Pitanje i odgovor psihoterapeuta posle IG LIVE sa temom: „Fizički izgled nakon trudnoće“, zbog svih mama sa sličnim problemom.
Pitanje i odgovor psihoterapeuta
Pitanje:
“Postovana Željka, rekli ste da Vam se javimo u vezi poslednje teme koju ste postavili (o fizičkom izgledu nakon trudnoće, prim. aut), ja se javljam, ali ne znam sta da kazem. Imam 30 godina i pre 13 meseci sam rodila svoje drugo dete. Ja sam samoj sebi velika nesreca, pa to projektujem besom na sve ukucane. Meni to smeta, ja sam bila bas milo stvorenje, stvarno sam volela svako zivo stvorenje, a sad samo cujem sebe da kazem :”Kako mrzim ovo, kako mrzim kad…” Ja ne mrzim. Sve poistovecujem sa debelom osobom koja sam sad, smrsacu, pa ce i ona da se izgubi. Vise se ne gledam u ogledalo, samo kad moram. A kad izadjem iz kupatila, vidno sam neraspolozena, a nikoga ne interesuje moje nezadovoljstvo. Kako da prevazidjem povezivanje srece sa fizickim izgledom? Kako da se zavolim? Hvala, sve najbolje.”
Odgovor psihoterapeuta
Poštovana, da li Vam je poznat onaj osećaj kada iz nekog starog albuma izvadite svoju fotografiju na kojoj ste pet, deset ili više godina mlađi nego sada, pa pogledate dobro tu fotografiju i pomislite koliko ste sebi dragi na njoj, koliko ste bili lepi? A potom pomislite koliko ste tada patili zbog nečega u vezi sa sopstvenim izgledom, nečega što sada uopšte ne primećujete na toj fotografiji? Slično se događa i kada pronađemo svoje stare dnevnike ili sastave za koje smo tada mislili da bi bili veliki blam da ih neko pročita, da su loše napisani i bezvredni. Nakon nekoliko godina postaju nam draga ta naša stara razmišljanja i pisanja. To bi trebalo da Vam kaže koliko naša trenutna procena sebe ume da bude surova i brutalna, bez samilosti i saosećanja. Kada se za desetak godina budete sećali sebe kakva ste sada, osetićete saosećanje i nežnost prema toj mladoj majci koja tek što je rodila drugo dete i radi najbolje što ume u ovom trenutku. Razumećete potpuno, bez potrebe da vam objašnjava, zašto oseća ljutnju, bes i mržnju ponekad. Sagledaćete sve okolnosti u kojima je ona sada.
Kad sebe posmatramo u sadašnjosti ne možemo se objektivno sagledati – Uvek propuštamo kontekst
Kažemo: „Kako sam mogla da odreagujem tako?!“, a zaboravljamo sve one okolnosti koje su dovele do našeg takvog odgovora. Zaboravljamo smo šta je druga osoba nama rekla i mislimo samo o onome što smo mi sebi dozvolili da kažemo. Zaboravljamo da smo bili neispavani, umorni, nahranjeni lošom hranom, depresivnog raspoloženja, beznadežni u tom trenutku. Dobar advokat koji bi nas branio nikada ne bi zaboravljao da naglasi takve olakšavajuće okolnosti, ali mi zaboravljamo kada sebi sudimo. Jednostavno, nemoguće je objektivno biti i posmatrač i objekat posmatranja u isto vreme. Zbog toga možemo sebe dobro da vidimo tek kada prođe neko vreme. Imajte to u vidu kada sebi sudite za neke svoje postupke. Pokušajte da sagledate sve okolnosti u kojima ste se tada nalazili. I ne zaboravite da ne smete sebi suditi na osnovu posledica koje u tom trenutku niste mogli da znate da će se dogoditi. Biti mama je iscrpljujuće i fizički i emotivno. Drugi poslovi mogu da budu fizički teži, ali to je ništa u poređenju sa emocionalnom težinom koju majčinstvo nosi sa sobom. Drugi poslovi mogu da budu veoma odgovorni i stresni, ali to se ne može porediti sa majčinstvom gde ste odgovorni ne za tuđu imovinu ili za tuđi život, kao što su odgovorni lekari, nego za život i sreću malih bića koje volite više od života. Ništa se ne može porediti sa majčinstvom po tom pitanju. To što su i mnoge druge žene majke ne čini tu ulogu ništa manje teškom. Zato odlučite da ćete biti na svojoj strani od sada nadalje. Da ćete stati na svoju stranu, razumeti sebe i opravdati i oprostiti svoje postupke, jer zaista imaju opravdanje i zaslužuju oprost.
Probajte da sebe gledate očima svoje dece
Kako Vas gleda vaša beba? Mislite da je njoj važna vaša težina? Njoj je mama najnežnije i najvoljenije biće na planeti. Kada je mama srećna, raspoložena, želi da se igra sa bebom i osmehuje se bebi, beba je na sedmom nebu i ništa joj više ne treba u njenom malenom raju. Umesto da razmišljate o svojoj težini, usmerite misli na ljude koje volite. Razmišljajte šta bi njih usrećilo. Kada idete na kafu sa prijateljicom, nemojte razmišljati kako izgledate, nego razmišljajte o toj prijateljici. Učinite razgovor sa njom interesantnim, zaista je slušajte, pitajte je zainteresovano šta se u njenom životu dešava. Kada ste sa decom, zaboravite na svoj izgled i upustite se u igru sa njima. Nikome nije ni blizu toliko važno kako izgledamo kao što je to nama samima važno.
Izvršen je eksperiment na ovu temu
Socijalni psiholozi su izveli jedan veoma pametno osmišljen eksperiment na ovu temu. Devojke su podelili slučajnim izborom u dve grupe. Prva grupa devojaka je smeštena svaka devojka u zasebnu prostoriju. Dakle, svaka devojka je bila sama u izolovanoj prostoriji (i svaka je znala da je potpuno sama i da je niko ne posmatra) u kojoj je bilo veliko ogledalo, a ona je trebala da bude u kupaćem kostimu. Svaka devojka iz te grupe je dobila da rešava neke zadatke. Druga grupa devojaka je bila smeštena na isti način, svaka u zasebnoj prostoriji, samo bez ogledala i obučena u svoju uobičajenu odeću. Devojke iz prve grupe su pokazale značajno lošije rezultate na testovima iz matematike (koji su inače testovi koji se lošije urade kada je osoba pod stresom. U ovom slučaju stres je prouzrokovan ogledalom i kupaćim kostimom.) Ono što je iznenadilo istraživače je da su devojke iz prve grupe uradile lošije i testove koji ne bi trebali imati veze sa nivoom stresa kod onoga ko ih radi (kao što su testovi opšte kulture, kao što su pitanja iz istorije ili geografije). Eto koliki nam problem pravi naša opterećenost sopstvenim izgledom i okupiranost ogledalom i samoposmatranjem.
Magična stvar se dešava kada se zainteresujemo za druge ljude – postajemo im privlačni i lepi.
Jeste li primetili da osobe koje volite najviše na svetu verovatno ne bi ni u snovima završili na naslovnim stranama modnih časopisa? I koliko nam to uopšte nije važno. Da osobe kojima se divimo zbog samopouzdanja gotovo nikada nisu lepi u bilo kom strogom smislu te reči? Prestali smo da sebi budemo lepe onda kada smo počele da, umesto druge ljude, neprestano posmatramo sebe i razmišljamo o sebi. To je potrebno da promenimo.
