Porođajne povrede novorođenčeta

Porođajne povrede novorođenčeta

Porođajne povrede novorođenčeta su povrede koje nastaju u toku samog čina rođenja. Najčešće nastaju dok  beba prolazi kroz porođajni kanal.

Zašto nastaju porođajne povrede novorođenčeta?

U najvećem broju slučajeva porođaj se završava bez neželjenih posledica po majku i dete. Međutim, kod jednog broja dece nastaju mehaničke povrede različitog stepena. One su najčešće bezazlene i bez posledica po novorođenče. Porođajne povrede su, po pravilu, posledica otežanog ili produženog porođaja. Povećan rizik postoji kod krupnih beba, nesrazmere između širine majčine karlice i obima glave novorođenčeta. Zatim kod nedonoščadi i dece rođene u karličnom položaju. Ili kod rođenja pomoću vakuum ekstraktora i akušerskih klešta. Među faktorima rizika sve je značajniji i gojaznost majke. Najčešće nastaju tokom prirodnog/vaginalnog porođaja. Međutim, mogu nastati i kod dece rođene carskim rezom.

Porođajne povrede novorođenčeta

Koje su porođajne povrede 

Bolji nadzor tokom trudnoće i savremena briga za trudnicu i novorođenče tokom porođaja, smanjenjile su učestalost i težinu porođajnih povreda. Ovo su najčešće porođajne povrede novorođenčeta.

Porođajni naduv

Porođajni naduv je tako česta pojava da je gotovo i ne treba smatrati patološkom.  Iako je prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti i povreda, porođajni naduv svrstan u porođajne povrede.

Hematomi i modrice prednjačećeg dela

Hematomi i modrice prednjačećeg dela (poglavine kod porođaja glavicom ili guze i genitalija kod karlične prezentacije) spadaju u bezazlene povrede. Veliki hematomi mogu biti uzrok intenzivnije i produžene novorođenačke žutice. Pritisak koji trpi glavica prilikom prolaska kroz porođajni kanal može biti uzrok  krvarenja . Ponekad se mogu videti u jednom ili oba oka novorođenčeta (na beonjači, oko dužice). Obično se zapažaju drugog-trećeg dana života, kada dete počne aktivnije da otvara oči. Ova krvarenja prolaze za 7-10 dana bez ikakvih posledica po vid deteta.

Porođajne povrede novorođenčeta

Kefalhematom

Kefalhematom je nakupina krvi između pokosnice (spoljašnji omotač kosti) i kosti lobanje. Izgleda kao elastičan otok na glavi, promera nekoliko centimetara a nekada i više. On je, za razliku od naduva, ograničen ivicom kosti. Skoro uvek se javlja na parijetalnoj kosti, najčešće jednostrano, mada može biti i obostran. Nastaje u porođaju pritiskom glave deteta na karlične kosti majke, obično nije primetan na rođenju, već tek nakon nekoliko sati, a može se narednih dana i povećati.

Novorođenče ne ume da nam kaže da li ga nešto boli. To možemo da zaključima samo posredno, na osnovu njegovog  ponašanja. Uznemireno, produženog, vriskavog plača, teško se umiruje. Nekada su ovi znaci prisutni u prvom danu života, dok se kefalhematom formira i raste. Ali su najčešće mamino prisustvo, kontakt i dojenje dovoljni da uteše i umire bebu. Može biti uzrok novorođenačke žutice. Pri otpustu deteta sa velikim ili obostranim kefalhematomom treba biti oprezan i kontrolisti vrednosti bilirubina. Povlačenje hematoma traje nekoliko nedelja. Nikakva terapija niti lokalni tretman nisu potrebni. Veći kefalhematomi mogu da otvrdnu usled taloženja kalcijuma. Ali se tvrdina gubi najdalje do godinu i po dana.

