Šta uraditi kod alergijske reakcije na ubod insekta?

Alergijske reakcije na ubod insekta kod dece su česte. Šta je važno da znaju osobe alergične na ubod insekta?

Alergijske reakcije na ubod insekta

Leti više vremena provodimo na otvorenom pa su češći i ubodi insekata (komarci, ose, pčele, bumbari, krpelji, pauci…), a posebno ako smo u blizini reke, na planini, u šumi, na moru… Ponekada ovi nemili događaji mogu da nam pokvare odmor, pa čak i da nas dovedu u životnu opasnost.

Koji insekti najčešći krivci za alergijske reakcije?

Alergijske reakcije na ubode insekata veoma se razlikuju od podneblja do podneblja. Kod nas se javljaju kod 0,4 do 1,2% stanovništva. Od njih samo 1 do 3% ima anafilaktičku (sistemsku) reakciju. Iako postoji oko milion vrsta insekata, samo manji broj njih uzrokuje alergijske reakcije. To su najčešće pčele, ose, bumbari, stršljeni i mravi.

Pčele i bumbari ubadaju kada su uznemireni. Posle uboda pčele, na mestu uboda ostaje žalac sa mehurićem otrova, koji se postepeno oslobađa, dovodeći do lokalnih i/ili opštih simptoma. Zbog toga treba što pre ukloniti žalac. Otrovi pčela i bumbara su najotrovniji u proleće. Alergiske reakcije na ubod pčele najčešće se javljaju kod profesionalno izloženih osoba (pčelari), a nakon višekratnih prethodnih uboda.

Ose i stršljeni ne ostavljaju žalac, a mogu ubosti i nekoliko puta. Oni su često agresivni, napadaju i kada nisu uznemireni, a posebno u kasno leto i jesen. U pitanju su hemijski aktivni sastojci, pa su i alergijske reakcije teže, a posebno kod uboda stršljena kada je i količina otrova veća. Alergijske reakcije na ubod ose najčešće se jevljaju nakon dva do tri uboda.

Kada su u pitanju mravi, alergijske reakcije na njihov otrov su ređe. Sastav otrova se menja zavisno od godišnjeg doba, a najotrovniji su u rano leto.

Toksične ili alergijske reakcije na ubod insekata

Gotovo kod svake osobe na mestu uboda insekta javlja se lokalizovana reakcija (otok, bol, crvenilo) koja je toksične, a ne alergijske prirode. Samo kod osetljivih (senzibilisanih) osoba javljaju se i alergijske reakcije (lokalizovane na mestu uboda ili sistemske).

Sistemske reakcije prolaze kroz nekoliko nivoa:

1. stepen – Koprivnjača (utrikarija).
2. stepen – Pored koprivnjače javlja se i otok, mučnina, povraćanje i proliv.
3. stepen – Javlja se otežano disanje, sviranje u grudima, otežano gutanje i konfuznost.
4. stepen – Pored navedenog, javlja se i kolaps, pad pritiska, gubitak svesti, cijanoza kože i sluzokoža, kao i inkontinencija stolice i mokraće.

Kako se dijagnostikuje alergija na ubod insekta?

Dijagnoza se najčešće zasniva na podacima koje nam daje pacijent (opis događaja i simptoma, način, tok i brzina njihove pojave, opis insekta), ali i na rezultatima labaratorijskih analiza (ukupan IgE i IgE na otrov određenog insekta, npr.) i ubodnog kožnog testiranja.

Prva pomoć kod alergijske reakcije na ubod insekta

Lečenje zavisi od vrste alergijske reakcije nakon uboda insekta. Nakon uboda pčele preporuka je da se što pre izvadi žalac.
U slučaju lokalne reakcije dovoljno je staviti hladan oblog (ili sprej koji hladi) i lokano naneti antihistaminsku ili kortikosteroidnu kremu. Ako se otok povećava, preporučuje se da se uzme peroralni antihistaminik.

Sistemska rekacija se leči kao i druga stanja anafilakse.

Pacijenta sklonog alergijskoj reakciji na ubod insekata važno je upoznati sa merama samopomoći: u slučaju anafilaktičke reakcije, preporučuje se primena injekcije adrenalina (koju pacijent daje sam sebi), uzimanje per os antihistaminika, a ponekad i kortikosteroida. Posle ukazane samopomoći, što pre kontaktirati lekara.

Kako se leči alergija na ubod insekta?

Kao ni druge alergijske bolesti, ni alergija na ubode insekata ne može se trajno izlečiti. Lekovi (antihistaminici, adrenalin, kortikosteroidi) služe samo za ublažavanje simptoma.

Jedina terapijska mera koja utiče na alergijsku prirodu bolesti je specifična imunoterapija, koja se sprovodi u specijalizovanim ustanovama. Ovaj oblik lečenja je važan kod dece jer im daje stoprocentnu zaštitu.

Šta je važno da znaju osobe alergične na ubod insekta?

U slučaju da je osoba sklona alergiji na ubod insekta, treba da se pridržava sledećih mera:

• Odmah izvaditi žalac noktima ili pincetom (ukoliko je ostao).
• Staviti hladan oblog ili naneti sprej koji hladi na mesto uboda.
• Brzo primeniti hitnu terapiju (uvek imati spremne: injekciju adrenalina, ahtihistaminik, kortikosteroid).
• Izbegavati brze pokrete teranja insekata jer tada postaju agresivniji.
• Izbegavati intenzivne mirise (parfeme, kreme za sunčanje, losione) jer privlače insekte.
• Izbegavati bašte sa cvećem, voćnjake.
• Ne jesti voće i slatku hranu na otvorenom.
• Zaštititi otkrivene delove tela pri boravku napolju.
• Ne hodati bos po travi (pčele npr. vole detelinu).
• Izbegavati široku, lepršavu odeću (insekti mogu da se zavuku) i odeću jarkih boja.
• Izbegavati fizičke napore (miris znoja privlači insekte).
• Uvek pokrivati slatku hranu i kante za đubre.
• Na prozorima držati zaštitne mreže protiv insekata i koristiti električne aparate koji odbijaju insekte.
• Koristiti repelente (za kožu i/ili odeću) kod dece starije od 6 meseci. Kod osetljive dece tek od 2 godine.  Atopičarima se savetuje upotreba repelenata koji se nanose na odeću.