trebalo da priča o opravdanim i neopravdanim razlozima za nedojenje.