Prelom ključne kosti

Ove frakture su najčešće porođajne povrede kostiju. Obično su jednostrane, izuzetno mogu biti i obostrane. Najčešće su povezane sa otežanim vaginalnim porođajem i krupnim detetom. Međutim javljaju se i kod novorođenčadi koja su rođena spontano vaginalno ili carskim rezom. Potpuna fraktura otkriva se pregledom odmah nakon rođenja. Postoje krepitacije (krckanje) i bolna osetljivost na pritisak. Otok, smanjena aktivna pokretljivost zahvaćenog ekstremiteta (dete štedi ruku zbog bola). Kod novorođenčadi je česta nepotpuna fraktura, koju nazivamo i frakturom tipa zelene grane. Jer se elastična kost novorođenčeta ne prelomi potpuno, nego samo „zalomi“, slično mladoj grančici u proleće. Prilikom pregleda drugog ili trećeg dana zapaža se otok koji je bolan na dodir. Nekada se ovakav prelom otkriva tek naknadno, nakon nekoliko nedelja ili na prvoj kontroli kod pedijatra kad se pojavi vidljivi kalus. Jer novorođenče nema vidljivih simptoma. Kalus je tkivo na mestu gde kost srasta, a kod novorođenčeta se brzo stvara i u prvim nedeljama može biti prilično veliki (tvrda kvrga na ključnoj kosti).

Porođajne povrede novorođenčeta

Postavljanje dijagnoze kod preloma ključne kosti

Za postavljanje dijagnoze dovoljan je klinički pregled novorođenčeta. Pouzdana dijagnoza postavlja se rendgenskim snimkom. On se rutinski ne radi da se dete ne bi nepotrebno izlagalo jonizujućem zračenju. Osim ako postoji sumnja i na druge povrede skeleta (prelom nadlaktice, povreda ili iščašenje zgloba ramena). Prelom ključne kosti može biti udružen i sa povredom brahijalnog pleksusa. To nije lako utvrditi u prvim danima, jer dete sa frakturom štedi rukicu i kada nema povrede nerava. Najčešće je dovoljan detaljni pregled, ali nekada je potrebna ponovna procena 2-3 nedelje nakon porođaja. Kada fraktura potpuno zaraste i ne ometa spontanu pokretljivost rukice ni izvođenje neurološkog pregleda.

Frakture ključne kosti kod novorođenčadi zacijeljuju spontano, bez dugotrajnih posledica. Sa bebom treba postupati nežno prilikom uzimanja i presvlačenja.  Za ublažavanje bola u prvim danima mogu se upotrebiti analgetici (Paracetamol). Zbog udobnosti, ruka koja je na strani gde je fraktura može se prvih dana imobilisati. Da bi se ograničili pokreti koji su za dete bolni (benkica s dugim rukavima pričvršćena na grudina sa laktom koji je flektiran pod uglom od 90 stepeni). Čim se kalus formira bebu više ništa ne boli. Ovaj prelom u potpunosti zarasta za mesec dana, a za to vreme neka beba spava na suprotnom boku.

Informacija da dete ima „prelom kosti“ može za roditelje biti vrlo stresna.  Posebno im je teško nekada da razumeju zašto nije primećen odmah nakon rođenja deteta, iako je nastao tokom porođaja.  Najvažnije je da roditelji razumeju i prihvate da se ne radi o teškoj povredi. I da neće biti nikakvih posledica po dete, kao i da povrede na rođenju nije moguće uvek izbeći.

Povreda brahijalnog pleksusa

Brahijalni pleksus je splet nerava koji inervišu mišiće i kožu ramena i ruke. Povreda najčešće nastaje zbog prekomernog istezanja nerava tokom porođaja. Posebno kada dođe do distocije/zastoja  ramena nakon rođenja glavice. Većinom dolazi do jednostranog oštećenja. A može biti udruženo i sa prelomom ključne kosti sa iste strane. Oštećenje može biti blaže (kada govorimo o parezi/slabosti) ili teško. Nekada sa potpunim prekidom nerava (paraliza). Najčešće je oštećenje samo gornje grane (za nadlakticu i rame). Ređe cele ruke, a najređe donje grane (za podlakticu i šaku).

