Posteljica je izuzetno kompleksan i prilagodljiv organ koji obezbeđuje ključnu sponu između majke i fetusa tokom trudnoće. Njena osnovna uloga je razmena kiseonika i ugljen-dioksida, hranljivih materija, hormona i metaboličkih produkata, ali i uklanjanje otpadnih supstanci. Osim toga, posteljica šalje važne biohemijske signale majci i bebi, pomažući organizmu trudnice da se optimalno prilagodi i podrži pravilan rast i razvoj deteta.
Posteljica, opšte zdravlje majke i dugoročno zdravlje bebe
Zbog svoje funkcionalne raznolikosti, posteljica je izuzetno dinamična. Njen sastav i molekularni profil mogu se brzo menjati u zavisnosti od opšteg zdravlja majke, njenih životnih navika i faktora iz okruženja. Drugim rečima, ono što mama radi svakodnevno – ishrana, san, stres i fizička aktivnost – može imati snažan uticaj na funkcionisanje posteljice i posredno na dugoročno zdravlje bebe.
Jedan od dobro poznatih primera je uticaj majčine gojaznosti ili gestacionog dijabetesa. Ove situacije mogu izazvati značajne promene u posteljici, uključujući prekomerno taloženje masti u ćelijama ovog organa. Iako su takve promene primarno lokalizovane u posteljici, deo tih nutrijenata dospeva i do fetusa. Kao posledica toga, fetus može biti izložen višku kalorija i masti, što povećava rizik od rođenja bebe sa većom telesnom težinom, kao i sklonost ka gojaznosti kasnije u životu.
Upravo zbog ovih efekata, posteljica se danas sve više posmatra ne samo kao pasivna zaštitna barijera, već i kao aktivni posrednik između majke i deteta. Ipak, iako posteljica može ublažiti neke negativne uticaje, njen kapacitet za zaštitu nije beskonačan. kada je preopterećena, metabolički stres se prenosi na bebu i može negativno uticati na njen rast i razvoj.
Kada mama vežba pomaže bebi da se bolje razvija
Zbog toga naučnici i lekari sve više naglašavaju važnost zdravih životnih navika tokom trudnoće, a posebno redovne fizičke aktivnosti. Vežbanje poboljšava protok krvi i snabdevanje kiseonikom, smanjuje inflamaciju, poboljšava metabolizam šećera i masti, i čini posteljicu otpornijom i efikasnijom. Takođe, posteljica nije samo pasivni posrednik između majke i fetusa. Tokom vežbanja ona aktivno šalje signale koji ulaze u krvotok fetusa i direktno pospešuju funkcionisanje fetalnog tkiva. Ovi signali uključuju hormone, rastne faktore i proteine koji mogu poboljšati metabolizam, rast i razvoj organa fetusa. Drugim rečima, kada mama vežba, njeno telo “komunicira” sa bebom putem posteljice, pomažući bebi da se bolje razvija i priprema za život van materice.
Šta kažu istraživači
Da bi se ove promene bolje razumeli na molekularnom nivou, istraživači koriste analizu placentnog proteoma – kompletnog skupa proteina koji učestvuju u funkciji posteljice. Ovaj pristup omogućava da se vidi koji delovi posteljice se adaptiraju i kako se organ menja u zavisnosti od različitih režima vežbanja majke.
Nedavna studija otkriva da vežbanje tokom trudnoće utiče na stotine proteina u posteljici, što znači da veliki deo ovog vitalnog organa direktno reaguje na aktivnost mame. Posebno je zanimljivo da intenzitet i trajanje vežbanja utiču na promene čak 25% proteina posteljice. Te promene se odnose na metaboličke procese, transport hranljivih materija, oksidativni stres i druge funkcije ključne za funkciju posteljice kao i sam rast i razvoj fetusa. Mnogi od tih proteina povezani su i sa stanjima poput gojaznosti, gestacionog dijabetesa i preeklampsije, što znači da redovno vežbanje može pomoći u smanjenju rizika i poboljšanju zdravlja u ovim situacijama.
Koji oblik vežbanja je najbezbedniji i najefikasniji?
Jedno od najčešćih pitanja trudnica je: koji oblik vežbanja je najbezbedniji i najefikasniji? Studija je dala jasne odgovore na to jer je upoređivala proteomski profil posteljica kod žena koje su praktikovala kardio vežbe, vežbe snage ili kombinaciju oba oblika. Rezultati su pokazali da svaki tip treninga izaziva specifične i gotovo nepreklapajuće promene u proteinskom sastavu posteljice, a samo jedan enzim bio je zajednički promenjen kod svih grupa. To znači da različiti treninzi imaju jedinstvene molekularne efekte, što otvara prostor za personalizovane preporuke tokom trudnoće, ali i pokazuje da je kombinacija svih fizickih aktivnosti veoma bitna da bi se obuhvatilo veci deo funkcije posteljice.
Fizička aktivnost tokom trudnoće nije samo bezbedna, već i izuzetno korisna. Bilo da mama preferira kardio vežbe koje jačaju srce i pluća, vežbe snage koje održavaju mišićnu masu, ili kombinovani trening koji spaja najbolje iz oba sveta, posteljica i beba će imati koristi. Najbitnije je da se pristup vežbanju personalizuje i prilagodi vašim sposobnostima i stanju trudnoće. Iako svaka trudnica treba da se konsultuje sa lekarom pre početka ili nastavka programa vežbanja, većina stručnjaka se slaže da redovni treninzi donose višestruke dobrobiti – za mamu, posteljicu i bebu.
Ukratko
Posteljica nije samo pasivni filter između majke i fetusa – ona je aktivni, dinamični organ koji reaguje na životne navike majke. Fizička aktivnost je jedan od najsnažnijih stvari kojim mama može direktno uticati na zdravlje svoje bebe, optimizovati funkciju posteljice i povećati šanse za zdravu trudnoću i porođaj.
