Stres u roditeljstvu, nastavljamo ovo je drugi deo članka. Kada je roditeljstvo u pitanju, sve izvore stresa koje sam do sada čula ili koje sam lično doživela mogu da svrstam u tri kategorije ili tri velike korpe.
Stres u Majčinstvu (1.deo) pročitajte OVDE
Treća korpa stresa su međuljudski odnosi i lični psihološki problemi
Ljubav i podrška partnera, dobar odnos sa roditeljima i sa drugaricama i drugim nama važnim ljudima. Predstavljaju veoma moćne lične resurse. Kada tu nešto ne ide kako treba, to može da bude veliki izvor stresa.
Od fizičkog umora se oporavljamo potpuno kada se dobro naspavamo. Od svađe sa mužem ili sa drugaricom koju volimo, nerazumevanja… Od osećanja usamljenosti, od konstantne zabrinutosti bez realnog razloga, od depresije, anksioznosti… I od drugih psihičkih stanja, od toga se ne oporavljamo ni blizu toliko lako. Stres može da izaziva i način na koji komuniciramo sa partnerom. Ukoliko imamo obrazac svađa i znamo da ćemo se ponovo posvađati oko iste u suštini nebitne teme. Koja nam, dok se dešava, nikada ne izgleda kao nebitna. Ako jedan partner stalno popušta da ne bi došlo do svađe… Ili ako je raspored obaveza oko dece značajno neravnopravno napravljen… Ako najveći deo poslova obavlja jedna osoba, ona će vremenom skupiti mnogo gorčine.
Šta je najteže?
Ova grupa stresora (situacija koje izazivaju stres) je možda najteža od sve tri prethodno pomenute. Zbog toga što je njen efekat dugotrajan. Kada smo fizički umorni, mi se naspavamo i oporavimo se. Kada se uplašimo za bezbednost bebe, naš stres je završen onog trenutka kada se uverimo da je beba ponovo na sigurnom. Međutim, ako nas muče neopravdani (ali svakako stvarni) strahovi, tuge, osećanja krivice, kada se često svađamo sa partnerom. Ili se ne volimo, ili osećamo da partner naš rad ne ceni. Ne želi da nam pomogne, postoji neki drugi sličan problem, taj stres ne prestaje. Možemo se pomiriti sa partnerom, ali strah ostaje. On je opravdan, da će do svađe opet uskoro doći. Mi znamo da nije nedostatak plana bio razlog zašto smo do sada sve sami radili. To je onaj stres koji nas drži budnim noću.
Kako da rešimo ove stresove?
Kada smo uplašeni ili napeti toliko da nam to ometa svakodnevno funkcionisanje i ne dozvoljava nam da nam bude lepo i da uživamo u svom životu, tada bi bilo poželjno porazgovarati sa nekim stručnim licem. Razgovarajte sa psihoterapeutom, oko toga. Bilo bi ludo trpeti ono što se može rešiti za nekoliko susreta. Deo brige o sebi i ljubavi prema sebi je potražiti pomoć. Ali ono što uvek možemo da uradimo je da, prvo, razmislimo šta sve doprinosi našem stresu. Koja osećanja i koje situacije, i da ih potom rešavamo jednu po jednu.
Ako brinemo za bezbednost deteta?
Ako vas brine bezbednost deteta, napravite spisak stvari koje se moraju uraditi u kući da biste mogli da se opustite. Cilj je da što više smanjite izvore stresa. Na primer, na spisak treba staviti:
– polica da se saksije i lomljivi predmeti podignu van domašaja deteta
– pričvrstiti orman u sobi
– kupiti zaštitu za fioke da dete ne može da ih otvori i tu držati sva hemijska sredstva za čišćenje kuće i druge opasne stvari
– staviti silikone na uglove
– postaviti prepreke ispred opasnih delova sobe (stolicu, manji stočić, i slično ako je u pitanju beba koja prohodava, da dete ne može da prođe)
– i tako dalje
Posle spiska?