Znak da je došlo do povrede brahijalnog pleksusa je slabost u ruci. Novorođenče slabije spontano pokreće rukicu. Ili je ruka potpuno pasivna sa rotacijom ka unutra. To se najbolje uočava kada pratimo istovremeno pokretljivost obe ruke. Sumnja na povredu brahijalnog pleksusa nekada se ne može postaviti odmah nakon rođenja. Naročito ako je dete zamoreno na rođenju (nizak Apgar skor). Ili je pod uticajem anestetika datih majci. Neurološki pregled uključuje posmatranje spontanih pokreta ruku, pasivnih i aktivnih i procenu refleksa. Radiografsko snimanje je potrebno da bi se isključile povrede kostiju. Lečenje treba započeti što pre, 2-3 nedelje nakon rođenja fizikalnom terapijom. A za potpuni oporavak su najčešće dovoljne vežbe tokom nekoliko meseci. Ukoliko ne dođe do poboljšanja povredu je potrebno sanirati hiruški. Srećom retko, u teškim slučajevima, potrebna je hirurška intervencija.

Porodjajne povrede novorodjenceta

Posekotina na glavici ili licu

U toku  carskog reza, naročito hitnog, može nastati posekotina na bebinom prednjačećem delu. Najčešće glavici ili licu, nekada na guzi ili donjem delu leđa kod karlične prezentacije. Ove posekotine su obično površne, zarastaju za nekoliko dana i ne ostavljaju ožiljak. Obično je dovoljno primeniti flaster za posekotine. Retko je potrebno ušivanje povrede. Ove posekotine su sterilne. Tako da nema rizika od infekcije ni potrebe za primenom antitetanusne zaštite.

Retke i teške povrede novorođenčeta

Retko, a srećom po bebe i njihove roditelje, sve ređe viđamo teške porođajne povrede novorođenčeta. One mogu nastati zbog mehaničkih uzroka i nedostatka kiseonika. Ili udruženim delovanjem ovih faktora. Može doći do moždanog krvarenja, povreda trbušnih organa, preloma dugih kostiju. Ove povrede često su udružene sa simptomima izazvanim patnjom i nedostatkom kiseonika pre ili tokom rođenja deteta. Leče se u specijalizovanim ustanovama.

Pedijatar Dugogodišnji šef Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“. Član je Republičke komisije za podršku dojenja, porodične i razvojne nege novorođenčeta i spoljašnji ocenjivač Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.
Preporučujemo vam...
Rota virus
Rota virus kod beba i dece – Infekcija izazvana rota virusom
Gastroenteritise kod dece mogu izazvati različiti virusi. U našem podneblju kod dece je tokom zimskog perioda najčešći krivac Rota virus, čak u 65%. I drugi virusi takođe mogu uzrokovati crevne infekcije (adenovirusi, kalicivjevirusi, norovirusi), posebno kod odraslih.Rota virus  kod beba i deceZimski period karakteriše veća učestalost prehlada i kašlja kod…
Kako pripremiti dete na dolazak bebe
Kako pripremiti dete na dolazak bebe u porodicu?
Kako pripremiti dete na dolazak bebe, novog člana/ bate ili seke u prorodicu? Kako najbolje uraditi, zavisi od starosti i nivoa interesovanja prvenca. Svakako, ovo je značajna promena u životu vašeg prvenca.Kako pripremiti dete na dolazak bebe? –  Ako je dete jednogodišnjak ili dvogodišnjakKako da razgovaram sa svojim detetom o…
životni stil mame
Životni stil Mame sa dvoje dece, dok je jedno mala beba
Životni stil Mame sa dvoje dece, dok je jedno mala beba je jedinstven. Celu svoju drugu trudnoću proveli ste lutajući između zaborava da ste uopšte trudni i moleći se za dan kada jednostavno više nećete biti trudna. I nekako, tokom tih dugih (ili su bili kratki?) meseci, niste ni jednom razmišljali kako ćete, tačno,…