I potom odmah krenite sa realizacijom jedne po jedne stavke. Pozovite nekog veštog da vam pomogne. Ako nemate nikoga, pozovite komšiju koji ume sa alatima. Recite da ste zabrinuti, ljudi su veoma voljni da pomognu kada su deca u pitanju. Ako ljudi oko vas misle da ste previše zabrinuti, neka ih neka misle. Čak i da jeste tačno da ste preterano zabrinute i paničari, često je lakše obezbediti stan nego menjati svoj način razmišljanja. Ne moramo u životu baš sve svoje unutrašnje vragove da razrešavamo.
Rešite se strahova zauvek
A jednog dana kada budete spremni i ako i dalje bude potrebe, odlučite da sa tim strahovimsa završite jednom zauvek. Kod nekog dobrog terapeuta. Kada sve sa spiska bude obavljeno, sigurno će biti još nečega što možete da zamislite da se detetu desi. Tada je vreme da naučite da verujete u nešto što je veće od vas. Niste vi jedini koji čuvate vaše dete. Verujte u neku višu silu, u Boga, u dobronamerni univerzum, u anđela čuvara, bilo šta. Kada uradite u razumnoj meri sve što treba da se uradi, recite sebi: „Ja sam uradila sve što je do mene, a osim mene ima i …. (Boga, anđela čuvara…) koji ga čuva“.
Naučite da potrežite pomoć
Zamolite, zapravo insistirajte da vam neko pomogne oko poslova. Ali ne tako što ćete se žaliti kako vam je teško i tako što nećete reći ništa određeno već samo „Treba mi pomoć“ ili „Ne mogu sve sama“, već tako što ćete reći šta konkretno da urade. Razmislite šta ko može da uradi što bi vam pomoglo i istrajte u tome na ljubazan ali uporan način.
Šta donosi stres?
Da li imate neku svađu koja se ponavlja u sličnom obliku i slično se završava svaki put? To se zove psihološka igra i čest je problem sa kojim se ljudi javljaju terapeutu. Evo načina da pokušate da se oslobodite te psihološke igre. Razmislite i imenuje osećanja koja imate tokom takvih svađa. Kako počinju te svađe? Da li partner nešto kaže, uradi ili propusti da uradi i kako se vi tada osećate? Da li možete da uradite odmah nešto po pitanju tih svojih osećanja? Kako biste sledeći put izbegli da krenete u poznatom pravcu svađanja. Da li možete nešto da uradite sa osećanjima tokom svađe? Kako biste je prekinuli ranije, pre nego što se ražestite oboje i kažete nešto što ne mislite. Na kakav drugačiji način bi sve moglo da se završi vaša rasprava?
Ne mora uvek isto?
Isto se završava samo kada pustimo da nas vodi obrazac. Kada ne intervenišemo. Uzmite za ruku svog partnera kada je mirno stanje, kada niste posvađani. I recite mu da želite da pričate o tome i da želite da to, šta god da vas muči, rešite. Ako ste usamljeni, ako je to ono što vas muči, i tu takođe imate zadatak da razmislite i napravite plan. Jedan deo plana mogao bi da se odnosi na to kako da upoznam nove ljude koji bi mi bili zanimljivi. Koji bi mogli postati moji dobri prijatelji u budućnosti. Drugi deo plana se odnosi na to kako da produbim prijateljstva koja već imam sa ljudima koji su mi dragi i koje poznajem. Treći deo plana bi mogao da se odnosi na to kako da se pripremim da budem što bolji prijatelj. Kada jednog dana upoznam svoju prijateljsku srodnu dušu. Šta u mojim prethodnim iskustvima sa prijateljima nisam radila kako treba, kada ih više nemam? Sigurno ima bar deo moje odgovornosti. To bih mogla da ispravim. Nove prilike za lepa prijateljstva će svakako nailaziti i neka budete spremne.
